290 пута прочитано
dalekovidim morem 
koje talase niže do trnovitog neba
zaplovila sam ka danu
što mi je noću krenuo u susret
putu se izbrazdao pravac
pakao je udario u vreme
raspalo se na bezbroj uspomena
i previše prividjenja
tako mokra i pogodjena
gomilom rasprsnutih ideala
zaspala sam u reči
prepuštena mirisoj milosti
uskovitlanih oblaka i pene
zbog kojih odbijam slamku spasa
draže mi je tu čekati dan koji
neće stići
nego biti u sebi koja
uzalud postojim
Add to favorites 
Коментари