Daleko – Marina Adamović
33 пута прочитано
dalekovidim morem 
koje talase niže do trnovitog neba
zaplovila sam ka danu
što mi je noću krenuo u susret
putu se izbrazdao pravac
pakao je udario u vreme
raspalo se na bezbroj uspomena
i previše prividjenja
tako mokra i pogodjena
gomilom rasprsnutih ideala
zaspala sam u reči
prepuštena mirisoj milosti
uskovitlanih oblaka i pene
zbog kojih odbijam slamku spasa
draže mi je tu čekati dan koji
neće stići
nego biti u sebi koja
uzalud postojim
Add to favorites
poetessa
Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/8798
Коментари