89 пута прочитано
slutila sam da neko hoda za mnom
i glas mi je bio poznat
a miris
vedje su se zgrčile
i zaronile u povezane oči
ali
kobno je izazivati ljude
na ulici gde samo drvo otvara usta
izvežbanim umom
tražila sam sliku svojih slova
u obmani vremena
izgledalo je da i on zastaje
dvoumi se kako da mi pridje
a izbegne maglu na klišeu
dalekovidost neba je presudila
baš kad sam se unela u filozofski pristup Mnemozini
oblak je zaklonio sunce
i
senka se stopila
s bojom svoje simulacije dvoduha od pliša
.
Add to favorites 
2 comments
Srah, dezorjentacija duse, sumnja u delove svesti, pogled „drugim ocima“ na realnost i dramaticno dozivljena izvijena slika o jednom ulicnom dogadjaju…-sirovi utisak–desava se i opisano je kvalitetno…pozdrav
Author