maj 06 2010

Groteska – M…

By poetessa in Marina Adamović
06/05/2010

Please wait...

33 пута прочитано

slutila sam da neko hoda za mnom

i glas mi je bio poznat

a miris

vedje su se zgrčile

i zaronile u povezane oči

ali

kobno je izazivati ljude

na ulici gde samo drvo otvara usta

izvežbanim umom

tražila sam sliku svojih slova

u obmani vremena

izgledalo je da i on zastaje

dvoumi se kako da mi pridje

a izbegne maglu na klišeu

dalekovidost neba je presudila

baš kad sam se unela u filozofski pristup Mnemozini

oblak je zaklonio sunce

senka se stopila

s bojom svoje simulacije dvoduha od pliša

Add to favorites

poetessa

Rodjena sam 1962. godine u Nisu. Pisanjem se bavim od osnovne skole; sveke godine sam ucestvovala na takmicenjima i bila prva ili druga... Upisala sam Filoloski u Beogradu, ali, brzo se vracam "rodnom gradu" i prelazim na Pravni fakultet ( prava ne volim!). Nista nisam, nazalost, objavila, osim pesme u "Garavom sokaku" 2008... Pripadam masi obolelih od multiple skleroze; ona me fizicki lomi, ali mentalno izdize-najzad mi je jasno "tko sam, sto sam" i da to mogu javno ispisati...

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/9817

2 comments

- miroslav on 11/05/2010 at 11:14 pm
- #
- Odgovoriti
Please wait...

Srah, dezorjentacija duse, sumnja u delove svesti, pogled „drugim ocima“ na realnost i dramaticno dozivljena izvijena slika o jednom ulicnom dogadjaju…-sirovi utisak–desava se i opisano je kvalitetno…pozdrav
1. - poetessa on 12/05/2010 at 10:59 am
    Author
  - #
  - Odgovoriti
  Please wait...