avg 23 2009
VAŠARSKE IMPRESIJE
Kad se sila sveta sjati, njih pogleda;
tad pomisle mečke: zbog njih vašar prave.
O, koliko, sveta! O, koliko, slave!
Zabrunda na kraju lanca svaki meda.
O, kolika sreća, da predstavnik vrste
iz gorstackih suma, ovde, bas on bude
i harizmom ličnom okupi te ljude
da se njemu dive, pljeskaju i krste.
Vašarske poljane na grozdove lice.
U svakome grozdu i doboš i zvečka.
Medju masom sveta brunda skače mečka.
A, cigo uz doboš pohvale joj sriče.
Oko njih se masa vrpolji i tiska.
Brundanje i doboš niz poljanu ječe.
Medi sad u slavu i daire zveče
uz poklike hvale mase koja vriska.
Cigo se lakoćom propeo na prste
i valceru korak, medi, ritam drži.
Uz poklike mase valcer je sve brži.
Meda sav u transu, a ljudi se krste…
(C) Jugoslav Nestorović
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/3607
avg 21 2009
MOLITVA
Sve u krugu istom nistavila crna
sve bolnije,misli melje zrvanj strada.
Poderana lezi na stotinu trna
dusa napustena i od zadnjih nada.
Spasi,Boze,svaku dusu iskusenja!
Te tanane niti vetru ne izlazi
i to cedo Tvoga otelotvorenja
umij Duhom svetim i k sebi potrazi.
Na puteve svetle izvedi je smelu
da koraca,leti i ispija srecom
velicinu Tebe u tvojemu delu;
pronese Ti slavu sa ljubavlju vecom.
Skloni sve te sene presvetlom ti rukom
i obasjaj lucom i poslednje kutke
kud odlaze duse zadojene mukom,
skrivaju u tami i tavore cutke…
(C) Jugoslav Nestorović
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/3588
avg 20 2009
DALJ
Ti sijas u meni plamnog sunca zrakom.
I oci sad moje tobom,svetlom sjaje.
U radosti trenu prepoznam te svakom
i blazenstvo ovo,vecno bih,da traje.
Kad daljinom misli orose mi celo,
prhnu kao jata i u nebo dignu;
zatreperi dusa,bice moje celo,
jata mojih misli tebi ce da stignu.
A,ti na prozoru s kosama rasutim
sva topla od snova i uzdaha mekih
cekas,drage goste ljubavlju zasutim;
jata mojih misli s puteva dalekih.
I kad prva jata u kose ti slete,
na ramena padnu i spuste na grudi,
pokrice ti lice sena iste sete;
uzdaha i ceznji duse mi sto zudi…
Jugoslav Nestorovic
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/3579
avg 13 2009
SKUPŠTINSKE IMPRESIJE
Zašto, ne vidim vozove s krilima?
I avione što plove na vesla?
Što brodovi nisu na vrhu cilima?
Što, pastir ne beše, nikada, mi Tesla?
Muko života i moro preteska!
Ja hoću da vidim čuda nevidjena!
U meni mora da je neka grešska
u srcu i mozgu? Mana urodjena.
Ima li spasa? Za njime ja žudim!
Neću da budem ovo što sam sada!
Što moram nečemu večno da se čudim?
Da čudo budem želim od vajkada!
Pa nek`se drugi kad me vide čude.
A, ja ću sretan za spas duše njine
pevati svetu budala i lude
iz moga gnezda, večne pomrčine…
(C) Jugoslav Nestorović
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/3455
avg 11 2009
LAPPLAND
Njena put je nežna, glatka poput leda.
Svežina severa njenom kožom piri.
Iz kosa se njenih miris snega širi.
Susret smo dva sveta kroz njihova čeda.
Njeni svet je izvor iskonske čistote
Ljubavi i duša tajanstveno mekih,
Što poruku tovrca vremena dalekih
čuvaju, i danas, u liku dobrote.
Ja kročih iz sveta duša usred kala,
u kome sve grehom i zlobama vrvi.
Sveta sazidanog kostima, u krvi,
iz raskošnog dvorca svekolikih zala.
Njeni snovi sežu do toplina vatri
u beskrajnoj noći okovanoj ledom.
Nasmejanog čeda, zdelice sa medom,
da boljka ne nadje konak joj u šatri.
O snovima u mom svetu, ja nezborim.
Razumeti neće stremnje uzvišene,
bezdušja i pakost u odsjaju žene.
Osećam, pred njome na lomači gorim…
(C) Jugoslav Nestorović
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/3442
avg 10 2009
TI GORDA SI SADA
Ja ti jesam jedan od onih nevernih
rečju,stihom i hvalom.Tajim u sebi
gomilu gorčine i reči čemernih;
a da ih do sada ja nerekoh tebi.
Nikad me oda tebi dirnula nije.
Ni tebe ni sebe nenadjoh ja tamo.
U krilima tvojim ponižena bdije
gomila ti dece.A,oboje znamo:
Materinstvu svetom duh;svakog prožima
jednakom ljubavlju i dojke i krila.
Milosrdnost tvoju ko od dece prima?
Kome sad maćeha a mati si bila?
Ko te takvom čini? Zašto? I do kada?
Gde je ljubav tvoja milosna i sveta?
Zašto,sin ti odan ,gladan danas strada
a ti dojku daješ drugom?Zar prokleta
Nije ljubav takva?Od Boga prezrena.
Milioni dece kao crvi gmižu
a ti ko maćeha drugoj posvećena!
Gomile se gladnih tiskaju,i nižu
Beskrajne kolone beznadežnih duša.
Pitaš li se ikad sta su pravde tasi?
Ko to blagodeti tvojih gozbi kusa?
Koliko se nada svakog dana gasi?
Pred Bogom svi isti!No,ne i pred tobom!
Neganuta sudbom zlehudi i bede,
nebrojenu decu ostavljaš za sobom:
Zar životi njini ništa ti ne vrede?
Mač pravde ponekad gospodara menja!
Kad i Boga trpnja,samilost izdaju.
Pravda kida lance,prah cini od stenja
i zlu svakom uvek ona je na kraju.
Ti,gorda si,sada,od umilnih reči
onih što iz grudi zadnju kap ti sišu.
Hvalospeva eho u tvom krilu ječi;
ti nadimaš grudi.Drugi,jedva dišu.
A kad dodje vreme turobno i zveri
sidju sa planina izgladnele,besne
krvoločnom snagom razvale ti dveri,
mlohave ti grudi premale i tesne
Postaće za one sto ih sada doje.
Okrenuće ledja,nestaće bez traga.
U odsudnom času,ti saznaćeš ko je
od dece ti veran.I kome si draga.
Jugoslav Nestorović
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/3420
avg 09 2009
TI ĆUTAĆEŠ SAMO
Ti ćutaćeš samo. Utrnute studom
biće misli tvoje raspete pred zidom
natopljenim suzom.U tom času hudom
s nebeskih visina rasuće se hridom,
pala duša tvoja u milion zrna.
Jauk, vrisak bolni, nikad nerečeni
zamreće sa dušom kroz prostranstva crna.
Svi bokori snova pašće pokošeni
u baštama, koje sa predanim marom
gajila si, s dobom srelih nam pogleda.
U dubini duše ispunjene žarom,
i htenjima silnim da se mojoj preda.
Strašni bezdan staće izmedju nas tada.
A ti svesna njega, ipak, u tom času
koraknućeš napred na krilima nada,
sa prosutom suzom jecajem u glasu,
Da stisneš se opet uz grudi mi hladne.
Grudi sto su nekad brektale mi plamom.
Ti gore u njima. Sagore. Sad jadne
pepela su hrpe pokrivene tamom.
Isčeznu i zadnja iskra onog zara
sto grejaše silno duše nam i tela.
No prsima tvojim stari požar hara,
ti ljubavlju plamnom prožeta si cela.
Ti bi sad da voliš, nas, i onim delom
sto isčeznu, nekud, nestade iz mene.
Hoćes da nas imaš,u biću ti celom
živi uzvišena žrtva jedne žene.
Ja skrušeno gledam ponad tvoje glave;
pune nevericom, očaja što bridi,
u daljine morske nepomične, plave
i ugledah: dusa razbi se o hridi.
(C) Jugoslav Nestorović
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/3404
jul 24 2009
TEBI, ZAUVEK
Oholost ti tvoja surovošću britka,
korbac ljuti biva i tiranin crni,
mesto ruža sreće i nektara pitka;
prožimaju dušu: otrovi i trni.
Ti, u svetu svome bezdušja i boli,
dižeš vitke kule i tamnicu lednu,
zanešena žarom, saznanjem da voli,
hitaš strele ljute u dušu mi čednu.
Daj, prestani više, umoru na pragu
sa ranama teškim nemoćan, gord stojim
i životom branim misao mi dragu:
Verujem zbog tebe uopšte postojim.!
(C) Jugoslav Nestorović
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/3197
jul 22 2009
SKRNAVLJENJE
Mučeniku, žrtvi oreoli sveti
u prah satrveni! Sve u kalu leži!
„Ko će sutra za te otadzbino mreti?“
Nad humom junaka grdoba se vrezi!
Zauzdajte sile mraka i čudesa
kroz krajeve ove krvlju roda pune,
rodu kome žrtve sežu do nebesa,
nedajte u sramu i kalu da trune!
Pod stegom junaštva i viteške časti
kroz vekove sto su krvavo i slavno
nosili nam preci; prestala su rasti,
pokolenja njina. Do nebesa sramno!…
(C) Jugoslav Nestorović
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/3159
jul 21 2009
HVALA
Livade su bile raskošne i pune
leptira i cveta, mirisa što mami.
U odama sreće brujale su strune
proleća pod nebom; i njegovi plami
Slavili su život, lepotu začeća
što se poput pljuska prosuše niz strane.
Ti, najlepši bokor beše tog proleća.
Nektarom mi opi i noći i dane.
Jugoslav Nestorović
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/3082
Коментари