Dr.verbalne.hirurgije

Bojan Knežević

Najkomentarisanije objave

  1. Maskenbal — 2 comments
  2. ? — 2 comments

Author's posts

DRVO

55 пута прочитано

Samo izlomljena krosnja naroda,sto u beg od bega stize pred dvor, u poslednjoj nadi Rojalno prirodna
Kob,
Sudbina uklesana, u kamenu nekih gresaka predaka,
Memoar, njihovih spomenika ,
Ne rodjenje nashih gresaka ,
Buducnost svakog kipa vladara bice zapisan u istoriji sa namerom,
I u narodu sa vecnom srpskom greskom ponosa .
Moja buduca greska je ponos ponosa .
Ja sam onaj sto ceka i ne ume da vaga pravilno ,
digitalno precizno,
Ja sam onaj sto to ne zeli,
I ume da ne ume .
Ja sam ono ja sto govori o sebi, sa bitnom razlikom
nesvest je svesna svih mojih zabluda .
Ja sam svesnost sebe odrecitovao u sebi ,
Ja sam sve ovo doziveo,zivim,u stihu
Ja zivim da nikada ne bih saznao na kraju tacku
Ja ne volim zareze ,,,
Ja zapravo volim sve vas sto ste suvise mali da shvatite ,
Velikani ce biti otpisno ,odrican uhhh
zar da biografisem mashtu ?
Da li iko od vas zna da poezija nije poezija

 

 

 

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/30327

V.

49 пута прочитано

Plasim se,
da,
ako te zaboravim,
sasvim slucajno cu zaboraviti sebe u tvom pogledu,
Slucajan pogled,
sigurnog zaborava, bacice senku sumnje,
Pitace da li je svesno zaboravljen ?
I koliko je želja jaka,kada ne preza ni od cega,
kada je zelja sama ,MI
U nama ,
o sebi govorila .
Prošlost kao vec izgubljena,
osim ako nije kreirala neku svoju buducnost,
ili ti proslost buduceg vremena .
I zašto je stvarna,ako nije ,sasvim sigurna , oznacavala sebe.
Iako ne misliš,
tvoja rec je sama ponos,
ponos kao vremenski osoben,
do trenutka kad postaje licnost,
ponosna prošlost ,
kao buduca licnost,
oznaka moje sadasnjosti,
zig,u otisku vremena,
postojana vecnost,
nepreglednost krajnosti stiha ,
napustena zgrada,sa nemogucim brojem spratova,
ne otporna na kishu,
neodradjeni lift,atelje spratova .

Tuga jedne majke,
uzaludan sin,
izvan snalazenja vremena,
volim…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/30087

NEPISMEN

46 пута прочитано

i sve sad
i sve nekad
i kao da lutam
i gde sam ?
i sta sam ? zbog cega ?
i koje to
znam li ?
vidim li ?
Koji to pokret lagane ruke,
moze opisati visoki sadrzaj boli?
Koja me celina veže ?
koji spreg strune ?
Konacan,konacan,
konacan je zbir,
zar moram sabrati bol tu u plusu… Pitas me zasto ne volim algebru,
matematika proste dushe je teska za Skup ,
postoji kosmos iznad desavanja,
tu gde prestajem ja

tu vaze svi moji ne vazni zakoni .

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/30081

Balkanska

40 пута прочитано

Postanem sumoran nocu,
iz kraja u kraj,gordost razlicite sujete
setam bez umora,noc je dar od odsutnog sunca,
ili je obrnuto,
na korak od mene lice u prolazu koje tesko koraca,
bledo,
skriveno,
nepoznato,
nestalo …
Idem uz omiljeno brdo tesko Balkansko ulicno,
poznato kao vremenska sanka,
ledovit obron misterija,
skala periferije,pregled dvogledan,
moguce je zastati ako ne zelis zapravo stici,
al ja ipak idem ne osvrtu izlogu lepih svetlucavih stvari,
okretnim devojkama,
silaznim,
uzduzavam putanju porocan ,
ne ,
ne negiram to,zastao sam na dve kajsije,i jednu dunju,
covek mora da predahne uspon hladnoce ocekivanog cilja,
koji alpinista prelazi strmu ulicu osecanja neocekivanog odjeka uspesno ?
uspeshni alpinist ,alpin nade
il neuspesni zamrz satorskog krila konzervnog,uplasenog visine,sramote daljine .
Stigao sam .

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/30079

POTROŠENI BOSFOR

38 пута прочитано

Sećam se one davnine, u svakom predelu koji sam voleo,
odvažno svojstveni kraj snova blizine, odveć hladni za leta topline,
previše bučni za moju tišinu .

Princeza usnulog pogleda,
jednog leta,
jednog mora,
ulivena u bokal sadašnjosti,
krajickom oka,
gubi talas,
ljubav visine,
sneg,
hladna toplina dodira,
boja dobijena suncem,premazana uljanim pejzažom,
slika,
svesnost moreuznog oblika,potrošeno Atlantidno buncanje,
trzaj
i pretnja da vreme bira usud.
Konacno uobličen prostor,izdajno sliči svakom podstreku lične osobine…

Vreme koje ne menja ništa sem položaj i značaj buduće memorije sećanja,
greške na kojima se ne uči,
običnost sluzbenog kajanja,
prosta,
koncertna simfonija bića .

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/29512

?

147 пута прочитано

Жена као префикс субјекта,предикат објекта,све лоше,и све добро,и ,чему је љубав склад,тону туге,висини среће,ко је она ? ко сам ја ? шта је то све,све због чега не желим постојање,све због чега нисам стваран,сваки пут само вид туђе жеље,до сваког мог недостатка израза,до уобличене патње,циљ сваке искрености,вид мене,у мом показу другима, она …

Мушкарац као загонетка,одговор никад не изреченог питања… добра лаж и лоша истина ,знак,предосећај себе… несразмеран прошлости , у разуму веровања кад осећа одлазак унапред … присутан и пристрасан свом егу … у потрази за сном … збуњује обмањено у себи … ка женском префиксу одраза … у виду танке сенке на зиду која нестаје сваким пренаглашеним сунцем ,он … ка њој која је звезда у небу свега што више није збир,небо у погледу зелених очију ,границе непостојања,количник среће одузимања ,само сабирци,у том скупу изнад свега …

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/29510

Svetlo

57 пута прочитано

Sta radis sam u mraku ? Čijeg te svetla plaši jacina ?
Čiju to srodnu dušu opet tražiš,korakom belim,od kreča I dima ?
Lako je naći bol u sreći,treba ti malo bola srećina,
Ne vidiš,još je to za tebe daljina,
Kada bi ljudi ovladali tugom, postala bi za tren disciplina.
Pogledom oka ledi se težina,ako ti je srce već postalo glina,
Udahni tugom umetnost,iz očaja izvajaj najlepšu figuru.
Pokreni sebe oko sveta,prestani biti moralna meta,
Život je igra beskrajnog leta,osnaži se zovom divljine.,
Sebično…
Sebično…
Sebično…
Potraži za sebe nove vrline

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/29508

Name

47 пута прочитано

Ponekad dajem zvezdama oblik tvoga lika,
osecajuci tvoj dodir svakim treptajem vetra.
Tako daleko a tako blizu,nestajes,u senci oblaka,
nedostizna…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/29498

Maskenbal

149 пута прочитано

Koborge

Ponekad je boja sve sto se moze nazvati bezuslovnim kolorom, odskoči ponekad ne preteran uvid, pogledam, i sve vidim jasno , da li je dan mojih snova mogao biti preveden u noci, olujna strah u vetru i sve i uvek tuzno na pomolu susret pijavicnih ljudi, nesvesni svoje svrhe lutalice, o sreci ne znaju bas nista, naucili su previse, ali nesrecni nisu,oni grade tudje srece, ubedjeni da u drugom vide delic potpunog sebe, koliko samo ta misao moze tumarati bez cilja, bez ikakvog odredista, ali sasvim sigurno oni uzimaju povratnu kartu, menjaju salterske sluzbenice za tapkarose, siromasni parter, jeftina klasa, sigurnim putem do sebe, odvec im skupa stvar para usi,legitimitet poprima sire razmere uzaluda tek onda kad veruje da je legitiman, a ja nisam ja .

U ljudima koji nadolaze,vreme je postalo proslost koju zauvek moram preci, i ostaviti u kutiji secanja,sa samo povremenim osvrtom,ne bi li uspeo ponoviti iste greske, ne bi li opet pogresio da je nadjem u sebi,kako bi opet greskom mogao voleti, ostvariti ljubav, znaci ne biti zaljubljen,pojednostavniti svaki neosetni skup osecaja,kao crp povredjenih osecanja dodir prijatelja , ljudi,castan obraz svih gresaka koje su nam vazne,ne oset bola dva ili tri shamara, okret drugog lica, previse lako za coveka sa hiljadu dinara koje pretvara u euro zbog rasta kursa .

Konacno, nikom vise nije jasno da covek postoji samo kao papirna, novcana vrednost, toliko bogata nominacija , plemic istorije, franzuz pompeznog usuda .

U svom perju venecije prestiza, sta je to sto je bitno ?

Zar niko ne prepoznaje ovaj maskenbal oko nas ?.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/29496