Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

СЛУШАМ ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ – Даница Рајковић

Pročitajte kako je bilo na promociji

Слушам твоје ћутање

Надвио се црни облак,
на божанским врховима планина,
урла ветар, крши гране,
а у ћутању муња сине.

Урезао си се у моје срце,
красио си ми сваки дан,
китио ме слатким сновима,
а био је то тренутни сан.

Разишли се путеви наши,
а ти си постао пламен вулкана,
изгубљен у лавиринтима,
а ћутање моје о сновима сања.

На божанским врховима планина,
израсла је стрела љута,
Сунце пустило своје зраке,
а пламен вулкана ћутање гута.

© Даница Рајковић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60703

ПОЧЕТАК И КРАЈ – Андреја Ђ. Врањеш

 

ПОЧЕТАК И КРАЈ

                                                                                                                                                  проф. и драматургу Јовану Радуновићу

Кадa све учини се, стане,
живот изгуби радости сјај,
у драгом оку не видиш се више,
то је један крај.

А крајеви нови су почеци,
ко рукопис час у старом, час у новом редку,
и живот је када се сагледа,
пола га на крају, пола на почетку.

Када се примакне онај задњи крај ,
вид улови светла потоњи трак,
нећеш ни знати, нема страха више,
свуд около и у нама мрак.

И опет онај чаробни почетак,
крај упорно прати,
трзај живота, новог,
из грумена земље расту траве, влати.

© Андреја Ђ. Врањеш

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60701

НАГРАДА ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ ДУШКУ НОВАКОВИЋУ

                                                           Душко Новковић – Прочитајте  поезију Душка Новаковића

Књижевна награда ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ за најбољу збирку песама која се делимично ослања на  мотиве о Велици и знаменитим личностима страдалницима тога краја (геноцид учињен 28 јула 1944), која се 4 пут додељује, припала је Душку Новаковићу, једном од најугледнијих савремених песника за књигу „Несећање“, која на модеран начин третира поменуту тему стављајући је у универзални  контекст свеопштег страдања (од Јевреја у логорима у Другом светском рату до Велике на Чакору). Награда се састоји из плакете и новчаног износа коју додељује фирма „Брковић некретнине“ из Крагујевца, а биће уручена у храму Светог Димитрија у Бајчетини 25. маја.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60652

ПРИНЦ  РЕЧИ и друге песме… – Андреја Ђ. Врањеш

 

ПРИНЦ  РЕЧИ

                                                                               Бранку  Миљковићу

И песник и сан,
верник који песму моли,
заљубљеник у сјај речи,
болео га осмех голи.

Болео га живот нежна,
потрошио све самоће,
изгорео ватре срца,
обојио нејасноће.

Разапете мреже вреже,
замрсиле живот цео,
све се муке у њем среле,
све се среће у њем сплеле.

Још он живи, још он јужи,
стиховима греје студи,
лепото имена, лепото бола,
у песмама твојим не умиру људи.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60641

ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА – Андреја Ђ.Врањеш


ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА



ОСМЕХ


Отисак среће,
на пољани
дечјег ока.

Зрачак Сунца,
у врту детињства.
Тренутак који траје.

Не вене.
Да га нема,
кловнови би сишли са сцене.


ВЕТРОВИ

Доносе трагове,
обојене снове,
успомене луде.

Са њима долазе кише,
квасећи сетом оседеле године,
када би могли заборав донети…


РУКЕ

Шта год да чине
судити им не треба.
руке су понизне мозга слуге.


КОВАЧ

Да сам ковач
ковао бих све,
само ланце не.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60612

Борисав Бора Благојевић – IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ


Борисав Бора Благојевић – IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ

/Сродну  душу можда сретнем и закључам је у срцу – Љ. Обрадовић/

Поезија се данас све мање чита, а све више живи.

Прави пример за песника који живи своју поезију свакако је Борисав Бора Благојевић, песник из Ћуприје, који је својом поезијом освојио Србију, а полако осваја и Европу. Готово да нема места у Србији где постоји књижевна манифестација, било ревијална, било такмичарска, а да ту Бора није говорио своју поезију и освојио аплауз или награду.

Јер, ако поезија данас има неко своје место у постојању и опстанку света, онда је Бора несумњиво тај песник, који је прави узор песницима који пристижу и путоказ у ком смеру треба поћи да би се у поетском свету стигло до неба.

Јер, песник који има дар да напише песму СРОДНЕ ДУШЕ, је управо тај најбољи, кога треба следити.

Сродне душе да постоје
Морале би да се нађу
Морале би да се споје
Ко две лађе у безнађу

/СРОДНЕ ДУШЕ/

Јер, као што рече Толстој “Све велике ствари су увек једноставне…” /део цитата/.

Књига поезије,  IN HEMD TRAGE ICH MOND – У КОШУЉИ НОСИМ МЕСЕЦ, која је пред нама, двадесета је по реду (ако се нисам забројао), коју Борисав Благојевић објављује и намењена је свим љубитељима који хоће да закораче у свет његове поезије, који хоће да докуче тајну како се “пишу уснуле песме”, како се поезија живи. С овом књигом Борина поезија постаје доступна и онима који говоре, читају, мисле и разумеју немачки. Тако се поетска вртешка завртела и све је више оних, којима Бора несебично поклања поетске искре, са жељом да их све, обасја светлост његове поезије.

Књига је добила име по стиху из песме У СРЦУ ЗАКЉУЧАНА, која је љубавна, па нас полако уводи у енигму која је у Борином срцу закључана.

У кошуљи носим месец само да ме на њу сећа
Да се надам да је слутим док звездано небо плави
Па је чекам да ме љуби ко пролеће да остане
У мом срцу закључана откуцајем да се јави
/У СРЦУ ЗАКЉУЧАНА/

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60595

Промоција књиге “ПРОТИВРЕЧЈЕ” Дејана Милошевића

У организацији Културног центра Крушевац, у Клубу КЦК 22.04.2019. године у 20:00 сати одржана је промоција књиге поезије “ПРОТИВРЕЧЈЕ” Дејана Милошевића у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм је осмислила, уредила и водила Јелена Протић-Петронијевић – уредница КЦК. У програму су поред аутора учествовали и Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић и Љиљана Ђоковић. За музички тренутак постарао се Мирослав Мића Живановић, као и група Тарабука. Уживајте…

Дејан Милошевић


ПРОТИВРЕЧЈЕ


I
У изгнанству сета надолази –
… к`о бујица.
Штит недодирљивости пробија.
Тад…
Златни јелек расплете се у часу –
Када бич божји ошине по души
У самотном расејању.

II
Грч и бол на уснама занемелим –
Опомену стежу квргаве шаке.
Касни ли то мој преображај?

III
Можда се некад присетиш мене
И помислиш на моју усамљеност –
О којој сам ти причао.
Дрхтави глас можда одзвања или
Сав трепери у теби.

Помисли,
Можда сам понекад олујни ветар
У твојој коси,
Вејавица – што оставља пахуље на
реверу

Твог капута.
Или грактање јата птица
Које се чудесно свијају
Једна уз другу
Предочавајући олују.

IV
… Један згажени камичак
Под твојом ципелом.
Његов звук
При твом несигурном ходу
То сам ја.

Храпава испуцала кора
Неког записа што оставља
Претњу.
(Бранећи се годинама и годовима) –
Опомена столетног бреста.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60509

У МИСЛИМА… – Андреја Ђ. Врањеш

 


У  МИСЛИМА

Кад год се сретнем са људима,
далеким од људскости,
уплашим се за судбину лепоте,
стрепим за излазак Сунца,
после се браним сећањем,
пољубим икону Светитеља,
одлутам до почетка радости,
поклоним  времену  пређа,
додирнем у мислима руке Мајке,
гласно заћутим.

ВЕЗА

Унуково детињство,
дединим видом пролазило,
срели се венама,
радошћу волели,
загрљени истином.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60494

ПРОТИВРЕЧЈЕ – Дејан Милошевић

Прочитајте више о промоцији књиге ПРОТИВРЕЧЈЕ

ПРОТИВРЕЧЈЕ

I
У изгнанству сета надолази –
… к`о бујица.
Штит недодирљивости пробија.
Тад…
Златни јелек расплете се у часу –
Када бич божји ошине по души
У самотном расејању.

II
Грч и бол на уснама занемелим –
Опомену стежу квргаве шаке.
Касни ли то мој преображај?

III
Можда се некад присетиш мене
И помислиш на моју усамљеност –
О којој сам ти причао.
Дрхтави глас можда одзвања или
Сав трепери у теби.

Помисли,
Можда сам понекад олујни ветар
У твојој коси,
Вејавица – што оставља пахуље на
реверу

Твог капута.
Или грактање јата птица
Које се чудесно свијају
Једна уз другу
Предочавајући олују.

IV
… Један згажени камичак
Под твојом ципелом.
Његов звук
При твом несигурном ходу
То сам ја.

Храпава испуцала кора
Неког записа што оставља
Претњу.
(Бранећи се годинама и годовима) –
Опомена столетног бреста.

V
Једног дана можда будем и опомена
У лику – неком мени сличном.
Некакав пролазник изборан и грбав
У похабаном капуту.

Махање крила птице – може бити мој
дах,

Или одсјај сунца што ствара свилу
Коју ти шаљем као прекривач љубави.

На неком искошеном споменику
иницијали –

(само два уклесана слова)`
Могу бити кањон –
Непремостивост не постоји…

То можда може бити
Моје и твоје противречје.

© Дејан Милошевић

Прочитајте више о промоцији књиге ПРОТИВРЕЧЈЕ

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60481

ОН ЈЕ ТУ – Андреја Ђ. Врањеш

 

ОН ЈЕ ТУ

                                                                                                                 Добрици Ерићу

Видим га добротног,

извири из старих дана,

спусти се из неба ока,

у тајну срока.

На Гружи стихове лови,

гледа како се љубе цвет и тишина,

радује на најкраћи начин

и када лежи он је висина.

Месечином се смеје,

Србијом корача у одори од радости,

стихове смишља са осмехом,

зна језик птица, светлости луталица.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60405

Поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА”


У Галерији Милића од Мачве “Косово, први праг Србије” 9 априла 2019. године одржано је, у организацији Културног центра Крушевац, поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом “ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА”. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – ПиАР КЦК, а у програму су учествовали и песници Удружења песника Србије: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић и Даница Гвозденовић, као и Јелена Протић-Петронијевић, Катарина Аврамовић, Бранко Рајковић, Јелена Трифуновић, Теа Алексић и Влада Радојевић. Невена Татић-Карајовић, крушевљанка која живи и ради у Аустралији, иначе сарадница Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, послала је за ову прилику своју песму посвећену “нашем Добрици Ерићу, српском великану” коју ћете моћи да прочитате у овом чланку. Програм је реализовао Бранко Симић – шеф технике КЦК. Видео је снимио Славиша Паунковић, а слике Живојин Манојловић.


Јелена Ђорђевић је уредила и водила ово добро посећено поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића


Катарина Аврамовић


Публика


Невена Татић-Карајовић

НАШ ВЕЛИКАН ДОБРИЦА


Нашем Добрици Ерићу, српском великану 

А наш великан Добрица
у својој Гружи спава.
Прекрила га је водица,
тамњан и вино с олтара.

Шапућу му ветрови
Прастари, њему знани
И милују га цветови
Певају златни платани.

Наш великан Добрица
и није умро, није.
Он само руке одмара
Најлепше снове сније:

Како је лепа Србија
Гле, радост у њој цвета.
Пева и игре извија
мирис је, срећа свог света.

И наш великан Добрица
у сну свом јасно види
Да опет зуји пчелица
Да пољем радост сва бриди.

Види и овце расуте
по ливадици што оде
И фруле чује просуте,
чобани коло где воде.

И мајку стару и оца му
Сву децу срећну што хрле
И цркву на крај села, ту
И звона што свукуд брује.

И осмех има Добрица
Са чела сија му слава
Србин, великан,светлилица
у Гружи мирно спава.

© Невена Татић-Карајовић.


У публици је био и Владимир Тасић – председник ГО СПС-а Крушевац


Јелена Протић-Петронијевић


Љубодраг Обрадовић

 

ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ

Добрици Ерићу

Путуј песниче…
И не окрећи се за собом.
Стихови никад не изгоре…
Путуј… И не реци збогом!

Путуј песниче,
путевима без смисла.
Док трагаш, смисао ниче,
иако је машта већ покисла.

Лутање по свету своје маште,
свакоме доноси само срећу.
Кад снови за слободом вриште,
пусти их да судбину надлећу.

Најбоље су песме тужне…
Она што сад долази,
предзнак је судбине нужне.
И опомена, да све пролази…

Да ти живот као комета јури,
да на крају опет постајеш дете…
Ако ти мисао поклекне цензури,
стихови на лепоте нек’ подсете.

Пусти их, да и друге понесу,
у живот стиховима поплочан.
Пусти их, да бол однесу,
јер нови дан, донеће нови сан.

И путуј песниче
у звезданом аутомобилу!
Стих твој, снене душе нек’ подстиче,
да се заврте на том рингишпилу.

Путуј песниче…
И не брини за судбину света.
На стиховима се најбоље лети,
стих никад, никоме, не смета.

© Љубодраг Обрадовић

У наставку прочитајте шта сам ја, осим песме изговорио том приликом…

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60360

У КАМЕНУ СМОКВА – Андреја Ђ.Врањеш.

У  КАМЕНУ СМОКВА

Кржљава смирене лепоте укриво се
Сунцу радује,рађа да докаже да је мајка, гледао сам је до свога одласка
њеног муковања,ми се сваког зорја даљинама приближавамо,тада нам се
истине укрсте моја туга и њена слобода.



ПРОФАНА ПРИЧА

Сећања севну,
туга изнад Бога,
сновима уткане тајне лепоте,
за људе ове профана прича,
клавир свира,
друге су ноте.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60355

ЦРНО или ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић


ЦЕНА 300,00 динара за испоруке у Србији

Аудио верзија песме ОТИШЛИ СУ из књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића, плус додатак 3 народне песме у извођењу вокалних солисткиња Јоване Обрадовић и Кристине Дамњановић уз пратњу хармоникаша Илије Обрадовића на хармоници.

Поштовани посетиоци, колеге песници,

Представљам Вам моју најновију књигу ЦРНО или ЦРВЕНО, која ће ових дана изаћи из штампе у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Ово удружење је прошле 2018.-те године добило награду ЗА ИЗДАВАЧА ГОДИНЕ на Сајму књига и издаваштва Расинског округа, а ове године настоји да ту титулу оправда новим  издањима. Дакле ЦРНО или ЦРВЕНО?

За сада ћу Вам књигу представити са две песме и изводима из рецензије песника: Раденка Бјелановића из Крагујевца и Драгојла Јовића из Крушевца. Ја сам одвек мислио да књигу поезије, најбоље представља сама поезија, односно песници.

Ако вам се песме и ово представљање допадну и пожелите да имате све песме из ове књиге, можете је наручити на мејл:  pesnik@poezija.rs, односно у продавници књига на линку: https://поезија.срб/pesnici/products-page/ . Цена књиге је 300,00 динара за испоруке на кућну адресу у Србији уплатом на жиро рачун 310-209359-17. За испоруке у свету јавите се на мејл pesnik@poezija.rs да би се договорили о свим детаљима, јер се на цену додају трошкови поштарине, који износе до 1.000,00 динара по једној књизи.


Љубодраг Обрадовић*

 

 

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

Јовану Дашићу

Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.

Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60319

ГРАДОВИ – Андреја Врањеш

ГРАДОВИ

Смештено у красу белина Ливно  заноси каменом лепотом.Познато по хоровима какве Босна није познавала, забележено у предању као место где странци не требају певати, јер је то  најблаже речено неукусно, овај градић  је пронашао  своју истину на ширинама крашког поља .Камен је  декор овога града и  светлост,кише овде падају и пропадају, ветрови се радују, снегови плаше док југо не покаже своју решеност да свуче ледену хаљину и не открије поново онај вечити камен, јер све може  да нестане а камен остаје. Овде је и кула из народне песме у којој су  Турци мучили старог Вујадина, кад Ливно бејаше проклето Лијевно,кад слободне очи могаше гледати само са врхова. Овде се Бог заклео да ће створити разуђену лепоту. Тишина је на овом месту изгубљена, све  је  звук , шумор Думана  који извире  да  лети расхлади  врео поглед, до дечје граје и жагора који се разлива улицама овога  града, уздаха, преварених надања и оних чудесних мешовитих зборова који су ваљда најлепша  синтеза лепоте и музикалности. Овде се родио сликар Габријел Јуркић импресиониста, велики мајстор пејсажа, из овог уклопљеног града у редакцију Сарајевског Одлобођења стизале су некада бравурозне  репортаже  новинара Славка Готовца које су ведрином  вподсећале на  оне далеке Вимблдонске  преносе тениских мечева господина и барда српског новинарства, Мирослава Мире Радојчића, написане  да задиве. У овај град лепо је доћи у свако годишње доба, само немојте певати слушају Вас бољи и некако дисонантно звучи. У овом граду лепота се обрушава са свих страна,  у свим видовима и такође запамтите одавде се не може отићи  без питања, зашто више нигде не постоји  сличан град ? У овом граду сам се родио и ја   једног светлог октобра када су кише касниле  после једног  рађања вриска .
МЕСЕЦ ЈУЖНО ОД НОЋИ

Хелиос напусти ливаду неба,
за њим чаробни пурпура траг,
ветар се украде с врха брега,
наступи свитац светлости маг.

Искра кроз крошњу севну,
звезда склизну низ мук,
тишину приближи таме сцена,
у њу се скрили и цврчак и звук.

Долазак жене најави љубав,
усне и осмех између стида,
заносна отвори страсти део,
за четри ока за два вида.

Рој звезда опипава тмину,
игра светла у мрклој глувоћи,
рапсодија без звука,
месец задевен јужно од ноћи.

© Андреја Ђ. Врањеш.


Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60317

ГОРОСТАС, ПЕСНИЦИ … – Андреја Ђ. Врањеш

 

ГОРОСТАС          
Б.    Ћопићу

Сањао је снове Сљезове боје,
Пролом се отвори у глави таме,
радост сломи у оку јутра,
светлост се сузи у тачку црну,
Сунце се сруши нестаде сутра.
И песник оде да лечи дане,
можда га виде вишње ране,
негде на Уни кад поглед купа,
а река за тренутак за њега стане.

ПЕСНИЦИ 

песнику Љубодрагу Љуби Обрадовићу.

Пријатељства чувају између тајни,
из снова рањени буде,
највише говоре када заћуте,
у сузама дечјим препознају људе.

ВРЕМЕ

Не може се победити,
стане у трен,нада кратка,
роба није а може да се купи,
је ли истина или варка ?

ТРЕН

На заласку живота срео се са мајком,
срећан је био колико у сан времена стане.

РАВЊЕ

пријатељици Снежани Ивић Крстајић.

Време славу не тамни,
године кораци пролазе,
слободом се разлило,
панорамом радости.

Птица троши лет,
у ватри Сунца постање,
Сава без страха тече,
покрај ње тече Равње.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60299

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 32 33 34 Next

Load more