Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 10 у Лесковцу

Još slika na Fejsbuku
Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 10 промовисан је 5. 9.2018. године у Лесковцу у Центру за Културу. Промоцију је организовао и реализовао Зоран Јовановић (са својим пријатељима песницима из КК “Поезија 016”) у сардањи са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У промоцији часописа су учествовали песници из Крушевца: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић и Ратко Тодосијевић Баћо, а чула се и поезија Зорана Јовановића, Стефане Станивук, Бојана Тасића, Марине Ђорђевић и свих других присутних песника из Лесковца. Пошто је ово прва у низу промоција јубиларног броја ДЕСЕТ Часописа за поезију – ПоезијаСРБ, могу се похвалити да је протекла у изузетном расположењу и надахнутости свих актера промоције. Како рече мој пријатељ Зоран “Atmosfera do usijanja.Gosti iz Krusevca zadovoljni gostoprimstvom u Leskovcu” Да, задовољни смо, нарочито лесковачким роштиљом и штрудлама Мимице Костић.

А ево шта шам пропустио да кажем у Лесковцу:

Часопис за поезију ПоезијаСРБ је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

Ево, овај број је јубиларни – десети. “Студент кад добије десетку, зна да нема боље оцене и да је постигао изузетан успех. Писац, кад објави 10. књига, се нада да је то подухват достојан пажње”… А кад Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, то јест ми, објавимо десети број часописа за поезију, знамо да је то тек зрно песка у океану поезије, која нас запљускује из дана у дан, али знамо и да је свако зрно значајно за праву спознају суштине поезије.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58434

ПУСТИ ГЛАДНЕ ЛАЖИ – Сандра Миладиновић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58432

КОД ЧОЛКИНЕ СТАРЕ КУЋЕ – 2018

Код Чолкине старе куће” у улици Крушевачкој број 17 у Александровцу је 26. 8.2018. године одржано ДРУЖЕЊЕ СА ПЕСНИЦИМА И СЛИКАРИМА БЛАГОРОДНЕ ЖУПЕ И РАСИНСКОГ ОКРУГА под слоганом *ПРИЈАТЕЉИ РАДЕ СКУПА – ПРИРОДА, УМЕТНИЦИ И ВИНО ЖУПА… У одличној и опуштеној атмосвери коју је уприличио Гвозден Ђолић и чланови његовог домаћинства песници из Крушевца и Александровца говорили су своје стихове и дружили се уз одабрано пиће и специјалитете куће. У програму и дружењу поред домаћина Гвоздена Ђолића (који је осмислио и водио програм заједно са Светланом Ђурђевић) учествовали су и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Ратко Тодосијевић Баћо, Саша Милетић, Драгојло Јовић, Мирко Стојадиновић, Аријана Хинић, као и песници КК Багдала из Крушевца Љубиша Бата Ђидић и Вељко Стамболија, и песници из Александровца: Анта Џамић и Миодраг Шароњић и бројни сликари (мећу којима су били и Бата и Баћо) који су имали изложене слике и други гости… За музику је био задужен Марко Бошковић, који је свирао на фрули и двојницама.

Ево шта је Гвозден Ђолић послао као прилог овом чланку:

“Ljubo,  Šaljem ti tekst koji bi trebalo da prati fotografije ! Pozdrav ,Čolka !

U Nedelju 26. avgusta 2018. god kod Čolkine stare kuće u Aleksandrovcu , družili su se Pesnici i Slikari Rasinskog Okruga i Blagorodne Župe Aleksandrovačke . Organizator ovog kulturnog događaja bila je Umetnička galerija “Vinu Župa “, a u programu su učestvovali brojni pesnici Udruženja pesnika Srbije “PoezijaSRB” iz Kuševca koje je predvodio Ljubodrag Obradović, predsednik Udruženja. Kao gost svoje stihove govorio je Ljubiša Bata Đidić, koji je na svečan način otvorio i izložbu slika devetoro slikara, među kojima su bili i poznati Župski slikari Zoran Zarić i Dušica Kovačević .

U predivnom ambijentu dvorišta porodice Đolić, do kasnih večernjih sati čuli su se stihovi brojnih pesama i priče iz Župskog kraja. Uz posluženje i dobro Župsko vino, dogovoreno je da se idućeg leta na istom mestu po treći put, okupi još više stvaralaca i ljubitelja pisane reči i umetnosti u celini. Župa i Župljani svakako to zaslužuju !”

Gvozden Đolić


Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58407

ОДЛЕТИ СВЕ – Љубодраг Обрадовић

ОДЛЕТИ СВЕ

Одлети све
И живот
И кад се чини
Да краја нема
Да све је песма
Тек поцрвенела трешња
Увек судбина стигне
На крилима јутра
И у коначност склони
Све сањане жеље
И недосањано сутра

Или је то селидба
Из рупе црне
У неку коначну
Бесконачну иронију
Којом се живот подсмева
Онима који остају
Да за поразима хају
И о срећи
Беспрекорној маштају
Док крах се шуња
Неосетно као магла у души

Одлети све
И живот
Као да га никад
Није ни било
Као да се знанцу само снило
Да је кроз баште цветне
И машту снену
Корачао са незнанцем
Који кад оде
Пустош оставља
Да све се понавља
И у бесмисао тече

Све одлети
И пролети
И патња и нада
И срећа и туга
Човек је ту само да страда
За илузију
За цветни врт
Своју оазу у болу окружења
Своју трешњу црвену
Човек је ту свет да мења
За поколења која долазе
На грешке не пазе
И газе све
И живот оних
Којих као да није ни било…

То је тај точак
Који земљу окреће
И разара мозак
Кад стигне пролеће
И видик се засени
Илузијом вечности
У свету пролазном
Чији смо тек гости

© Љубодраг Обрадовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58322

Једна тужна информација…

Преносимо једну тужну информацију са линка:

IN MEMORIAM

Данас је престало да куца срце једног сјајног и дивног момка који нас је нажалост прерано напустио..Почивај у миру драги Стефане, остаћеш заувек у нашим срцима…

Gepostet von Одбојкашки Клуб Напредак Крушевац am Freitag, 17. August 2018

На ВМА у Београду, 7. августа 2018. године, у својој 21. години изненада је преминуо Стефан В. Лазаревић. Стефан је био изузетно талентован, дружељубив, несебичан и племенит, млад момак. ОШ је завршио у Белој Води и Крушевцу. Гимназију у Крушевцу. Био је студент друге године Факултета Организационих наука У Београду. Одбојком се бавио 10 година. Играо је за ОК “Цар Лазар”из Крушевца, “Напредак 037” Крушевац, за београдску пословну школу и ФОН у Београду. На Студентској олимпијади у Истамбулу 2018 године играо је за Правни факултет из Београда. Играо је на позицији техничара. Изнад свега је волео и желео да постане програмер у чему га је смрт претекла. Сахрана Стефана В. Лазаревића ће се обавити 21.08.2018 у 13 сати на крушевачком Новом гробљу. (Напомена: Информација је од др Велибора Лазаревића, оца преминулог Стефана.)

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58308

ПоезијаСРБ у ПОРТИ – 9. август 2018. године

У четвртак, 9. 8. 2018. године у летњој башти ресторана ПОРТА у Крушевцу, Миличина 2., одржан је поетско-афористичко-музички програм под именом “ПоезијаСРБ у ПОРТИ”. Програм са доста изненађења, осмислили су и водили га: Саша Милетић, Љубодраг Обрадовић и Даница Гвозденовић. За музички део програма одличним староградским песмама побринули су се: Мирослав Мића Живановић, Душан Дуца Пејчић и Радмила Бајић. Афоризме су говорили: Драган Матејић, Братислав Костадинов и Дејан Ристић. Поезијом су вече оплеменили: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Живановић, Саша Милетић, Даница Гвозденовић, Светлана Ђурђевић, Ратко Тодосијевић Баћо, Богдан Јефтић, Аријана Хинић, Даница Рајковић, Драган Тодосијевић, Вељко Стамболија, Владан Ристић, Слађана Бундало, Живојин Манојловић, Градимир Карајовић, Боривоје Видојковић и Мирослава Смиљанић, а одломке из својих поетских прича говорили су: Гордана Влаховић и Зорица Шошић-Максимовић. Манифестацију су поздравили и др Раде Биочанин и Милан Марковић Лака. Све у свему било је то још једно одлично поетско-афористичко-музички вече у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Ресторана ПОРТА у одличном амбијенту, са добрим пићем, заносном поезијом, врхунским афоризмима и староградском музиком…

Једно од изненађења које смо најавили била је и песма ВОЛЕО БИХ ДА ДЕТЕ У ТЕБИ Пере Зупца из најновијег Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 10, коју је на самом почетку програма прочитала Даница Гвозденовић. Песму можете и Ви есклузивно прочитати u наставку овог текста.

ВОЛЕО БИХ

Вoлeо бих да дете у теби
Никада не одрасте,
Да стариш како стари дрвеће
Стамено и безболно,
А дете у теби да не стари
Јер тако би могла да
Сачуваш наду да вреди
Гледати унапред
И мирно ишчекивати
Јутро
Ткано од неизвесности
И безнађа.

© Перо Зубац

Још слика на Фејсбуку

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58252

Представљање часописа ПоезијаСРБ у Трстенику

Pogledajte slike na Fejsbuku

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ представило је 13. 7. 2018. године у Трстенику свој Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 8/9. Представљање часописа је одржано у читаоници библиотеке “Јефимија” у организацији Књижевног клуба “Моравски токови” из Трстеника. Часопис су представити: Мића Живановић – песник, Светлана Ђурђевић – поетеса, мр Ратко Тодосијевић Баћо – песник и Љубодраг Обрадовић – уредник часописа ПоезијаСРБ и песник. Њима је свесрдно помогао и Милош Милошевић Шика – чија је поезија такође објављена у часопису, а који је иницирао и организовао ову промоцију. У току промоције своју поезију говорили су и присутни чланови КК “Моравски токови” из Трстеника.

Прочитајте како је било на представљању часописа у

Народном музеју Крушевац

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58159

НОСТАЛГИЈА ЗА ЧОВЕКОМ – Драгојло Јовић


НОСТАЛГИЈА ЗА ЧОВЕКОМ


Кад то човек бејах ја,
Дал у млађим годинама,
Кад сам себе давао свима,
Заточеник  емоција.

Да ли  човек бејах ја,
Кад ми самар ставише на леђа,
И не гледах где је чија међа,
Кад наивно веровах људима.

Сад кад леђа не могу да носе,
Свако тражи ушур и откосе,
Гледам жуте из младости слике,
Ех, да ми је још једне прилике.

Али живот репризу не даје,
Ко луд беше може да се каје,
Да у себи стално кривњу тражи,
Што прогута све те силне лажи.

Није време убило ми душу,
Нит су ноћи попиле ми сан,
Опет сунце са поносом гледам,
Животарим, чекам судњи дан.

Жалим само што несташе људи,
И остаде само трулеж, шљам,
Ако никне човек старог кова,
Изгуби се у шибљу корова.

А ја зборим о човеку,
Са путањом од поштења,
Да од Бога живот дат му,
Живи с вером са крштења.

И кад душа смртног бића,
У небеса к Богу крене,
Нек прозбори макар неко,
Мир костима за  човека,
Што с поштењем крај дочека.

© Драгојло Јовић
22.06.2018.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58142

ЋИРИЛИЦА У ТРЕБОТИНУ 2018

Преслушајте скраћени аудио снимак програма. Снимио Марко Вишњић КЦК.

У Треботину, код Крушака, је  3. 7.2018. године одржана трдиционална манифестација ЋИРИЛИЦА У ТРЕБОТИНУ. Организатор програма били су КУД Вук Караџић из Треботина, Жабара и М. Врбнице и Културни центар Крушевац, а учествали су и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца -песници из Треботина: Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић и Ратко Тодосијевић Баћо и гости: Светлана Ђурђевић, Мирослав Мића Живановић, Мирко Стојадиновић и Драган Ћирковић  и КУД Бела рада из Мешева… Погледајте како је то било и помозите да сачувамо ћирилицу…

Погледајте видео снимак програма. ЦЕО!

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58131

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ учествовало у емисији Тв Пинка Жикина Шареница

У строгом центру града Крушевца, 24.06.2018. године одржана је популарна емисија Тв Пинка Жикина Шареница. Поред бројних гостију у шареници су наступили и чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и то: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Јована Марковић и Дејан Петровић Кенац. Погледајте како је то било…

Погледајте слике на Фејсбуку

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58092

С КОЛЕНА НА КОЛЕНО – Промоција књиге Живојина Манојловића

У Белој сали КЦК је 15.06.2018. године одржана промоција треће књиге Живојина Манојловића под називом С КOLEНА НА КOLEНО. Издавач књиге је Културни центар Крушевац. Била је то једна одлично осмишљена промоција књиге у којој је Живојин са својим тимом перфектно осмислио и реализовао поетско- музички програм у коме је сваки детаљ био на свом месту. Био је Жиле и прави домаћин који је свим учесницима програма даривао пригодне поклоне, а све посетиоце осим одличним поетско-музичким програмом почастио и одличним роштиљем и још бољим пићем… Браво Жико, домаћине….


Жика ужива док ћерка Миљана пева. Гитару свира Владица Радојевић


Живојин Манојловић

ОТИДО НА ПРЕЛО

Чуча утуљена
Тек пред себе да спазиш чељаде
Свирајче свири с звуци те милује
И врће у дане младе

Ибриче крај троношца
Па се ту посадих
Ледена вода у тестиче
Све знојно споља
С извора донешена из стене истиче

Поглем лево па ме све милина
Девојче белу вуну преде
Лете прсти ки да је милује
На вртено умотава
Тање но паук жице
Ђувеглији за чарапе
А кудељу заденула кроз појас од канице

Момче мирно седи
Сам што је не додирује
Са сламку у устима се поигрује
И кришом десним окем поглеђује
Ђипио би он
Да је помилује
С нежне речи раздрагује

Ал две бабе ту заселе
Сам очима севљу
Ки муњом да те у срце потревљу

Девојче с ђувеглију
Са стрпљење сачекују
Да у чучу гаса понестане
А бабе припазуље сан не обори
Тад уздаси шапутања
Има да потрају
Све док петли не запеву
И кроз прозор не озори

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58053

MOJI SINOVI – Eleonora Luthander


MOJI SINOVI

Moji sinovi sede na klupi
u parku
i telefoniraju

Čekam poziv

Moji sinovi pevaju
prelazeći ulicu
preleću granicu
prirodno
bez pasoša
kao ptice selice

Dolaze

Plivaju uzvodno
kao lososi
moji sinovi
migranti
i ja

Magična
pokertna traka
zemljine kore
tu nas je donela

Ogledamo se
u izvoru dobrodošlice
moji sinovi i ja

So i pogača na ramenu

Blede kao jutro
devojke mašu kosama

Trn ruže
zaboden u jabuku

(C) Eleonora Luthander

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58050

ТРЕБАШ МИ – Ратко Тодосијевић Баћо


ТРЕБАШ МИ

Требаш ми због лика
Иконе на мом зиду
И капи воде
На мом длану

Уместо маховине
На влажној стени
Хладне воде
Са извора
Првих јутарњих капи
Росе у нашој башти
Јутра
Подне
Вечери

Зато ми требаш
Док небом пловим
Моја комета лута
Да чујем песму

Зато ми требаш
Требаш ми
Да досањамо
Недосањани
Сан

Требаш ми уместо
Пешчаног сата
Који куца само
За тебе и мене

Требаш ми
Да ти кажем
Да ми требаш
Ма требаш ми и
Када ми не требаш

© Ратко Тодосијевић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58043

Драгош Павић – ПРИЧАМ О СВЕТЛОСТИ

ПРИЧАМ О СВЕТЛОСТИ

Ово су пожари које ти од
порука стварам,
хоћу да излечим мале болесне јагоде
што су сазреле на твоме трбуху.

Желим да после снова
не остане траг на твоме телу,
да понесеш од мене само тугу
и свилу белу
и мирис благ…

Сећања на њу
никад се нећу спасти.

У мојој души нема места за другу.

Знам само да бих се без ње
разбио као талас
о речни брзак.
Мораш бити дамар сјајне месечине
и дах који ће да опомене
да талас ваздуха
усред тишине
дршћући долети из даљине,
жив и бујан као лахор
са липе цветне,
опојно полети са расцветане гране.

Али, немој да у облаку нестанеш
и побегнеш иза брега
и однесеш врело узаврелог
ковитлаца срца.

Зашто да кријем
кад ми се увек појавиш
као златни врч вином препуњен.

Радост је осетљива као кап росе
кад се срце разигра
при помисли да би могла бити моја.

Треба издржати јутро живота
јер ће старење стићи
и у мени изазвати суноврат
пепела изгорелог.
Ветрови ће да се сукобе с реком
и да исуше море љубави.

© Драгош Павић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58032

ПОЕЗИЈА ПОД ЛИПОМ – Двориште КПЗ Крушевац 04.06.2018. у 20:00

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Културним центром Крушевац организoвало је у сарадњи са Културним центром Крушевац 4. 6. 2018. године у 20:00 сати у Дворишту Културно просветне заједнице Песничка сусретања „ПОЕЗИЈА ПОД ЛИПОМ“. Учествовали су чланови ПоезијеСРБ и њихови гости: Јована Марковић, Стефан Кнежевић, Ина Хинић, Богдан Јевтић, Градимир Карајовић, Аријана Хинић, Љубодраг Обрадовић, Дејан Петровић Кенац, Михајло Ћирковић, Братислав Костадинов, Ратко Тодосијевић Баћо, Даница Рајковић, Светлана Ђурђевић, Милош Ристић, Мирослава Смиљанић, Иван Милановић, Никола Стојановић, Братислав Спасојевић, Боривоје Бора Видојковић… Присутне публику, афористичаре и песнике поздравио је Чедомир Милосављевић координатпр КПЗ који је и одрецитовао песму ЛИПА Љубе Обрадовића, а као рецитатор исказао се и Бранко Симић – шеф технике у КЦК који је говорио стихове Драгојла Јовића КЛАТНО САТА ЖИВОТ МЕРИ… Програм су водили: Аријана Хинић, Дејан Петровић Кенац и Љубодраг Обрадовић, а за музички тренутак побринула се млада и талентована Јулија Стефановић – чланица КУД-а Герасим Вујић из Коњуха. Било је то заиста лепо поетско – музичко вече уз мирис липа…


ЛИПА

Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.

Под мојим прозором и године лете…
Пролeте живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.

Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад сањам.

Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета, у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.

Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.

Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.

Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.

© Љубодраг Обрадовић

КЛАТНО САТА ЖИВОТ МЕРИ

Ко ми зором очи буди,
Док сањају старе снове,
Јер године што пролазе,
Не рађају снове нове.

Ја бих опет као некад,
Да ко лептир цвећу хитам,
Па да слетим где год желим,
Да ме има, да још скитам.

Ех, када би клатно сата,
Могло бар на трен да стане,
Па да сањам из младости,
Дане среће и радости.

Али сат је чудна справа,
Живот мери и кад спава,
Казаљка је живот цели,
Јер нам дан од ноћи дели.

И не куца свима исто,
Животу се често руга,
Кад казаљке уморе се,
Тад остане друг без друга.

Не будите зором мене,
Пустите ме да још сањам,
Да успорим клатно сата,
Што за врат нам живот хвата.

Па нек снови бар титрају,
Нек кроз вене крв појури,
Да пре сата зори стигне,
Лептир који к цвећу жури.

(C) Драгојло Јовић

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/57952

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 28 29 30 Next

Load more