Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

Поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом „ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА“

493 пута прочитано

У Галерији Милића од Мачве „Косово, први праг Србије“ 9 априла 2019. године одржано је, у организацији Културног центра Крушевац, поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом „ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА“. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – ПиАР КЦК, а у програму су учествовали и песници Удружења песника Србије: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић и Даница Гвозденовић, као и Јелена Протић-Петронијевић, Катарина Аврамовић, Бранко Рајковић, Јелена Трифуновић, Теа Алексић и Влада Радојевић. Невена Татић-Карајовић, крушевљанка која живи и ради у Аустралији, иначе сарадница Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, послала је за ову прилику своју песму посвећену „нашем Добрици Ерићу, српском великану“ коју ћете моћи да прочитате у овом чланку. Програм је реализовао Бранко Симић – шеф технике КЦК. Видео је снимио Славиша Паунковић, а слике Живојин Манојловић.


Јелена Ђорђевић је уредила и водила ово добро посећено поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића


Катарина Аврамовић


Публика


Невена Татић-Карајовић

НАШ ВЕЛИКАН ДОБРИЦА


Нашем Добрици Ерићу, српском великану 

А наш великан Добрица
у својој Гружи спава.
Прекрила га је водица,
тамњан и вино с олтара.

Шапућу му ветрови
Прастари, њему знани
И милују га цветови
Певају златни платани.

Наш великан Добрица
и није умро, није.
Он само руке одмара
Најлепше снове сније:

Како је лепа Србија
Гле, радост у њој цвета.
Пева и игре извија
мирис је, срећа свог света.

И наш великан Добрица
у сну свом јасно види
Да опет зуји пчелица
Да пољем радост сва бриди.

Види и овце расуте
по ливадици што оде
И фруле чује просуте,
чобани коло где воде.

И мајку стару и оца му
Сву децу срећну што хрле
И цркву на крај села, ту
И звона што свукуд брује.

И осмех има Добрица
Са чела сија му слава
Србин, великан,светлилица
у Гружи мирно спава.

© Невена Татић-Карајовић.


У публици је био и Владимир Тасић – председник ГО СПС-а Крушевац


Јелена Протић-Петронијевић


Љубодраг Обрадовић

 

ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ

Добрици Ерићу

Путуј песниче…
И не окрећи се за собом.
Стихови никад не изгоре…
Путуј… И не реци збогом!

Путуј песниче,
путевима без смисла.
Док трагаш, смисао ниче,
иако је машта већ покисла.

Лутање по свету своје маште,
свакоме доноси само срећу.
Кад снови за слободом вриште,
пусти их да судбину надлећу.

Најбоље су песме тужне…
Она што сад долази,
предзнак је судбине нужне.
И опомена, да све пролази…

Да ти живот као комета јури,
да на крају опет постајеш дете…
Ако ти мисао поклекне цензури,
стихови на лепоте нек’ подсете.

Пусти их, да и друге понесу,
у живот стиховима поплочан.
Пусти их, да бол однесу,
јер нови дан, донеће нови сан.

И путуј песниче
у звезданом аутомобилу!
Стих твој, снене душе нек’ подстиче,
да се заврте на том рингишпилу.

Путуј песниче…
И не брини за судбину света.
На стиховима се најбоље лети,
стих никад, никоме, не смета.

© Љубодраг Обрадовић

У наставку прочитајте шта сам ја, осим песме изговорио том приликом…

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60360

У КАМЕНУ СМОКВА – Андреја Ђ.Врањеш.

266 пута прочитано

У  КАМЕНУ СМОКВА

Кржљава смирене лепоте укриво се
Сунцу радује,рађа да докаже да је мајка, гледао сам је до свога одласка
њеног муковања,ми се сваког зорја даљинама приближавамо,тада нам се
истине укрсте моја туга и њена слобода.



ПРОФАНА ПРИЧА

Сећања севну,
туга изнад Бога,
сновима уткане тајне лепоте,
за људе ове профана прича,
клавир свира,
друге су ноте.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60355

ЦРНО или ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић

368 пута прочитано

ЦЕНА 300,00 динара за испоруке у Србији

Аудио верзија песме ОТИШЛИ СУ из књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића, плус додатак 3 народне песме у извођењу вокалних солисткиња Јоване Обрадовић и Кристине Дамњановић уз пратњу хармоникаша Илије Обрадовића на хармоници.

Поштовани посетиоци, колеге песници,

Представљам Вам моју најновију књигу ЦРНО или ЦРВЕНО, која ће ових дана изаћи из штампе у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Ово удружење је прошле 2018.-те године добило награду ЗА ИЗДАВАЧА ГОДИНЕ на Сајму књига и издаваштва Расинског округа, а ове године настоји да ту титулу оправда новим  издањима. Дакле ЦРНО или ЦРВЕНО?

За сада ћу Вам књигу представити са две песме и изводима из рецензије песника: Раденка Бјелановића из Крагујевца и Драгојла Јовића из Крушевца. Ја сам одвек мислио да књигу поезије, најбоље представља сама поезија, односно песници.

Ако вам се песме и ово представљање допадну и пожелите да имате све песме из ове књиге, можете је наручити на мејл:  pesnik@poezija.rs, односно у продавници књига на линку: https://поезија.срб/pesnici/products-page/ . Цена књиге је 300,00 динара за испоруке на кућну адресу у Србији уплатом на жиро рачун 310-209359-17. За испоруке у свету јавите се на мејл pesnik@poezija.rs да би се договорили о свим детаљима, јер се на цену додају трошкови поштарине, који износе до 1.000,00 динара по једној књизи.


Љубодраг Обрадовић*

 

 

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

Јовану Дашићу

Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.

Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60319

ГРАДОВИ – Андреја Врањеш

314 пута прочитано

ГРАДОВИ

Смештено у красу белина Ливно  заноси каменом лепотом.Познато по хоровима какве Босна није познавала, забележено у предању као место где странци не требају певати, јер је то  најблаже речено неукусно, овај градић  је пронашао  своју истину на ширинама крашког поља .Камен је  декор овога града и  светлост,кише овде падају и пропадају, ветрови се радују, снегови плаше док југо не покаже своју решеност да свуче ледену хаљину и не открије поново онај вечити камен, јер све може  да нестане а камен остаје. Овде је и кула из народне песме у којој су  Турци мучили старог Вујадина, кад Ливно бејаше проклето Лијевно,кад слободне очи могаше гледати само са врхова. Овде се Бог заклео да ће створити разуђену лепоту. Тишина је на овом месту изгубљена, све  је  звук , шумор Думана  који извире  да  лети расхлади  врео поглед, до дечје граје и жагора који се разлива улицама овога  града, уздаха, преварених надања и оних чудесних мешовитих зборова који су ваљда најлепша  синтеза лепоте и музикалности. Овде се родио сликар Габријел Јуркић импресиониста, велики мајстор пејсажа, из овог уклопљеног града у редакцију Сарајевског Одлобођења стизале су некада бравурозне  репортаже  новинара Славка Готовца које су ведрином  вподсећале на  оне далеке Вимблдонске  преносе тениских мечева господина и барда српског новинарства, Мирослава Мире Радојчића, написане  да задиве. У овај град лепо је доћи у свако годишње доба, само немојте певати слушају Вас бољи и некако дисонантно звучи. У овом граду лепота се обрушава са свих страна,  у свим видовима и такође запамтите одавде се не може отићи  без питања, зашто више нигде не постоји  сличан град ? У овом граду сам се родио и ја   једног светлог октобра када су кише касниле  после једног  рађања вриска .
МЕСЕЦ ЈУЖНО ОД НОЋИ

Хелиос напусти ливаду неба,
за њим чаробни пурпура траг,
ветар се украде с врха брега,
наступи свитац светлости маг.

Искра кроз крошњу севну,
звезда склизну низ мук,
тишину приближи таме сцена,
у њу се скрили и цврчак и звук.

Долазак жене најави љубав,
усне и осмех између стида,
заносна отвори страсти део,
за четри ока за два вида.

Рој звезда опипава тмину,
игра светла у мрклој глувоћи,
рапсодија без звука,
месец задевен јужно од ноћи.

© Андреја Ђ. Врањеш.


Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60317

ГОРОСТАС, ПЕСНИЦИ … – Андреја Ђ. Врањеш

299 пута прочитано

 

ГОРОСТАС          
Б.    Ћопићу

Сањао је снове Сљезове боје,
Пролом се отвори у глави таме,
радост сломи у оку јутра,
светлост се сузи у тачку црну,
Сунце се сруши нестаде сутра.
И песник оде да лечи дане,
можда га виде вишње ране,
негде на Уни кад поглед купа,
а река за тренутак за њега стане.

ПЕСНИЦИ 

песнику Љубодрагу Љуби Обрадовићу.

Пријатељства чувају између тајни,
из снова рањени буде,
највише говоре када заћуте,
у сузама дечјим препознају људе.

ВРЕМЕ

Не може се победити,
стане у трен,нада кратка,
роба није а може да се купи,
је ли истина или варка ?

ТРЕН

На заласку живота срео се са мајком,
срећан је био колико у сан времена стане.

РАВЊЕ

пријатељици Снежани Ивић Крстајић.

Време славу не тамни,
године кораци пролазе,
слободом се разлило,
панорамом радости.

Птица троши лет,
у ватри Сунца постање,
Сава без страха тече,
покрај ње тече Равње.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60299

Поезија и музика: Љуба, Гана, Јована, Кристина и Илија

1.755 пута прочитано
У Дому културе у Треботину, који је био испуњен до последњег места,  30. 3.2019. године одржан је први у низу културно-уметничких програма у оквиру Такмичења села града Крушевца у 46 сезони. Први се представио КУД „Вук Караџић“ из Треботина Жабара и Мале Врбнице са програмом „НИКО НЕМА ШТО СРБИЈА ИМА“. У поетско-музичком блоку програма све било је поезија и музика… Поред песника Љубодрага Обрадовића и Драгана Тодосијевића – чланова литарарне секције КУД-а „Вук Караџић“ и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, чули смо и вокалне солисткиње Кристину Дамњановић и Јовану Обрадовић, као и хармоникаша Илију Обрадовића. Погледајте како је то изгледало, прочитајте поезију и преслушајте поезију и музику…


Љубодраг Обрадовић

ОТИШЛИ СУ…

Отишли су многи наши,
отишли су у свет бели.
Ниједан се још не враћа,
са селом жал да подели.

Отишле су наше снаше
и одвеле ближње своје.
Што је скупо, то се плаћа!
Судбину и мени кроје.

Остале су празне куће
и дворишта у корову.
А огњиште није вруће
и не пече нико проју.

Ветрови селом дувају,
на крову цреп се ломи.
Пси за газдом завијају,
нема никог’ да их удоми.

Заруделе трешње ране,
нема никог’ да их бере.
На њих слећу само вране,
кад немају друге хране.

Њиве неоране стоје,
све је парлог и врзина.
Блата се путеви боје,
нас горка чека судбина.

Пусто је сад моје село,
док поглед може да допре.
Прође понекад опело, 
кад у селу неко умре.

Отишли су многи наши,
Отишли су у свет бели.
Ниједан се још не враћа,
са селом бол да подели.

Док се они тамо куће,
кости предака их зову.
Да обнове земљу своју
и узору бразду нову.

© Љубодраг Обрадовић


Драган Тодосијевић

КРАЈ МОРАВЕ

На обали реке Мораве миле,
старица седа таласе броји.
Сећа се радо младости своје,
љубави прве, коју још воли.

Морава милује корито своје,
ко њега некад старица што је,
Мораву гледа, ал срце пати,
пуста младост неће да се врати.

Морава спира обале своје,
а сећање старици остаје.
И док животну битку бије,
Мораве никад доста јој није.

Морава тече, таласи пене,
док скривају сету старе жене,
која памти и још се сећа,
љубави прве, давног пролећа.

© Драган Тодосијевић


Илија Обрадовић


Јована Обрадовић


Кристина Дамњановић
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60295

У  ЖИШЦИ и друге песме… – Андреја Ђ. Врањеш

274 пута прочитано

У  ЖИШЦИ

У осмех се претвори,
радуј јутра,
уђи лепотом у речи,
постани светлост рањеној птици,
из мржње се извуци,
игре понеси,
препознај себе,
у краткој жишци.

РАЗЛИКА

Како да се вратим када не знам где,
питаћу селице оне се враћају,
самном је ипак другачије,
ја бих враћањем обмане множио.

ТИШИНЕ

Скривене зорама,
тамо где зрију чекања,
у сусретима испод неба,
далеке од гледања.

Постоје да свратимо,
заклони од буке лажи,
дубоке као одговор,
који се у њима тражи.

ДУБИОЗЕ

Због чега истине чекају,
мора ли се искуство плаћати,
зашто лепота нестаје,
где ли се може  враћати ?

Радују ли се траве,
дувају ли сновима ветрови,
зашто се памте несрећни,
како умиру цветови ?

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60262

ЧУВАЊЕ  ЛЕПОТЕ и друге песме – Андреја Ђ. Врањеш

314 пута прочитано
ЧУВАЊЕ  ЛЕПОТЕ

Сачувај обојени лептиров лет,
требаће ти кад ружноћу навршиш,
кад ти мудрост отужи,
кад те радост опржи.

Једном,
кад се нађеш,
између додира суровости и старости.

ЗАВИЧАЈ

Како отићи тамо где живот ћути,
никога драгог да исповеда немир,
како са очима од светла бити слеп,
опростити тугу за цео један свемир.

 МИЉКОВИЋ

На дну душе становала светлост,
изношен поглед бронзаног вида,
љубави имао за сва времена,
радост вежбао ко да је етида.

Скупљен у мисао писао,
стихове дубоке до дна времена,
ништа бледо његово није,
у сивилу живота бремена.

У ОКУ НЕБО
Татјани Т.

Кад будеш враћала успомене,
сети се погледа који се изгубио тамо,
где су топовске и пушчане цеви односиле поразе,
када су једине победе биле очи,
које су у себи сачувале небо.

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60222

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на Светски дан поезије 2019.

486 пута прочитано

У организацији удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одржан је у Крушевачком позоришту, на светски дан поезије, 21.03.2019. године традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. У току програма уручили смо Годишњу награду и Награду за књигу Године, које Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ традиционално уручује сваке године. Сви присутни песници говорили су своју поезију, а било је и одличне музике у извођењу Кристине Дамњановић и Сање Максимовић. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Данијела Булатовић, а програму је присуствовала и заменица градоначелнице града Крушевца Весна Лазаревић.

На самом почетку програма додељене су награде Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2018. годину. Награду за књигу 2018 године је добио Горан Минић, песник и новинар из Брусу за књигу: КАЗИВАЊА О КРИВОЈ РЕЦИ КОПАОНИЧКОЈ, а годишњу награду Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2018. годину је добила Светлана Ђурђевић, заменик председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и ПиАр Крушевачког позоришта. Одлуку о наградама донела је Годишња скупштина Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ на предлог Латинке Ђорђевић и Љубодрага Обрадовића. Награде је обезбедило Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и сликари Слађана Бундало (поклонила слике Горану Минићу и Светлани Ђурђевић) и Живорад Милановић Маки (поклонио слику Светлани Ђурђевић).

У другом делу програма своју поезију говорили су песници: Хаџи Иван Милановић, Драгојло Јовић, Мића Живановић, Оливера Дињић, Драган Тодосијевић, Дејан Милошевић, Градимир Карајовић, Бора Видојковић, Миломир Терзић, Бранко Ћировић Ћиро, Стефан Кнежевић, Салађана Бундало, Даница Рајковић, Миленка Весић, Драгослав Мирковић, Мирко Стојадиновић, Живојин Манојловић, Данијела Јевремовић, Мира Смиљанић, Богдан Јевтић, Дејан Петровић Кенац, Ратко Тодосијевић, Радован Стефановић, Јована Марковић, Данијела Булатовић и Љубодраг Обрадовић. Поезију Бране Петровића говорио је Никола Стојановић, а Михајло Ћирковић је говорио своје афоризме.

Светски дан поезије прославља се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха овог дана ја промоција читања, писања, објављивања и поезије у школству широм света; али и ”давање нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима” (извод из УНЕСКО извештаја при дефинисању овог дана). Позната песникиња Радмила Лазић напомиње да када се нешто установи и прогласи као посебан дан значи да је та група или област угрожена, скрајнута или магринализована. “Код нас је одавно поезија склоњена са полица и из књижарских излога у подруме, за рачун паракњижевности, односно онога што доноси профит. То је не само дискриминација базичне књижевне врсте, него и врста културног геноцида” – каже Радмила Лазић.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60197

19 Ђурђевдански књижевни конкурс – Књижевно друштво „Раде Драинац“ и КОП

294 пута прочитано


Књижевно друштво „Раде Драинац

и КОП

Расписују

19 Ђурђевдански књижевни конкурс

За циклус песама
Пет прича
Двадесет афоризама

Право учешћа имају људи до навршених 30 година
Радове слати на: domkulturepkprogrami@gmail.com
Радове писати  (Times New Roman 14) и потписати ћирилицом, пуним
именом и презименом, навести: године, адресу и број телефона,
Рок слања радова, 26. април 2019.,

Прва три рада биће награђена!

Прва награда је летовање на плавом Јадрану!

Погледајте оригинални текст конкурса

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60171

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 50 51 52 Next

Load more