Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

Реч коју је Лидија Ужаревић изговорила на комеморацији Радослава Раце Вукојичића

295 пута прочитано

Реч коју је Лидија Ужаревић изговорила на комеморацији Радослава Раце
Вукојичића 19. фебруара 2019. године у Белој сали КЦК у Крушевцу


Поштована породицо, фамилијо, колеге, пријатељи…

 

Много сам тужна зато што у овом тренутку стојим на сцени Рацине и наше Беле сале и читам ове реченице. Били бисмо  најсрећнији на свету да се нисмо окупили овде – овим поводом. Тужна би била, као и ви, да се и не опростимо достојно, како доликује, од нашег Раце.

Много је разлога.

Раца је отишао уочи  27 рођендана наше куће, Културног центра, закорачивши у 57 годину живота, а радни однос засновао је у Дому омладоне 1987. године. Случајност или не – не знам, али знам да је ова установа, као и Дом омладине, била његова друга, а понекад и прва кућа.

Један број нас, овде присутних, своје тинејџерске дане проводио је под кровом Дома омладине, испуњавајући снове, жеље, љубави, незнајући да ћемо постати његов део, као и део данашње Установе. Раца је то знао од самог почетка, али и до краја, јер је крај његовог животног века уједно и крај његовог радног века. До самог одласка био је предан послу који је обављао. Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60024

Песничка сусретања ПоезијаСРБ – фебруар 2019

307 пута прочитано
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Крушевачким позориштем наставља реализацију програма ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Наредна сусретања су 19 фебруара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, па ако сте заинтересовани да изговорите своје стихове или пак да чујете најновију поезију ваших колега песника, доћите…


Програм ће водити Данијела Јевремовић и Драгојло Јовић, добитници значајних награда на међународном конкурсу ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА.


Данијела Јевремовић – прво
место за љубавне песме
ЉУБАВ

Љубав је када разумеш
моју ћутњу, моје слутње,
кад ме ноћу покриваш сновима
да не озебем, када ми твоје раме
буде јастук и узглавље,
када нам се погледи сретну
међу хиљаду људи,
а ти приметиш моју нову хаљину
лепршаву, летњу, цветну.

Када донесеш ми цвеће
и запалиш свеће у топло, зимско вече,
када скуваш ми чај, угрејеш руке и срце.
Када ме тешиш,
када све проблеме решиш,
када ме трпиш, када стрепиш,
када са мном плешеш
и кад ми кроз вене течеш.
Када са мном ћутиш
и без речи ме разумеш,
кад се молиш за мене,
кад си срећан што постојим.

Када волиш моје мане
све што у мој немир стане,
кад се трудиш, кад се будиш,
када живот окренеш
да коло среће покренеш.
Када волиш оно што ја волим
што ме бодри да постојим,
кад се дивиш мојој коси,
твојој златокоси,
и не смета ти нова бора
на мом лицу,
волиш ти ту смејалицу.

Љубав је кад те дочекам на прагу,
тај твој поглед даје снагу
за нове дане
миром и спокојем
окупане.

Љубав је и кад за тебе
напишем стих
и ове риме
из срца извучен штих.

Када направим колач
који волиш онако сочан,
са мало чоколаде и рума,
кад ти принесе кафу моја
рука,

кад ме загрлиш око струка.

Љубав је и када твој лик
видим у лику два анђела
из наше љубави израсла,
спојем наших срца стасала.

Љубав је поезија,
животна инспирација
и највећа фасцинација,
као ваздух који дишем,
као ова песма коју теби
пишем!

© Данијела Јевремовић
Крушевац

Драгојло Јовић – друго место за песму о
вину


Љубав и вино као отров живи

Још осећам укус вина,
Сласт усана твојих са мало
кармина,

Још сва чула бурно затрепере,
Кад се вино, точи испред
мене.


Тад венама крв појури,
Као некад у младости,
Кад јој вино снагу даје,
Па летимо  од радости.

Навиру ми успомене,
У вину смо тајне крили,
И сад чашу кад подигнем,
Знам да смо као једно били.

Још две чаше црног вина,
Донеси ми хеј крчмару,
Да из једне вино пијем,
А у другу сузе лијем.

Нека вино њене чаше,
Моје сузе ноћас  блаже,
Нек лајавац  Месец жути,
Оде зором да јој каже.

Нек јој каже да за столом,
Њена чаша пуна стоји,
Малигани са сузама,
Више нису мелем рани,
То је сада отров живи,
Црног вина и љубави.

Али и тај отров живи,
Нећу ноћас  ником дати,
Кад последња суза кане,
Сам ћу чашу испијати.

Нек нестанем са том чашом,
Из које је некад пила,
Нека вино са сузама,
Анђеоска да ми крила.

Кад остану  празне чаше,
Без љубави и без вина,
Ту за  столом
крчме старе,

Задњу пијем с циганима.

© Драгојло Јовић
Крушевац

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59982

ВОЗОВИ : Андреја Врањеш

362 пута прочитано

 

 

 

ВОЗОВИ


Имају  гвоздене стазе,
којих се држе,
по којим пролазе дужине брже,
они никад не скрећу,
возови нису као  људи,
увек су исти, када стоје и кад се  крећу.
Има у њима необичног,
од када сам их упознао доносили су радост,
спајају градове и путнике, очи и видике,
они су приче што на живот личе,
У њима се чека да се стигне,
до драгог неког, луке срца,
онда нас поново врате,
у дане трошне, бучне сате,
волим их што  клопаарају животима нашим,
што понекад  у  песму сврате.

© Андреја Ђ.Врањеш.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59980

НИШТА ЧУДНО НИЈЕ и МИО КОНТО ДРУЖЕ – Андреја Врањеш

329 пута прочитано


НИШТА ЧУДНО НИЈЕ

Мириси  тупи, не чују се звуци,
пријатељи блиски у причама греју,
у  искрама ватра се не буди,
отишли су тихи дошли бучни људи.

Вода млака из кама, дубина,
трагове југа  не доносе птице,
лаж истини испод светла  руга,
нестале ситнице.

Питања нема,одговори свуда,
черге крећу пре радосног јутра,
оно што је чудно, ништа чудно није,
да на месту Саве тече Брамапутра.

 

МИО КОНТО ДРУЖЕ

Не тражи ме на завијутку ноћи,
лутам,
не троши месечину,
нећеш ме пронаћи дубоко је небо.

Mio konto, болови и туга,
живот частан закачињу лажи,
да сам звезда два бих века плако,
на  небеској стражи.

© Андреја Ђ.Врањеш.

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59953

BIVŠA PRODAVAČICA LJUBIČICA – Eleonora Luthander

464 пута прочитано

BIVŠA PRODAVAČICA LJUBIČICA

Molim Fejsbuk
da mi više ne pokazuje
slike mojih predjašnjih
mučitelja

Da li su dobili rak
ili bale po Baliju
kapice ili šeširi -
Es ist mir Wurst!

No pasaran!

Ne u ovaj milenium
ne u moj profil
ne u moj ajfon
i ne na kafu

Marš u prošlost
u ratne devedesete
vidimo se malo juče

Ne ovde
ne sutra
ne sad

Sad me čuva
moj Akvamen
moje iztetovirano
obezbedjenje
kao svileni
persijski tepih

Čuva me moja sladjana
i devizna penzija

HA HA HA
doživela! © Eleonora Luthander

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59903

Андреја Врањеш – 4 песме

320 пута прочитано

 

 


ПЕСМА КАМЕНА

Камен за под мисао,
за камен дане,
бол камени  носио,
камене му ране,
кад је из камена избио,
тугом камном патио,
у  песмама каменим,
камену се вратио.
Камен за под главу,
у камен све стало,
оног каменог много
и оног каменог мало.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59865

МОРЕНДО и МОЛБА ГОСПОДИНУ ВЕТРУ – две песме Андреје Ђ. Врањеша

376 пута прочитано


МОРЕНДО


Говорио је тихо, радовао благо, све је у његовом трајању било пажљиво да никога не увреди до можда једино самога себе, могло се са са њим провести сате без и једне речи, па ипак од њега се одлазило као са АГОРЕ, проговорио је пред смрт, рекао је : „La donna e mobile“.  Жене су варљиве. Један пас је залајао до дубоко у ноћ, једна звезда је без сјаја пала, песник је написао песму МОРЕНДО.


© АндрејаЂ. Врањеш

МОЛБА ГОСПОДИНУ ВЕТРУ

Урежи моје име у камен, где ме има,
однеси ме до краса, вриска белина,
застaни кратко у тврдој луци,
да снове вратим из тишина.
У вртаче и шкрапе ме одувај,
у сноп светлости да се претворим,
засјајим ведрином само трена,
после могу  и да се изгубим,
као тачка црна,
небом преварена.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59834

ТРАГ СВЕТЛОСТИ – Љубодраг Обрадовић

284 пута прочитано

Аутор слике Дијана Обрадовић


ТРАГ СВЕТЛОСТИ

Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…

Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.

Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!

Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.

Светли, и увек ће…
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба…

Како све прoлeти…
олтари… престоли… живот…
Све нестаје без трага!
А у души тиња нада,
да истина човека освести,
кад лице му обасја,
траг светлости…

© Љубодраг Обрадовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59832

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту

421 пута прочитано

Традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ, прва у новој 2019. години одржана су у четвртак 31. јануара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту. Било је то још једно изузетно вече уз одличну поезију, прави хумор и добру музику… Програм су уредили и водили: Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. По први пут на сусретањима наступила је са одличном поезијом Данијела Јевремовић, песникиња из Крушевца. У  програму су учествовали и говорили своју поезију: Драгојло Јовић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић, Латинка Ђорђевић, Саша Милетић, Јована Марковић, Дејан Петровић Кенац, Градимир Карајовић, Богдан Јевтић, Дејан Милошевић, Миленка Весић, Живојин Манојловић, Стефан Кнежевић, Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Даница Рајковић, Драгослав Мирковић, Добринка Почековац, Живота Трифуновић, Слађана Бундало, а своје афоризме говорио Михајло Ћирковић. За музички тренутак постарио се Градимир Карајовић на усној хармоници. Фотографије је усликао Стефан Кнежевић, видео снимак је снимио Славиша Паунковић, а аудио запис је забележио Љубодраг Обрадовић.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59817

Песничка сусретања ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту – 25.01.2019. у 18:00 сати

263 пута прочитано

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Крушевачким позориштем наставља реализацију програма ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Наредна сусретања су 25. јануара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, па ако сте заинтересовани да изговорите своје стихове или пак да чујете најновију поезију ваших колега песника, доћите…



СУСРЕТ

Сударили смо се
на успутној стази,
у трњу жбунова,
на међи,
у грању багремова туђих
и погледали се случајно.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59717

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 50 51 52 Next

Load more