Ljuba Obradović

Ljuba Obradović

Author's posts

АЛХАМБРА УМА – Андреја Ђ. Врањеш

281 пута прочитано

АЛХАМБРА УМА

Чекао сам је између плима,
светлости и таме,
у дворишту јутра, почетку новог надања,
слободну лепотом, Алхамбру ума.

Чекао је на раскрсницама ,
нејасних сећања, кад се збрајају туге,
кад се верује само завршеним  годинама.
Чекао је  на вратима сна,најлепшег чуђења,
на узвисју вере, извору  тишине.

Испод ветрова
купола жеља,
Никада се нисмо дотакли осим временом,
нисам хтео да јој се јавим изгледом,
сјаји у  поезији,
као непоновљива мисао.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59065

ЋУПРИЈА НА ДРИНИ и БАБА БОРКА – Андреја Ђ. Врањеш

353 пута прочитано


ЋУПРИЈА НА ДРИНИ

Међа кривуда сећањем,
месец  скупљач искри из  трава,
извијених лукова,над тајном,
камена  прича спава.

Мит и вера у  додиру,
прошлост  далека,  име  сјаја,
љубав посејана памћењем,
небески завет крвљу  спаја.

Сви  су правци  у један бол,
окорењена мисао трајањем  пече,
река вечност   боји ,
Ћуприја  рањена видом  тече.

БАБА БОРКА

Смерну старицу сањам,
измаштавам детињство,
помало тужан,снен,
по пољу живота лутам,
тражим поглед њен.

Тежину живота је напустила,
руке прекрстила,
године не постоје,
сложила је живота све боје.

Тихо се  искрала,
пољубила ме  нежно,
споменула мајку,
упловила у снове,
отишла у бајку.

Пред њеном лепотом савијало се цвеће,
у грудима становала доброта,
сакрио сам је у срце,
да светли до краја живота.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58994

РОЂЕНДАНСКА – Томислав Симић Калпачки

528 пута прочитано

 


РОЂЕНДАНСКА

Љуби Обрадовићу

Бритког пера – драга лица,
у неправди оштрих зуба,
а иначе „сањалица“,
окупио наш друг Љуба.

Атмосфера баш је фина,
… иако сам мало чкрб,
јасно велим, јест милина,
уз Стихољубље ПоезијаСРБ!

Ово Вам је песма ведра,
што тренутку и приличи,
ко девојци бујна недра,
па на вилу горску личи.

Кад је тако, песник вели:
Посебан је ово дан!
Брате Љубо, ајд живели!
И Срећан ти рођендан!

© Томислав Симић Калпачки
17.09.2018. – Треботин


Срећан рођендан брате Љубо!

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58952

КАКО – Андреја Ђ. Врањеш

321 пута прочитано

КАКО

песнику Тодору Тоши Бјелкићу

Како препливати реку без обала,
падати не устајати,
може ли бити птица без гнезда,
јунак да није Војвода Пријезда?

Без дитирамба песник,зар има,
звати се планином, не бити ни брег,
облак без неба како да плови,
како ирвас да не воли снег?

Како бити ватра без дима,
све ово тананије
и лепше много,
мој друг песник у себи има.

Андреја Ђ.Врањеш

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58907

Промоција романа „НАЈЛЕПШЕ МЕСТО НА СВЕТУ“ Данијеле Булатовић

443 пута прочитано
Традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту одржана су у четвртак 22. новембра 2018. године. У оквиру овог већ традиционалног програма представљен је роман Данијеле Булатовић НАЈЛЕПШЕ МЕСТО НА СВЕТУ у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Било је то још једно изузетно вече уз одличну прозу, добру поезију и пажљиво одабрану музику… Програм је уредио и водио Саша Милитећ – члан управног одбора Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. О књизи је говорио Љубодраг Обрадовић, а изводе из рецензије Милене Радисављевић прочитала је Светлана Ђурђевић. Изводе из романа читала је Марија Милорадовић, док се за праву музику постарао Бојан ВукосављевићСлике са промоције урадио је Живојин Манојловић, видео снимак Славиша Паунковић, а аудио запис Љубодраг Обрадовић. Ово је права прилика да у овој одличној промоцији и сами уживате иако нисте били на промоцији…


Књига НАЈЛЕПШЕ МЕСТО НА СВЕТУ Данијеле Булатовић


Данијела Булатовић


Саша Милетић


Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић


Марија Милорадовић


Бојан Вукосављевић

ИЗВОД ИЗ РОМАНА

Била је Лазарева субота, која се прославља недељу дана пре Васкрса. Пошто су запалили свеће и поседели у порти испред цркве, кренули су назад према селу. Душу сваког од њих обузимала је нека свечана тишина, мир и спокојство. Ишли су лагано, посматрајући околину и удисали мирис првих прoлeћних цветова, помешан са чистим планинским ваздухом. Анђела је посматрала лет једног шареног лептира са цвета на цвет и дивила се његовој лепоти. Чудила се како једно тако мало и крхко биће може учинити природу тако посебном, лепом и нестварном. Гледала је савршенство боја и његових шара на крилима, дивећи се уметности мајке. Овде је све тако лепо, па, иако је овде одрасла, увек се оном детињом наивношћу чудила свету око себе, уживала у свакој смени годишњих доба. Гледала је младе зелене листове како се развијају на дрвећу, окрећући се према сунцу и желећи да упију његове зраке и наглас рекла: „Како се увек дивим овим младим пупољцима живота када се рађају у прoлeће, а некако сам увек тужна у јесен, када видим како се откидају од дрвета живота, и падају по земљи, на свој вечни починак“.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58885

ОТАЦ и друге песме – Андреја Врањеш

405 пута прочитано


ОТАЦ


Време трошило бол,
живот на туге издељен.
Из пепела враћао надање.

Они злом  усукани,
ружним истинама,
слово у време урезали.

Збуњен, скупљен у тајну,
са свећом тражио  одговоре,
како  да угледа дане са пола
утехе?


НАРОД ЈЕДАН

Народ један  има,
дубоких рана,
више га на небу,
за све друге топал,
 само себи студ,
има народ један,
жив крив, храбар,
другим мајка мила,
а за себе худ.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58853

НАЈЛЕПШЕ МЕСТО НА СВЕТУ – Промоција романа Данијеле Булатовић

332 пута прочитано

ИЗВОД ИЗ РОМАНА

Била је Лазарева субота, која се прославља недељу дана пре Васкрса. Пошто су запалили свеће и поседели у порти испред цркве, кренули су назад према селу. Душу сваког од њих обузимала је нека свечана тишина, мир и спокојство. Ишли су лагано, посматрајући околину и удисали мирис првх прoлeћних цветова, помешан са чистим планинским ваздухом. Анђела је посматрала лет једног шареног лептира са цвета на цвет и дивила се његовој лепоти. Чудила се како једно тако мало и крхко биће може учинити природу тако посебном, лепом и нестварном. Гледала је савршенство боја и његових шара на крилима, дивећи се уметности мајке. Овде је све тако лепо, па, иако је овде одрасла, увек се оном детињом наивношћу чудила свету око себе, уживала у свакој смени годишњих доба. Гледала је младе зелене листове како се развијају на дрвећу, окрећући се према сунцу и желећи да упију његове зраке и наглас рекла: „Како се увек дивим овим младим пупољцима живота када се рађају у прoлeће, а некако сам увек тужна у јесен, када видим како се откидају од дрвета живота, и падају по земљи, на свој вечни починак“.

Олга је ухвати испод руке и рече: „Ја о томе, Анђела, размишљам читавог живота, то ти је сва животна филозофија. Све има свој почетак и свој крај. У некој мери људски живот се може упорeдити са тим малим зеленим листом на дрвету. Рађа се у прoлeће, добија свој облик и нежну зелену боју. Радује се првом јутарњем сунцу и ужива у његовом миловању. Све је лепо и ново око њега и док је тако млад и зелен, сви му се диве и радују. Прoлeће у људском животу представља детињство и младост. Безбрижно и лепо детињство пуно снова и жеља! Надаш се и машташ шта све можеш остварити у животу.

Онда неприметно дође и лето. Лист добија тамнозелену боју, његов живот је устаљен. Чврсто је везан за дрво живота и успешно одoлeва свим ветровима и олујама. Као и сам човек. Лето у људском животу представља доба зрелости, доба изазова и искушења, али чврсто верује у себе и држи се својих уверења. Дотада је већ шватио сву озбиљност живота и учио на својим грешкама. Научио је како да савлада све надолазеће олује и ветрове, не плашећи се пораза.

На крају долази јесен. Листић полако почиње да жути и вене. Више му се нико и не радује, само понеки случајни пролазник, који застане да ослушне тихи шапат испод гране и диви се његовој зрелости и шарама, од којих свака има своју причу. Ослушкује око себе и са стрепњом очекује први налет ветра, који ће га одвојити од извора живота. Јесен, у људском животу представља старост. Доба када човек швати да је прошло лето и са њим сви лепи дани који се више не могу вратити. Доба када човек живи од успомена и више нема снаге да се ухвати у коштац са животом, јер осећа да је његово време прошло, да свет припада неким млађим и упорним људима. Доба када са стрепњом ишчекује налет јаког ветра који ће га однети на вечни починак“…

Данијела Булатовић


РЕЦЕНЗИЈА – САВРЕМЕНА ПРИЧА О СНАЗИ ЉУБАВИ И ПРИЈАТЕЉСТВА


Љубав и пријатељство! Вековима непресушна инспирација песницима, приповедачима, романсијерима, сликарима, филозофима… Свима који су умели завирити и у реалне, и у трасценденталне светове загонетног места – људске душе, боравишта ових двају најлепших емоција које је свет до данас саздао. Спорили се, или не, о њеном постојању, негде тамо – у њеним скривеним метафизичким световима, тињало је, разгарало и настајало непроцењиво благо поезије, приповедака, романа, слика…

Читајући роман „Најлепше место на свету”, Данијеле Булатовић, откривамо умеће књижевнице да ову непресушну тему учини и универзалном, и оригиналном, и блиском животу савременог човека, стешњеног између брига свакодневног живота, постојања, али и жеље да ту тескобу одагна и стварност учини бољом и лепшом.
Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58845

ПОЛА ЛЕПОТЕ и друге песме… – Андреја Врањеш

494 пута прочитано

ПОЛА ЛЕПОТЕ

Лепо је лепо и кад га је пола,
недовршени снови светли,
пролећа са пола маја,
киша и дуга кад се сретну кратко,
сликар кад замрси боја део,
стих снажан умети свити,
са песмом једном само,
може се и песник бити.


Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58829

#MeToo – Eleonora Luthander

345 пута прочитано


#MeToo


Nemoj da mi neki dušman
opet napiše recenziju
da kljuca moja slova
k’o živina kukuruz
da se raskokodače
u polupraznoj sali
za 300 evra
koje od mene neće
izvući

I da ukucava uvrede
k’o eksere
i na njih kači
gadne slike:
„Veštičija kulinarska
receptura“
i „Klepetanje“
to, elem, zaslužuje batine

E, da je živ Branko Miljković
te da se za mene potuče!

Nemoj da mi se neko
olakša u knjigu
da ispipa pesme k’o mene
ON

NJEGA pre ili kasnije
čeka taraba #
MeToo
i još i to
da ove godine neće dobiti
Nobelovu nagradu
za NEmir

Mala pauza u Akademiji…

Uhvaćen je
ženepipajući
tzv „Kultur profil“

Sledeća dva decembra
pipaće
sam sebe
u zatvoru u Stokholmu

A moja knjiga putuje samnom
neotvorena

VIRGO INTACTA

© Eleonora Luthander

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58776

ЧЕДНОЈ ЉИЉАНИ – Драган Ћирковић

297 пута прочитано


ЧЕДНОЈ ЉИЉАНИ


Хтео сам да ти напишем песму
Али не умем не знам како
Пишем па бришем и све тако
Опет испочетка

Хтео сам да напишем песму
О Теби и себи и свима нама
Што горимо као слама
Кад се љубав деси

О томе како се светови руше
Како се тад разум губи
Како се безгрешно љуби
Читава васиона и миш у житу

Како се велика царства руше
Хиљаде хиљада људи гине
У све човекове врлине
Изгубе своју вредност

Како се тад непријатељу зло прашта
Како се тад пријатељ заувек губи
Због девице која се љуби
И родитељ се заборавља

Али шта кад се та љубав изгуби
Тад читав свет постане тама
Душа плаче срце се слама
А бездан постаје васиона

© Драган Ћирковић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58735

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 50 51 52 Next

Load more