Milutin Pločić

Rodjen 18 jula 1976,u Kruševcu, Jugoslavija, mesto stanovanja Aleksandrovac... Oženjen, imam sina i ćerku, zapošljen... Srednja gradjevinska škola... Navijam za Napredak, Crvenu Zvezdu i Inter... I Žabare...

Pages: Prev 1 2 3 4 5 Next

Author's posts

Rakovica

Ja imam traktor Rakovicu
I to šeset pet
A iz milošte ga zovem
Još i kabriolet…

Ne bih menjao moju Rakovicu
Ni za sto Fergusona
Od nje nema boljeg
Najbolja je ona…

Radi moja Rakovica kao doksa
I ide kao brzi voz
Od kad je moja
Zadovoljila me skroz…

Ne treba mi drugi traktor
Zadovoljan sam njom
Izvozio sam se do mile volje
Mojim lepim traktorom…

Da mi neko da
Dvesta univerzala
Za moju Rakovicu
Bila bi to cena mala…

Ili da mi daju
Sto Zetora
Ne bih se odvojio
Od mog traktora…

Kad idem za kiselu vodu
Pa iako pada veliki sneg
Moj me traktor izvuče čas
Ko bomba ide uz veliki breg…

Moja Rakovica ke najbolji traktor
I na celom svetu nema boljeg od nje
Ne bih je menjao ni zašta na svetu
Ker je ona jednostavno za sve.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58972

Drvo

Danas sam išao da vučem drva
Eh, teška je ta planina
Teško je drva nosit
Posle dugo boli grbina…

Sekao sam drva sa testerom
I sekirom kad se mora
Eh, koliko je danas kroz moje ruke
Prošla teška gora…

Težak su drva posao
Al bez njih se nikako ne može
Jer kad dodje ljuta zima
U mojoj se kući dva šporeta lože

Mnogo sam danas drva natovario
Al zato će mi biti lakša zima
Bar neće da mi bude hladno
Za grejanje će dosta drva da ima…

Jesam danas dosta radio
I umorio sam se jako
Ali bar znam da je vredelo
I kad dodje zima biće mi lako…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58969

Sport u SFRJ-miško pločić

Dok je Jugoslavija još sfrj bila
Bili smo prava sportska nacija
U svakom sportu
Mogla je da se sastavi jaka reprezentacija…

U fudbalu smo imali veliku četvorku
I bili smi prava sila
Zvezda, Partizan, Hajduk, Dinamo Zagreb
Kakva je to liga bila…

A, naš nacionalni sport, košarka
Juba liga, bila nam je dika
Tu su pored Zvezde i Partizana
Igrali Cibona, Zadar i Jugoplastika…

Nekad smo imali i jaku rukometnu ligu
Gledali smo u njoj i Zagreb i Medvešćaka
Metaloplastiku, Zvezdu i Pivovarnu Laško
Ali i ona je nestala zbog ludaka…

I odbojkaši i odbojkašice su bili u vrhu
Imali smo jaku ligu
I reprezentaciju jaku
I ženska i muška ekipa
Mogli su da pobede selekciju svaku…

Partizan, Mladost Zagreb, Medvešćak
Bila su imena vaterpolo lige naše
Ali zbog vihora rata
Odoše na suprotne strane
I za neke druge države
Medalje osvajaše…

Nekad smo bili svetska velesila
U sportu
A sad smo na margini svih dogadjanja
Pa najlepša i najsrećnija vremena
Ostala su daleko za nama
Ostale su samopriče i tužna sećanja…

Ni mi, ni naš sport
Nikada više nećemo biti
Kao što smo bili
Zbog nekoliko zlih ljudi
Koji su nas zauvek razdvojili…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58963

Jedinstvo i Loznica

Stadion Jedinstva
Gledaoca trista
Igrali Jedinstvo Titovo Užice
I Loznica iz Loznice…

Rezultat nema veze
Nije bilo teze
Pobedila je Loznica
Usred Titovog Užica…

Stevanović za Loznicu dade gol
U Jedinstvu mislili da je fol
Al kad Radivojević povisio na dva nula
Ućutaše svi kao mula…

S.Nikolić dade nadu za domaće
Misliše i drugi daće
Kad ono bi jedan tri
Radovaše se gosti…

Na kraju Kovačević drugi dade
I poveća malo nade
Al osta pobeda Loznice
I tužno Titovo Užice…

Ne vredi Jedinstvu ni najbolji
Golman sveta nekada
Od Loznice primio tri komada
Ni Leković nije što je bio
Retko je kaf tri gola primio…

Al je Loznica danas imala Željka Cerovca
Za koga nije dala mnogo novca
I u Loznici sad pevaju ovo
Razbila Loznica Krčagovo…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58943

Srbiju gradi kruševac put

Dok napolju kiša pada i vetar duva
Kruševac put ivičnjake ugradjuje
I nije ih strah što nevreme besni
I nije ih strah of oluje…

Vetar fijuče oko njihovih glava
I radne su bluze mokre do kože
Al poso mora da se završi u roku
Ne postoji reč ne može…

Balvani kameni teški sto kila
U redu se bele sve više
Vredni radnici ih pakuju
Dok im zavrat padaju kapi kiše…

Beton se baca i sa jedne i sa druge strane
Da ivičnjake teške čvrsto drži
Isto bi oni morali da rade
I da sa neba sunce prži…

Svaki se posao završiti mora
I nije važno kako nas vreme prati
Putevi treba da nam izgledaju lepo
I Kruševac putće tu lepotu dati…

Pa kad kreneš ulicom
I vidiš da se radi asfalt
Beton ili ivičnjaci
Nemoj zbog malog zastoja biti ljut
Nasmej se i pozdravi
Ljude u narandžastim bluzama
To Srbiju gradi Kruševac put.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58937

Ti si žena mog života

U ruci mi tvoja požutela slika
Na kojoj si mi napisala ti
Da se večno sećaš moga lika
Dal se noćas mene sećaš ti…

Ti si žena mog života
Ovu pesmu noćas tebi pevam ja
Samo tebi cigani sviraju
Ja ti pevam suze padaju…

Svaka reč ove pesme
U srce me pogadja
Pevam je a ljudi se čude
Ne znaju šta se dogadja…

Ti si žena mog života
Ovu pesmu tebi sviraju
A jž krijem svoje suze
Ja ih krijem one padaju…

Čujem šapate u kafani
Kažu to je ljubav prava
Al pitaju se svi zašto plačem
Niko me zma istinu o nama…

Ti si žena mog života
O tebi noćas pevam ja
I krijem svoje suze
Ja ih krijem one padaju…

Glefam tvoju staru požutelu sliku
Lepe oči još lepši stas
Ja se još uvek sećam tvoga lika
Dal se uopšte ti sećaš nas…

Ti si žena mog života
Ovu pesmu tebi sviraju
A ja krijem svoje suze
Ja ih krijem one padaju…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58931

Liči na mene

Oboje znamo da je došao u pogrešno vreme
Da si s njim jer liči na mene
Oboje znamo da je u pogrešnoj priči
I da je s tobom jer na mene liči.

Svi kažu da ima oči kao moje
Da si zato s njim, to znamo oboje
I da dok njega gledaš
Ustvari vidiš mene
Oboje znamo da su još u mene
Tvoje oči zaljubljene.

I ja i ti znamo
Da još uvek mene voliš
Oboje znamo
Da nećeš lako da me preboliš
I da se on našao u ovoj priči
Samo zato što mnogo na mene liči.

Čuo sam da od njega tražiš
Da te ljubi kao što sam te ljubio ja
Al onako kao što smo se mi ljubili
On to ne može da zna.

Tvoja drugarica mi je jednom rekla
Da dok ljubiš njega
Tvoje usne mene traže
I da onako kako sam te ja milovao
Njegovi dodiri se ne važe.

Izbaci njega iz svog srca
Ono još uvek za mene kuca
Ne može on da te ljubi kao ja
Srce moje svaku tvoju
Skrivenu želju zna.

Ne može on da te ljubi kao ja
I ne miže ništa bolje od mene da ti da
Iako od njega praviš moju kopiju
Jedini original za tebe sam ja.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58917

Voleo sam je

Bila je kao san
A i ja sam je sanjao stalno
Sanjao sam oči njene, kosu, njen glas
Sanjao sam njen osmeh noćima
Sanjao sam njeno telo
Sanjao sam njen hod
Bila je tako divna
Duga crna kosa do ramena
Dva crna oka ko dva bisera
Imala je osmeh san snova
Voleo sam njen osmeh
Voleo sam kad se smeje
Voleo sam njen glas
Voleo sam sam njen hod
Hodala je brzo kao gazela
I spretno kao srna
Voleo sam njene bele ruke
Njene nežne prste
Voleo sam da gledam kako s njima
Sklanja kosu sa čela
Sve na njoj sam voleo
Voleo sam kad je srećna
Voleo sam kad je ljuta
Bila je tako slatka kad se ljuti
I kad naprći svoj nosić
Imala je nežan glas, sladak i mio
Uživao sam slušajući kad priča
Svadjali smo se ko je bolji pevač
Ona je tvrdila Aca Lukas
A ja Maja Nikolić
Ona je navijala za Partizan
A ja voleo Zvezdu
Davila me Partizanovim šalom
A ja nju ogrtao crvenobelim
Smejala se mojim šalama
A voleo sam da je zadirkujem
I voleo sam sve na njoj…

Još uvek nosi crno beli šal
I još uvek sluša Acu Lukasa
I ja ga slušam samo zbog nje
Još uvek ima predivne crne oči
I još uvek neodoljivo pomera kosu sa čela
To sam najviše voleo kod nje…

Al dugo je nisam video već
Znam da se udala
I da ima prelepu ćerkicu
Kažu isto tako lepu kao ona.

Nadam se da je
SREĆNA…
VOLEO SAM JE

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58897

Šta je to sreća

Pitam vas šta je to sreća
Da li neko zna to da mi kaže
Pitam se i sam šta je to sreća
Zašto je ljudi stalno traže.

Što je sreća svakom važna
Šta to u njoj ima
Zašto roditelji žele deci sreću
Ili prijatelji prijateljima.

Neki kažu da sreća može da se kupi
A neki javno kažu ne
Reci mi šta je to sreća
Želim da znam o sreći sve.

Želim da znam kako je nastala
Da li su je ljudi stvorili
Zašto svako želi da je srećan
Zašto sreću žele svi.

Želim da znam sve o sreći
Recite mi šta je to sreća
Hocu da znam sve o njoj
I zašto je sreća sreći najveća.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58893

Sećam se tog poljupca

Padale su blage kiše
I bio je školski raspust
Nežno si me zagrlila oko vrata
I poljbila me zadnji put.

Tog poljupca se i danas sećam
Jer više me ljubila nisi
Suznih očiju si se okrenula
I zauvek negde otišla si.

Otišla si iz mog života
Negde daleko, ne znam gde,
Dana dam plakao, godinama tugovao
I nikad nisam preboleo te.

Suze mi i danas kvase lice
Kad se setim tog poljupca
Od tog rastanka našeg
Nikad se nisam oporavio ja.

Rekla si mi da na rastanku nećeš plakati
I svoje si obećanje održala
Ali znam da si kasnije
I ti kao kiša plakala.

A, ja, plačem još uvek
I za tobom me srce boli
Jer, kao što smo sr voleli mi
Niko nikad neće da voli.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58891

Želim jednu devojku da imam

Želim jednu devojku da imam
U snovima stalno da je snivam
Cveće da joj nosim
Zumbule i lale
Da joj pevam pesme
Velike i male.

Želim da moja devojka ima crnu kosu
Kovrdžavu i dugu
Želim da bude slatka
Da je pojedem u jednom cugu
Želim da ima crne oči
I usne kao žar
Želim da i ja osetim
Tih usana čar.

Želim da je ljubim
Da joj govorim da je volim
I da nikad ne ode od mene
Jer nikad ne bih mogo da je prebolim.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58877

Stara kuća na kraju sela

Stara kuća na kraju sela
Zidovi trošni, a i krov joj pada
Mladost je moja ostala u njoj
Niko tamo ne živi sada.

Stara kuća istala je sama
A u njoj smo odrasli moja sestra i ja
Bila je puna veselja i smeha
A sada je napuštena i usamljena.

Nju su gradili moj otac i majka
I u njoj svili svoj dom
Živeli su srećno sa svojom decom
I uživali u miru svom.

Al sudbina je svoje umešala prste
I zatvorila malu kuću na kraju sela
Ostala je sama u tuzi da vene
I nas na razne strane odvela.

SAD živim daleko od nje
Al uvek će ostati u srcu mom
Kuću gde živim kućom zovem
Al nikad neće biti moj dom.

Sad imam ženu i decu
U životu sve što mi treba
Sestra udata, majka sa mnom,
A otac nas gleda sa neba
Samo sudbina je drugačije htela
Da sama i napuštena ostane
Jedna mala kuća na kraju sela.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58867

Tužno srce

Iz života otišla si tiho
A u njega ušla na velika vrata
Tužno srce još za tobom pati
Al ne pušta suzu iz inata.

Mislili smo ceo svet je naš
I pravili planove za nas dvoje
Bila si moja srećica
A mene si zvala srce moje.

Zašto si me ostavila tužnog
Što mi makar razlog nisi rekla
Obećao sam sebi zaplakati neću
A iz očiju bi reka suza tekla.

Da znam razlog shvatio bih možda
Jer dao sam ti sve što sam imao
Srce dušu i svu ljubav svoju
Sve što imam ja sam tebi dao.

Sada tužan u kafani pijem
Sam sa sobom samo čaša ispref mene
U vinu svoju tugu lečim
Ne dam suzi iz oka da mi krene.

Možda nekad i zacele moje rane
A možda i nikada neće
Oči neće za tobom zaplakati
Ali srce za tobom umreće.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58839

Samo u snu

Dok ti slatko spavaš
U svom krevetu
Ja te ljubim u snu
I osećam tvoje telo
Pripijeno uz mene
A znam da je to samo u snu.
I dok ti u snu nežno milujem kosu
A glava ti spava na mom ramenu
Uzbudjuje me blagi dodir tvojih grudi
Al ja znam da je to samo u snu.
Ljubiću te makar u snu
Makar u snu ću ti ukrasti dodir nežan
Sanjaću da si u mom zagrljaju
Pa makar to bio samo san.
Znam da je to samo san
A snovi se često ne ostvaruju
Ali, sanjaću sada da si samo moja
Pa makar bilo sve samo u snu.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58835

Ako mislim na tebe

Ako krenem noćas da mislim na tebe veče će mi proći u suzama i bolu, od rastanka našeg godina je prošla a ja još uvek čuvam tvoju sliku na stolu… Ako počnem noćas da se sećam tebe ruke krenu da mi drhte same srce te je volelo ludo a sad je zbog tebe prepuno tame… Od rastanka s tobom samo tužne pesme pišem ni sam ne mogu da prepoznam sebe, u svakoj ženi što ulicom hoda ja Pomislim da vidim tebe… Duša mi je tužna a srce puno bola u mom životu nema žene druge, voleo sam te ko nijednu drugu a sada umirem od tuge… I lagaću da neću da mislim na tebe jer ne mogu tako lako da te prebolim,vreme leti a rane još bole a ja te… jednostavno još uvek volim.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/58813

Pages: Prev 1 2 3 4 5 Next

Load more