Milorad Nikić

Pages: 1 2 Next

Najkomentarisanije objave

  1. (Bez naslova) — 9 comments
  2. KIŠA – Milorad J. Nikić — 5 comments
  3. Zora gasne u jutru što svane – Milorad J. Nikić — 5 comments
  4. Slike detinjstva – Milorad J. Nikić — 2 comments
  5. Rodjak po materi – Milorad J. Nikić — 2 comments

Author's posts

Onomad – Milorad J. Nikic

339 пута прочитано

Onomad

Onomad, negde pred rat
pamtimo nesretno
vreme to
kafane behu pune ko nar,
narod je bancio, pio
i veselio se u inat,
kao da je svoje slutio zlo.

Leto daleko, subotnje vece
drugar me zove, idemo rece
kod Trileta.
Tako se kafana zvala,
za one sto ne znaju,
najveca u mom kraju.

I zaista u njoj se
veceri te
z brda – z dola, nasumice,
vise od trista dusa
zbralo
pilo se, pevalo, zdralo.
I tako celoga leta
i jeseni te, biricetne,
ko da smo nekome
vracali dug,
ili stavljali zadusnice.
a zapravo Gospod nas
pre naseg pada
i posrnuca
na ispit stavlja i kusa.

I sva su okolna mesta,
imala svoja izletista,
ogromne krcme i birtije
i niko nista, cudo bozije,
od onog sto ce nas snaci,
a sve se vec znalo,
slutio nije.

Danas, kafane
puste i razorene
i niko ne peva, ni pije
Negdanji gosti
na svakom meridijanu,
i tek poneka gresna dusa
ostala jos.

Milorad J. Nikic

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/26403

Ka zvezdama – Milorad j. Nikic

306 пута прочитано

Ka zvezdama

Dan za danom, suton pada
puste sanje, prazni snovi
nista nije ko nekada,
niko zivot ne ponovi

Milovanja pamte dane
ruke ove u svom stazu
stare, grube, izborane
prodje nase, k’o da kazu.

Oci ove sto su htele
ka zvezdanom moru gore
detinjasto-vragolaste i vesele
setom nekom sada zbore.

Samo dusa preko druma
nedozvana, luda, mlada,
nerazumna, rubom uma,
ista ona od nekada.

Milorad J. Nikic

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/26078

Nebo – Milorad J. Nikic

271 пута прочитано

Nebo

Nebo je prepuna kosnica
a zvezde – pcele, biseri,
mesec i zvezda Danica
nebeski fenjeri.

Nebo je more bezdano
a zvezde skoljke – biseri
velika kola i mlecni put
korali nebeski.

Nebo je presto Bogova,
a zvezde duse sto sjaju
hiljade belih andjela
na vratima u raju.

*

Sve sto je bilo, ili sto jos biva
negde svoj kraj i pocetak ima
samo je vecno nebo vekovima
zaspalo i jos san blazeni sniva.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/24826

Odletese laste – Milorad J. Nikic

222 пута прочитано

Odletese laste

Narodu je lose, nikad ko dosada

oduvek je tako i tako ce biti,

a moglo je bolje, da je bilo srece

da nam se je dalo,

ali ne da djavo, ili nam se nece,

skoro posreciti.

I kad je vec tako,

ako nam se ne da,

cemu prazne price,

takva nam je sreca

odletese laste i vrati se nece,

iduceg proleca,

il vise nikada.

Iz  ove zemlje isto seme nice

i samo beda

i nevolja raste, a sve drugo,

lose,  il nikako.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/24810

Velika tajna – Milorad J. Nikic

419 пута прочитано

Velika tajna

Ja nisam onaj
o kom ti srce zbori
u oku mome nema vise sjaja
venama mojim jesen zubori
novembar se gnezdi mesto maja.
A ni ti vise nisi ni delic onaga bica
zvezdo nebeska moja, daleka, sjajna,
postasmo tudji jedno drugome, stranci
proslost daleka, bolna, ponori, klisure, klanci
umesto detinjih snova, zivota okovi, lanci
nicega ostalo nije od onog davnasnjeg raja,
i zato umesto slatkih, ispijmo gorka pica,
u svakom srcu snuje poneka velika tajna.

Milorad J. Nikic

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/24770

Poema o Marusi – Milorad J. Nikic

209 пута прочитано

POEMA O MARUŠI

Kažu da je u doba naših dedova, davno
dole na kraju sela našeg, u strani malo
kućerak bio, u njemu mati samohrana
s devetnaest i sa njom čedo u pelenama

Muža izgubi rano, govori priča znana
na frontu ostade, premalo znamo o tom,
a ona procvala tek, ko ruža miriše snom,
bez ikog sama, a muško čedo sa njom.

I proći će mesec dana u nadi da će doć,
kao gladna godina dan se za danom vuče
mesec ga drugi čeka, ne spi po celu noć
a čedo se pridiže već i prve glasove guče.

Teške je muče more, košmara pune noći
i strašni snovi tek, strah joj u duši zri
jedva dočeka jutro, gori joj celo, oči
uz grudi privija čedo i ono blaženo spi

U neko doba dana ni sama ne zna kad
glas poznat čuje, od sreće stala k`o stub
i naglo otvara vrata, al` opet isti jad
nikoga, a detetu je već izbio prvi zub

Od roda nikoga nema, utehu da joj da
majku i oca ne zna, a baka slepa već
a odkud snovi ti, kamo će konjica ta
nežno privija čedo i nemo gleda u noć

Meseci teku lenjo, glasa niotkud nema
i reči više drage, nebo k`o kamen ćuti
poruke, znaka i zima vec stiže, sprema
dete ručice pruža, majčinu ljubav sluti.

Večeri padaju rane, u sobi sumrak već
po zidu korača senka, ružna dvoglava
zla, studen je štipa, u uglu hladna peć
dete joj na ruci spi, kosica očeva, plava

Mnogi su stigli već, i on bi trebao doć,
godine prodje pola, okolo kolaju priče
pogibe iz sela puno, uze ih tamna noć
i ona začeplja uši a dete i „tata“ viče

Napolju severac briše, u snegu leže puti
u prozor belina tuče, lisica u leglu ćuti
na vrata Božic kuca, čedo, radost je tu
sa njim bi da je deli, al avaj, tek u snu.

I zima s mukom prodje, kiše proleću slute
ni nebo milosti nema, to parče hartije žute
sruši se svet i pred očima joj se smrači, puče
pokleknu, pade, a dete prohodalo tek juče.

I tog je prolećnog dana u selu padala kiša
sahrane bile dve, baka Ristana i Maruša
eh, ime joj od tuge umalo da zaboravim
i uz plac pitam, a šta je bilo sa malim ?

Njega je, otac me blago taknu po glavi
odvela neka rodjaka, po ocu od majke
završio visoke škole, postao čovek pravi
učitelj, naočit i lep, majčine naravi blage.

****

I sad kad selom prodjem setim se price te
kućerka odavno nema, oca i priče njegove
a ratova je još bilo, pamtimo nesreće naše
i one što su otići znali a vratiti se ne znaše.

Svim onima što po bojištima i frontovima ostadoše
Po Petrovdanu jula 2002 Bern Švajcarska

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/24746

U nevreme – Milorad J. Nikic

275 пута прочитано

U nevreme

Ludilo nas snadje
a nemamo lek.

Mudri cute
budale govore
a fukare
zaradjuju pare.

U nevreme
umovi zaneme.

O zlu cute
dok ne prodje vek.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/24694

Rodjak po materi – Milorad J. Nikić

259 пута прочитано

MiloradNikic

Rodjak po materi

Kazu da je moc u veri
Toma neverni, dete
ne verova
u Hristove rane svete,
i proklet bi,
rodjak mi je, slutim
po materi.

Trebalo mi dugo,
dugo dok sam skonto
da nam kradu car zivota,
da nas lazu.
Posle muka i nevolja
ne bez jeda i povoda,
slepac biti kod ociju
to je moto,
svih umeca i svih znanja,
kroz vekove u okove,
uvek bese

Hoce da nas preobrate
u podobne demokrate
Odreci se sluha, vida,
srama, stida
bez prkosa i ponosa
bez povika i inata
biti brojka bez imena
i korena
i uspece, dobri svete
samo da nas raspamete.

Al ja ne znam il ne umem
kad se puzi, a kad klanja
da ne vidim sto se vidi,
nisam vican.
Umni kazu
kako krvca nije voda,
po tome sam Tomi slican
s tim me tese.

Milorad J. Nikic

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/24691

Noc

248 пута прочитано

Noc  – Milorad J. Nikic

Noc biserne kapi su rose
skrivene ispod tamne sene
mesecina to su oci njene,
niko nocas srecniji od mene.

Noc, prastanje je proslih dana
zbog kojih i sad u srcu je rana,
znogom moja prva milovanja
zbogom zore i prva svitanja.

Noc je prva staza posrtaja
mesecina svedok zaklinjanja
noc je kupka setnih uzdisaja
zbogom ruzo u doba cvetanja

Noc je venac toplih zagrljaja
casa strasti nikad ispijena
Noc je more zagrljenih sena
pesma moja nezna bezimena.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/23769

(Bez naslova)

361 пута прочитано

 

 

miloradnikic08

 

 

 

 

 

Ljudska dela duse ogledala 

Ne naucih nista od zivota

Par zrnevlja iz gomile trine

Blag sudija al stroga porota

Ko pile se spetljah u kucine

 

Kao zvezde sto na nebu stoje

I na zemlji ima pravda neka

Samo pravdu prepoznati to je

Dar od Boga a ne od coveka

 

Covek ore al` dubinu rala

Ne odredi ruka u oraca

Ljudska dela – duse ogledala

     Sve  ostalo aloga i draca..

 

Milorad J. Nikic

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/2424

Pages: 1 2 Next

Load more