Spale

Spasoje Ž. Milovanović

Author's posts

Stih dana oktobar 2010 – Bira Spasoje Ž. Milovanović

400 пута прочитано

STIH DANA I PESMA NEDELJE – Oktobar 2010
Bira Spasoje Ž.Milovanović

PESME NEDELJE OKTOBAR 2010:

  • JEDNA MAČKA – Ljubodrag Obradović
  • …proza koja je htjela, pjesma biti – Radovan Nedović
  • CRNI OKTOBAR U BELOM KOVERTU – Ratka Bogdan
  • Dodiri Čežnje – Nikola Stojanović
  • IZMEDJU MOJIH KROVOVA – Miomir Hari Ristović

31.10.10, FOTKA-Milka Vukic Vujnovic

Misli se ko mravi preplicu,
Dusu mladosti pokusavaju pronaci,
Mozda je sisla u ponornicu,
Ili se zakljucala u kljucanicu…
Navrele misli gledajuci fotku-
Kroz Atlantik Citi me nunala,
Spavala u galebovima,
Hodala po valovima,
Ulicama nedrila,
Iznad zgrada jedrila,
Ta dusa…
Bile smo bliske, jedna celina
Danas mi fotka mozak otapa…
Trazit cu je u iscedjenim suzama,
Umrlim snovima
I zgrusanim nadama,
Trazicu moju dusu,
Dusu mladosti.

30.10.10, TETOVAŽA DUŠE -Svetlana Biorac-Matić

Sećanjem
dane bojim.
Nadom
vreme kupujem.
Ne stidim se suza
i
ne štedim osmehe.

Pesak sam
medju prstima
i
kamen
kremena,
tvoj dlan
mera je.
Prodješ li
mojim mislima
pamtiću
tvoje tragove.
Tetovažu duše
zaborav
ne briše.

(C) Svetlana Biorac-Matić

29.10.10, Чегар ,звезда-Аутор:Никола Гигић

Са рамена сјаје звезде

Уз кандило муње пењу се ка небу

Похабане стреле коњи што кроз барут језде

Још лобање скачу по црвеном брегу

Видим кулу од лобања

Зидовима  Чегра  сад  одзвања

Усамљени  Чегар Aрхангеле гледа

Распарене руке, по Ситници чамци

Кроз зуј пчеле,над мочваром отвара се небо

Чујем крекет нацртаних жаба

Видим цвеће ретко ,из крви што ниче

Црну сламку што расте из Лаба.

Аутор:Никола Гигић

28.10.10, PLAMENE LITICE – Bogdanka Rakić

Nemamo tlo pod nogama.
Ni krila nemamo.
Sunce nam nisu dali,
ostali smo bolni.

Već dva dana.
Već dve godine.
Već dva veka.
Pijemo krv svima.
Pijemo svoju krv.

Pogledima izazivamo.
Pogledima zavodimo.
Usne su nam sablje.
Poljubite nas.

27.10.10 PESMA NEDELJE

ЈЕДНА МАЧКА-Љубодраг Обрадовић

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

Опојно вече…
Зврји тишина,
урлицима маште,
а ми, на обали реке,
удишемо мирисе
заталасаних врба.
Речи беже,
мисли на топлим
жељама почивају.

Ја и ти, гласници будућег,
ја и ти, власници врућег,
ја и ти, океан маштања
у исчекивању могућег…
Ја и ти, у пролазу
травнатим стазама,
а игле нас боду по табанима.

Као да у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела,
што набујало,
кошуљу прети да поцепа.

Као да ништа не примећујем,
док руке дрхте на хридима,
двеју јабука,
што светле као два месеца,
у пространој степи твог тела,
осутог звездама страсти.

Сад ћемо,
љубавнице моја,
поврљати траву,
месец да гледа.
Сад ћемо,
сазнати како зора свиће,
дан плутоном како израња…
Сад ћемо, као једно биће
схватити смисао постојања.

Сад ћемо,
кошуљу кад ти исцепам
и дојке изнесем на ветар…
Сад ћемо,
у кочију сласти ускочити
и у једну реку,
оба потока жеља преточити…
Сад ћемо, грлећи се,
храбро потећи у космос ,
у рајску срећу…

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

©  Љубодраг Обрадовић

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

Опојно вече…
Зврји тишина,
урлицима маште,
а ми, на обали реке,
удишемо мирисе
заталасаних врба.
Речи беже,
мисли на топлим
жељама почивају.

Ја и ти, гласници будућег,
ја и ти, власници врућег,
ја и ти, океан маштања
у исчекивању могућег…
Ја и ти, у пролазу
травнатим стазама,
а игле нас боду по табанима.

Као да у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела,
што набујало,
кошуљу прети да поцепа.

Као да ништа не примећујем,
док руке дрхте на хридима,
двеју јабука,
што светле као два месеца,
у пространој степи твог тела,
осутог звездама страсти.

Сад ћемо,
љубавнице моја,
поврљати траву,
месец да гледа.
Сад ћемо,
сазнати како зора свиће,
дан плутоном како израња…
Сад ћемо, као једно биће
схватити смисао постојања.

Сад ћемо,
кошуљу кад ти исцепам
и дојке изнесем на ветар…
Сад ћемо,
у кочију сласти ускочити
и у једну реку,
оба потока жеља преточити…
Сад ћемо, грлећи се,
храбро потећи у космос ,
у рајску срећу…

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

©  Љубодраг Обрадовић

26.10.10, ************Nevena Ugrenović- Iskrica

Sazidaj kulu od mojih koraka
I u kutku usana tvoj mir da me prati
Ostani ali tako polako slomi sve ruševine
Jer od mene ništa nije bilo

Nadanjima sam krala gvozdene zasede
U maglovite stene da me razlome
Spasavala sam konjanike moje sputane
Da ne odlaze još malo da me podsete
Na lomove i ratove poslednje sreće

Nevena Ugrenović- Iskrica

25.10.10, IZNAD TUGE – Svetlana Biorac-Matić

Nisam ja Feniks
iz peplišta da se rađam,
dogorelo
zgarište samo
kišama ne dam.

I tražim oprost
za ovu suzu u kojoj
se ponovo rađam,
ranjivija za juče
snažnija za let
iznad tuge

(C) Svetlana Biorac-Matić

24.10.10, PESMA NEDELJE

…proza koja je htjela, pjesma biti-Radovan Nedović – Sensej

…tako se spava
kad riječi
zvuk svoj ne nalaze
i ne bude se uspomene
pa makar
i djetinje okice
da pozivaju
sve je to fatamorgana
koja svim stranama
pustinjski vjetar
u oci baca

…svoju oazu nedam
ne sto nedam
nedam je nikome
osim zelji
srcu mome

…ne mislim
o
proljecu i maju
nikad
a ni u tom slucaju
jer kad ono dodje
misljenje uvijek
sve upropasti
i nema ni proljeca
ni maja
a
ni njihove slasti

ljeto ce donijeti
i ako ne donese
cekati je vredjelo
svoje smo čekali…

Radovan Nedović – Sensej

23.10.10, AKO SAM SAMO MISAO – Vida Nenadic

Ako sam pesma,
hvala vam što ste me otpevali.

Ako sam samo njen refren,
hvala vam što ste me zapamtili.

Ako sam jutarnji list,
hvala vam što ste me prelistali.

Ako sam knjiga,
hvala vam što ste me pročitali.

22.10.10, Rekov***** Mihajlo Jovan

Cveta lipa u ruhu Belice
s košticama nosi zlatne
ključe Juhor rosi vrtove
i trave Kavadarom
moje srce tuče.

Lampioni borovih iglica
od Sinora cvrkut lastavica
Tečić dveri otvorio svoje
trešnje mlade ružičasto
cvatu kadulja je prosula
mirise, ja zaspao u
starom ajatu

21.10.10, Dejan Peric

sam sam u sebi tišina koja ljubi sunce
kiša koja ne zna čija je usta piju
nestaće
vreme u cvetu koji umire je u tebi
koje nema
van granica svetlosti gde želje ne postoje
misao koja shvati sebe
umreće

20.10.10, Marina Adamovic

Nemam dosta vremena

ne

nemam puno vremena—

sakupiti zvezde

sklopiti oblake

uspavati Mesec

i još puno toga —

uglancati Sunce

naučiti dugu gde da se rasprostre

a da ne pomisli

nisam od pomoći

o

nemam ga

stvarno

dosta

i za

smrt

njoj ću dati igračke

dan

vino

i

19.10.10, PESMA NEDELJE

CRNI OKTOBAR U BELOM KOVERTU-Ratka Bogdan

Todor Toše Proeski
(Januar 25, 1981 – Octobar 16, 2007)
† † † † †

Sve je započelo kao nevina igra
da zabavi posmatrače
na zeleno baršunastoj paradi
Crni Vitez, Crna Dama i Crni
Đavo sa koncerta pravo
marširaju autoputem.

Nije moj srećan dan,
magličasti cik zore, buđenje u
nepovrat… Nije moj dan.
Sve koliko znam, anđeli su ovde
na vaš zahtev, da pokupe ceh.
Munje udariše moju turobnu svest.

Slučaj je ukrao moju igru bez granica.
Nastala je tragična šarada moći u kojoj
neko krije svoju sramotu kao što dete
skriva svoje lice rukama,
da bi ga otkrilo trenutak kasnije, vičući
Žmurke! Čik pogodi ko je!
Oh, kakva šteta… Upomoć! Upomoć!
Upomoć! Ko je ovde kriv za suze…
Krvavi autoput samo što je
precrtao Moje ime.

(C) Ratka Bogdan

18.10.10, NA KEJU-Ljubica Vukoje Davcik

Kosa mi na vetru
Viori
Osećam
Da mi damar
U srcu
Gori

Mesečeva prašina
Pokrila nebo

(C) Ljubica Vukov-Davčik
16.oktobar 2010. godine

17.10.10, BEZ DAHA – TANJA GANIĆ – CEKIĆ

Onda mi ruku na kosu spusti
Pomiluj
Bez straha
Možda ce suza glas da izusti
Ostaćeš
Bez daha

Moje srce – zemlja ispucala
Dlan – da usniš ispod njega
Pogled – srna zalutala
Osećaj – željna sam svega

(C) – TANJA GANIĆ – CEKIĆ

16.10.10, LEVAČ-Jovan Mihajilo

Ti si svetlost duše
Mom umornom rodu
Vekovima čuvaš
Ljubav i slobodu

Ti si spona svih naših
uspona .
Ispod modre i ledene stene
vraćamo se utabanom stazom
i prate nas mesečeve mene

Grozdovi su okitili lozu
šljiva modri suncokret se
zlati tebe volim i neću
prestati.

Jovan Mihajilo

15.10.10,  PESMA NEDELJE

ДОДИРИ ЧЕЖЊЕ

Ја се тебе сећам иако те нема,
од одласка твога само дане бројим,
ал’ предиван мирис твоје косе плаве
знај да остао је у рукама мојим.

Неизбрисиви су трагови од тебе,
твоје беле руке претопле су биле,
и додири твоји још су на мом телу,
тако слатки, нежни, ко додири свиле.

Душа ти је била племенита, мила,
а ја циљ једини љубавне јој тежње,
загрљаји твоји били су некако жестоки,
ал’ чедни, ко додири чежње.

И очи су твоје биле тако бајне,
ко презреле вишње, мастиљаво црне,
и сада ме зраче том својом лепотом,
то је светлост која још увек не трне.

Ал’ ти оде к њему без поздрава душо,
да се твоја сенка његовој придружи,
ал’ тешим се тиме јер твоја лепота
ко шарени лептир око мене кружи.

Никола Стојановић

14.10.10, UČINI MI-Nevena Ugrenović- Iskrica

Ajde da se popnemo na vrh
pa na dno survamo
pa onda naizmenično
ti mene vineš
pa onda ja tebe i tako nanovo.

Ajde da se klackamo
ja ću te kao dete moliti
da me držiš na visini
dok ti ne dojadi.

Ajde i ja ću tebe gore držati
ne baš tako snažno ko što činiš ti
ali trudiću se
sve dok se ne umorim
ajde pristani.

Nevena Ugrenović- Iskrica

13.10.10, БИЛА СИ…Дуле Р. Пауновић

Ољи Самсоновој Леонидовној

На почетку

била си моја велика жеља

Потом…

љубав највећа

Затим

успомена драга

Сада…

само си заборав

и нестајеш

у тмини времена

Знам:

са тог пута повратка ти нема

Јер, тако си ти хтела

жељо, љубави, успомено…

Збогом…

утонула си у измаглицу даљине.

Дуле Р. Пауновић

12.10.10, NIJE  SE  DOGODILO – Latinka Djordjevic

Možda mi se
samo učinilo,
na ćuviku
breza šapuće,
jablan žmirka
i kikoće,
potok sa potokom
priče brboće.

Možda, možda mi se
samo učinilo
iz svetlosti
krupnih zenica
izranja ljubavna
groznica.

11.10.10, САЗВЕЖЂЕ ФЕДРАСА  –Србољуб Митић

У Стиг – силазе, као ројеви тица светлећих,
У Стиг јесењски – као у благо око
руменог сунца вечерњег, као
у цветилиште шарно – пчеле срмене.

Долазе са срцем чистим и смејним као
лице детиње на прозору куће сеоске
и са очима јасним као што јасан јесте
жубор ни издан воде планинске.

Србољуб Митић

10.10.10, MOJOJ MAJCI-Milka Vukić Vujnović

Moja tuzna pesma polazi,
Tvoj „dom“ da poseti,
Dok suzom prozor umiva,
Ljubavlju ga ispunjava.
Moja majko,
Dolazis da me posetis,
Usnulu blagosovis,
Kad si mi poljubac spustila
Andjeoska su ti krila zasuskala,
A ja sam tad
Slatko usnila.
Sad
palim svetlo svake noci
Da te se dusa moja “nagleda“.
Da, u masti cu to
Uvek moci.
Pocivaj majko…

09.10.10, IZ NIČEGA NEČEMU- Peko Laličić

да из нечега
нечему
нечим кренем

да се не разапињем
између НИЧЕГА
и НЕ ЗНАМ ЧЕГА

да НЕЧЕМУ
напокон
крочим

08.10.10, TOG DANA-Marina Adamovic

tog dana

sećanja su trčala kroz mene

nisam mogla

ni da pomislim

kako su bajke nalik na legende

.

šine su svirale nekome

neko je mene iz njih

izvlačio

.

sutra sam napunila

pehar godinama

i još ga punim

.

strahovi ispijaju pesme

07.10.10, PESMA NEDELJE

ИЗМЕЂУ МОЈИХ КРОВОВА – Miomir Hari Ristović

Чекамо између ових кровова ја и моје протицање
велико и сумњиво сутра
а сутра
сутра ће калдрма моје улице испилити нову пећину
наде и чекрк дана открили лавеж уганулог звоника
сутра ће болећиви лекар опет грабуљати
онемоћали клавир и тражити острво тишине
у туђим недрима

сутра ће улични чистачи поново певати
наивне стихове и радозналом небу продавати
јелове облаке прашине
сутра ће моје песме бити поново обојене
сенкама умртвљеног ветра и умртвљеног неба
и чекати вапај расплаканих година
сутра ће моје кости играти са љутитим црвима
мелодију прекланих надања
nорођену над жубором њених изгубљених руку
и сутра
сутра ће дуго харати ноћ
и иверје мрака глодати моју косу

06.10.10, ZVEZDE – Branka Zeng

ZVEZDE

Noćas su neke pobegle
zvezde padalice sjajne
želje ne-ispunjene
ostale su nenapisane

u žaru svog htenja
nestalog prošlog
kao što zora nestaje
u danu dok mrakom
se  odeva i beži nestaje
svetlo koje želim
da bih stvorila tu reč
kojom ću vezati čvor
nerazveziv i obojenog
sjajem pobeglih…
da bih mogla da vratim
i napišem noćas misao
s likom nalik Tebi!

05.10.10, BALKANSKO – Ljubica Vukoje Davčik

VOLIM BAŠ TU BALKANSKU
MALU AL TOPLU
I VERIGE NAD OGNJIŠTEM
PA MAKAR I PRAZNE
I MIRIŠLJAVE ĐAKONIJE
ŠTO PO BAŠTI RASTU RAZNE
O KAKO VOLIM TO NAŠE BALKANSKO
OPORO A VRELO
I SVAKI IZVOR VODE
I SVAKI SNOP SENA
KOJI SE NABIJA NA KOLAC
I VRUĆI LONAC PASULJA
I PITU ZELJANICU
TOPLU VARENIKU I KAJMAK
SUVU PEČNICU
SLATKO IL MED
IL KOCKU ŠEĆERA

04.10.2010, PEŠČANIK – Ljiljana Ivanović

IZMEDJU DVA SVETA
OSTAVLJAM
SVOJE NARASLO
SRCE
DA ZAUSTAVI
TOK.

03.10.2010, VREMENA NEMA
Svetlana Poljak

Nisam imala vremena
da te zavolim
tako i toliko
a da te nikada ne zaboravim

02.10.2010,  KAŽU – Mirjana Lukić

Kažu
da tuga nije večna,
da život roman piše…
Kažu, a lažu,
ili ne znaju,
da osmeh suzu ne briše.

01.10.2010. – Miloš Leković
Vladislav Vladimiru

Каква су то слова на крсту твоме?
Скини с врата, да видим изблиза.
А слова у срцу мачем се ломе
Једне главе до победничког низа.

Ovde možete predložiti stih dana i pesmu nedelje! Spale će ozbiljno razmotriti Vaš  predlog !!!

Vaše ime (obavezno)

Vaša e-pošta (obavezno)

Predmet

Vaša poruka

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/16873

VELIKI PRASAK – Spasoje Ž. Milovanović

406 пута прочитано

Spale

VELIKI PRASAK

veliki prasak

cvet na obzorju

kaldrma

oko dvora  suma

na zidu grafit

i talasi

tvoj osmeh

slucajni pogled

i namerni dodir

volim te

rekla si – ti si moj lavirint

preskacem

izmisljen razlog

nepotrebno caskanje

i prozor

menjam jutro tobom

govorim

kad se probudim

(C) Spasoje Ž. Milovanović

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/2710

СТИХ ДАНА – бира Спасоје Ж. Миловановић

237 пута прочитано

PESME NEDELJE APRIL 2009

JEDINI MEDJU SVIMA – Bogdanka Rakić
SUSRET – Željko Sulaver
Ulica sa prvenstvom poraza – Duško Vujović
Čarolija želje – Angelina Radulović

STIH DANA APRIL 2009

28.04.2009.

(ponovo Boba- nekako mi je njena pesma ponovo za stih dana)

JEDINI MEDJU SVIMA

Nestalnu senku
pratiš,
poljem bez granica
trčiš
i plivaš brzacima
vidro-
spremna na igru.

U tirkizu čuvaš
trezor ljubavi,
pokopan drhtiš
pred nagim danom,
jedini medju svima
pred tobom bi
i ledeni vetar
procvetao.

Zrila bih ti
u očima,
izgorela na
trepavicama.
Tišino, nesigurnosti,
ljubavnice…

(C) Bogdanka Rakić

27.04.2009.

JEDINO MI ZNAMO ZAŠTO

ja znam…
da ti znaš,
čudance moje,
koliko sam te dugo, dugo tražio… u svojim snovima…
pola mog života već je tome…
tvog…i više od tog…
pomišljao sam čvrsto i često da se ti to samo dobro skrivaš,
plaha i uplašena…
šćućurena iza svakog velikog i malog slova,
svake one čak i male…
najmalecnije pročitane, napisane pjesme…

za korak si…zauvijek…izgleda…Lunjo…
bila brža od onog tajnog…nevidljivog mastila,
koje te je ljubavlju pratilo kroz gajeve…oblake…
jutrima jurio sam, padao, noćima ustajao,
tragao poljima zrelog žita za
sjenkinom sjenkom tvoje sjenke…
zavirivao žuborom svog srca u svaki nabubreli klas…
namigivala su mi kukuruzna strašila,
klanjao sam im se do crne zemlje…molio…
sve misleći da će mi došapnuti gdje si se to skrila…
bio tek na korak…
a onda u bunilu osluškivao nečije tuđe tragove,
nesnom besanio i ćutke suzama škropio
maglovita praskozorja moje…zelene rijeke…

oprosti mi jedina…
što se noćas više ne spuštam niz tobogane sanja
i što vjetrovi nebom vitlaju kišne košulje,
što ne puštam da mi se noćas iko približi isuviše blizu,
dok nesnom i bolom odsamljujem vagone tuge u ambis…

noćas sam samo…kao i onda,
kao i prvi put najdublje zagledan u toplinu…uglja…
i ponovo se iznova klanjam svijetlom ponosu
linija tvog lica…i one lijeve…
i kao što sam još tada,
evo i sada ja najiskrenije opet skidam
ovaj svoj šešir iskrojen od ćutnje…
i zamišljam…žarko zamišljam želju…
pada…
vratiće se…Persej…jednom…
možda kao što se i rodio…u zlatnim kapima…
nekih septembarskih kiša…

(C) Davor Slavnić

26.04.2009.

Venecijansko prijateljstvo

Vrisak je moj razbarušena krv.

Neću je nadanjem češljati.

Kao ovaploćenje iluzije

gondolijer na pesmu

mutnog kanala miriše.

Ljubav je najmanja čestica

dugo osporavanog sveta.

Zar da me trag golubice

duhu zaborava oda?

Savest se ne predaje

pred zaludnim trajanjem,

iako nam želje tonu

spoznajom istine ograničene.

Kažeš mi, vero,

da sebe nemilošću dam,

da se rukujem s lutalicama,

ili se murano-maskom sakrijem,

jer stara su prijateljstva

moć u rukama robova

i sklad na licima arlekina.

Kada sumnju pretvorim

u žig na telu Spasitelja,

novi će mi prijatelji

usplamtele misli krasti,

bezrazložno se podsmevajući

naivnosti opijenog deteta.

I dalje uzdahuju osuđenici

u poslednjem doživljaju

lepote svetlosti kao prosvetljenja.

Ko mi je nekada davno rekao

da na ovom mestu počinju romanse?

(C) Aleksandra Pavlović – Teda

25.04.2009.

CVET

Dušu mi je ispunio
devojačkom radošču,
nasmejao mahnito,
kao da sam se rodila
na oblaku,
osenjena mesečinom.

Opojnog je mirisa,
hvata me pijanstvo,
svetlost koja prati
andjela…
Sunce što prži obale,
zlati lišće, obara poglede.

Sad se smejem drveću,
sa krivim granama,
krovovima boje meda,
debeljuškastim dživdžanima…

Jedan cvet,
ptica u gnezdu,
vreže uspomene
ognjenog odbleska,
slatke milosti
neizricivog zanosa
u grudima,
neda da život preplavi
boja vremena.

(C) Latinka Djordjević

24.04.2009.

JEDINI MEDJU SVIMA

Nestalnu senku
pratiš,
poljem bez granica
trčiš
i plivaš brzacima
vidro-
spremna na igru.

U tirkizu čuvaš
trezor ljubavi,
pokopan drhtiš
pred nagim danom,
jedini medju svima
pred tobom bi
i ledeni vetar
procvetao.

Zrila bih ti
u očima,
izgorela na
trepavicama.
Tišino, nesigurnosti,
ljubavnice…

(C) Bogdanka Rakić

23.04.2009.

KAZNA

Raslojavam se u seništa, peščane dine
Zaboravljam hiljade obmana i laži
Osluškujem mleč u kvrgavoj steni
Bosonoga vila u polju različaka

Praskava noć izvan bremenitih stega
Miriše tamjan i mlado vino
Beli pokreti udova u oku fatamorgane
Pozivam te na pir noćnih svitaca

***

Ruke ti počivaju na meni
Tiho se telom u ravnicu urivaš
Vrati me jelenima
Vodi
Raži
Gde me je bilo i gde me nema

Zagrizi plod
Mirisan
Podatljiv
Slušaj moj glas
Ribu u vodi
Izli me u oblinu
Mladež na vratu

Srušene su zidine odupiranja

Moja kazna je savršena

(C) Gordana Knežević

22.04.2009.

KAJANJE

Samo sam senka
jednog od prošlih života,
jer na sopstvenom putu Crne Konjice,
prate u stopu vihor duše moje.
Otkidaju i odnose minute, nekada
i godine mog postojanja.

A ja otržem se, bežim,
a bežeci sve želim da me stignu,
da platim dug i prekinem kajanje
i mučenje.
Ko zna, možda baš galop
na besnom konju
vodi do vrha.
Stepenište do Boga,
cilj bez želje za ostvarenjem.

Jer greh je slatka prečica,
zbog koje mi sada ne daju
da ostanem i započnem,
novo traženje sebe
kroz beskraje.

Izgubljen u moru bezličnom,
boje su izgubile smisao,
nijanse ne postoje.
Vatre više ne gore i
ne suše suze,
koje me guše.
Suze sto isplakah nad sobom
Ja, vlasnik izgubljenih nadanja
izgubljen u sebi.

(C) Angelina Radulović
21.04.2009.

SUSRET

Neću bit’ ni nalik onom što si jednom
u danima mladim ljubila bez daha,
pod čiji si kaput u decembru lednom
bežala od studi, krila se bez straha.

Neću bit’ ni nalik tvom osobenjaku
u mantilu dugom, s čuperkom na čelu,
što ti pesme pisa i jednom za dlaku
zamalo ne zaspa na vrelom ti telu.

Neću bit’ ni nalik kakvog si me znala
i želela da ti naposletku budem
želja ispunjena,

vremešnosti reka nikom nije stala
i nemoj me tražit’ da ti žao bude,
živi zaljubljena.

(C) Željko Sulaver

20.04.2009.

SJENKA

Isprsimo se i gazimo
Bliznakinju sjenku

Mučenica
Sav vijek nam u stopu
Čas kraća
Čas duža
Upletena u svaku tajnu

Nadmeno ostavljana
Iza leđa
A jedina ona
Našim padom
Umire

(C) Milica Perun Ivanović

19.04.20099.
KRILA LEPTIROVA

Kada pomenu nagu djevojku
odmah pomislim
da su to mene krišom gledali
kako se presvlačim i češljam

Prije ili kasnije
zaprosiće me pijani pjesnici
jer sam dodirnula krila leptirova
što izleću iz njihovih knjiga
pa imam dugine boje na prstima
kao dokaz krivice

Zato ću morati
za sve njih da se udam

(C) (C) Eleonora Luthander

18.04.2009.

Poimanje života

Na porubu istkane sreće
kao šljokice
prišivene suze stoje
spremne za pad u nigdinu
kada za to vreme dođe.

Vremenska traka
nanizana trenucima
ko perlama šarenim
oko vrata obmotana
čas stegne – čas popusti.

Impuls života
iz utrobe nastao
u srcu se razbokorio
troznačan.

(C) – Sanja Petrović
17.04.2009.

GRAD DUHOVAnema razlike biti pod plavim nebom,
ili među bijelim zidovima,
kupati se na kiši ili u sopstvenom znoju,
svi se krećemo ka potpuno drugačijim krajevima,
od južnog ka sjevernom polu.
život je opojna droga umotana u providnu rizlu,
ali ko još gleda u ono što puši,
dok teži dobru a naginje ka zlu,
uvlači dim dok se ne uguši.na mokrom asfaltu odrastajući,
navikavajući se na smijeh učimo da plačemo,
čekamo nečiji lik koji će nam prići,
gledajući daleki lik kome mašemo.ipak smo svi sami u ovom gradu duhova,
uzalud držimo nekoga za ruku bježeći,
ostavljamo krvave tragove za sobom,
koje samoća predano slijedi i uvijek nas stigne.

(C) Milana Jovanović

16.04.2009.

NISAM SMELA

Nisam smela
Zavoleti
A jesam

Nisam smela
Ljubiti
A jesam

Nisam smela
grliti
A jesam
Podinarca
Muškarca
Ćoveka

1999-2009-decenija ljubavi. Posvećene pesme
Ljubica Vukov Davčik

15.04.2009.

Проклетство

Колико се љубави поклони
недостижном
дани се у тами проводе
мутне главе
поред сунца и ведра дана

Милован Веселиновић

14.04.2009.

Probaj ako smeš

Pogledom
milujem
dodirujem
vatru palim
rasplamsavam
požar…
da požar stvaram
i na kraju
u katafalku pepeo stavljam.

Pogledom
opominjem
prekorim
bičujem
sevam
ledim…
da ledim krv u žilama
i na kraju
zaleđeno rasparčavam.

Ti sada probaj
u vidokrug
da mi zađeš
ako smeš.

(C) Sanja Petrović
13.04.2009.

BUĐENJE

Snažno u leđa vetar duva
ponekad jače
no što bih htela
jedra su mi puna
poljuljanog poverenja
kao nepregledne visine
kao kosmičke erozije
ne znam ni sama …

jesam li duga
što se na nebu raduje
ili zbog mene nebo tuguje
na obroncima vremena
na morskim talasima
u nepotrebnom čekanju
u ovom ludom vremenu
prava se stvar
nikada ne ponavlja
ni suton u kom su umrle tišine
ni jutra rasejana
samo ulica nepregledna utabana
od kaldrme sazdana
kočija sporo klapara
kočijaš jeftino prodaje dane
na prozoru vremena
srebrne tišine društvo mi prave
i znam, … to nije za mene !
U travi sam sakrila
najlepše spokoje
ne dam da čekanje
lepotu osmehu oduzima
ljubim more i sunce
pa se prostrem niz padinu
… i nije da te više ne volim
ja samo živim
nedozvoljenom brzinom
kao duga
što se na nebu raduje
… i čim novi dan osvane
vinuću se u visinu
od svog parčeta neba
skrojiću najlepšu haljinu.

(C) Zorica Brkić

12.04.2009.

KO HOĆE DA PROČITA – A I NE MORA…

kažite:
ženama što prostiru veš
vojnicima što gledaju slike
deci što se gađaju kamenjem
pastirima koji čuvaju bivole
umetnicima što crtaju potop
kurvama koje uspevaju da vole
frojdu koji je sav u sexu
narkomanima što prodaju ,,tehnic“s,,
toreadorima koje boli bruh;

***

noć je hladni ugođaj
noć je skrivena u uglu
noć je klasična
dok svezuje svoje kike…
na kraju ove pesme

(C) Gordana Knežević


Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/1971