125 пута прочитано
Pada kisa sitnica .da poraste senica da se deda raduje
Kada zoblje vezuje Da se baka nasmeje kada brasno proseje
Da mesi kolacice za unuke djacice
Pisac.Dejan Vasiljevic
Category: A – BIOGRAFIJE PISACA
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60841
apr 10 2019
Поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом „ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА“
103 пута прочитано
У Галерији Милића од Мачве „Косово, први праг Србије“ 9 априла 2019. године одржано је, у организацији Културног центра Крушевац, поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом „ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА“. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – ПиАР КЦК, а у програму су учествовали и песници Удружења песника Србије: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић и Даница Гвозденовић, као и Јелена Протић-Петронијевић, Катарина Аврамовић, Бранко Рајковић, Јелена Трифуновић, Теа Алексић и Влада Радојевић. Невена Татић-Карајовић, крушевљанка која живи и ради у Аустралији, иначе сарадница Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, послала је за ову прилику своју песму посвећену „нашем Добрици Ерићу, српском великану“ коју ћете моћи да прочитате у овом чланку. Програм је реализовао Бранко Симић – шеф технике КЦК. Видео је снимио Славиша Паунковић, а слике Живојин Манојловић.
Јелена Ђорђевић је уредила и водила ово добро посећено поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића
Катарина Аврамовић
Публика
Невена Татић-Карајовић
НАШ ВЕЛИКАН ДОБРИЦА
Нашем Добрици Ерићу, српском великану
А наш великан Добрица
у својој Гружи спава.
Прекрила га је водица,
тамњан и вино с олтара.
Шапућу му ветрови
Прастари, њему знани
И милују га цветови
Певају златни платани.
Наш великан Добрица
и није умро, није.
Он само руке одмара
Најлепше снове сније:
Како је лепа Србија
Гле, радост у њој цвета.
Пева и игре извија
мирис је, срећа свог света.
И наш великан Добрица
у сну свом јасно види
Да опет зуји пчелица
Да пољем радост сва бриди.
Види и овце расуте
по ливадици што оде
И фруле чује просуте,
чобани коло где воде.
И мајку стару и оца му
Сву децу срећну што хрле
И цркву на крај села, ту
И звона што свукуд брује.
И осмех има Добрица
Са чела сија му слава
Србин, великан,светлилица
у Гружи мирно спава.
© Невена Татић-Карајовић.
У публици је био и Владимир Тасић – председник ГО СПС-а Крушевац
Јелена Протић-Петронијевић
Љубодраг Обрадовић
ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ
Добрици Ерићу
Путуј песниче…
И не окрећи се за собом.
Стихови никад не изгоре…
Путуј… И не реци збогом!
Путуј песниче,
путевима без смисла.
Док трагаш, смисао ниче,
иако је машта већ покисла.
Лутање по свету своје маште,
свакоме доноси само срећу.
Кад снови за слободом вриште,
пусти их да судбину надлећу.
Најбоље су песме тужне…
Она што сад долази,
предзнак је судбине нужне.
И опомена, да све пролази…
Да ти живот као комета јури,
да на крају опет постајеш дете…
Ако ти мисао поклекне цензури,
стихови на лепоте нек’ подсете.
Пусти их, да и друге понесу,
у живот стиховима поплочан.
Пусти их, да бол однесу,
јер нови дан, донеће нови сан.
И путуј песниче
у звезданом аутомобилу!
Стих твој, снене душе нек’ подстиче,
да се заврте на том рингишпилу.
Путуј песниче…
И не брини за судбину света.
На стиховима се најбоље лети,
стих никад, никоме, не смета.
© Љубодраг Обрадовић
У наставку прочитајте шта сам ја, осим песме изговорио том приликом…
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60360
dec 27 2018
Раде Дрaинац је бесмртан јер ће његова поезија живети заувек.
661 пута прочитано
Радио Крушевац је у току 2018 . године реализовао аудио пројекат „ПОЕЗИЈА ЈАЧА ОД ЖИВОТА“ у част Радета Драинца великог песника. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу се придружила поменутом пројекту са идејом да се незаборавно дело Радета Даринца обнавља и надограђује. Овде можете преслушати две радио емисије у којима је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ дало свој допринос, а у наставку можете прочитати и детаље из књиге “ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ” коју смо објавили.
RTK – 27.09.2018.
RTK – 27.12.2018.
РАДЕ ДРАИНАЦ
Песник, апаш и профет,
Дон Кихот, порочни љубавник и стихотворац каквог ова земља чула није,
Карневалски принц, вагабунда око чије главе петролејска лампа сја:
Ето то сам ја!
Пијанац, коцкар, али и нежан брат,
Пријатељ што у срцу чува Орионска Сазвежђа,
Слаби играч на конопцу морала, али зато изврстан ироничар и пљувач,
На столу као супа љубав је моја сва:
Ето то сам ја!
Непријатељ Академија, Цркава и Музеја,
Поборник тргова и писоара,
Диригент телеграфских жица изнад болница и бордела,
У хајдучком лику са лавовска ока два:
Ето то сам ја!
Тигар и овца,
Жонглер што ножем у срце гађа,
Рапсод коме домовина на чело није ударила просветни жиг,
Песник крваве истине и човековог права,
Упамтите:
То сам ја!
Радојко Јовановић (уметничко име Раде Драинац; 4. или 26. август 1899 – 1. мај 1943) је српски песник, представник космополитске струје у Српској поезији између првог и Другог светског рата. Стварао је у виду модернистичних тежњи. (Аполинер, Сендрар).
Драинац је рођен у селу Трбуњу у Топлици, учио школу у Крушевцу и Француској. 1922. године покренуо је часопис Хипнос. Прву књигу песама под називом `Афродитин врт` штампао је 1921. године у Прокупљу у само три примерка.
Извор: http://sr.wikipedia.org/sr/Раде_Драинацhttp://sr.wikipedia.org/sr/Раде_Драинац
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59342
mar 22 2018
Драгиша Павловић Расински добио награду за животно дело, а Милија Вуковић титулу Витез од Чарапаније
90 пута прочитано
Златна кацига: Награда за животно дело Драгиши Павловићу Расинском, Витез од Чарапаније – Милија Вуковић
Савет Међународног фестивала хумора и сатире „Златна кацига“ једногласно је одлучио да награда за животно дело на 26. Фестивалу припадне Драгиши Павловићу- Расинском, док ће титулу Витеза од Чарапаније – Сер Харди, понети првак крушевачког глумишта, Милија Вуковић
Драгиша Павловић Расински био је и једини кандидат предложен од стране Уметничког већа Фестивала за награду за животно дело, а у образложењу је наведено да му се ово признање додељује за немерљив допринос Фестивалу кроз своје културно ангажовање и чак једанаест награда освојених на Фестивалу.
Подсећамо да су Драгишу Павловића Расинског за ово престижну награду предложили и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и неформално удружење ЧАК – Чарапански афористички клуб. Текст предлога прочитајте на линку или на крају овог текста.
Драгиша Павловић Расински
Од пет предлога Уметничког већа Фестивала, Савет, коме је председавала заменица градоначелнице, Весна Лазаревић, одлучио је да титулу „Витез од чарапаније- Сер Харди“ понесе Милија Вуковић, првак Крушевачког позоришта, који је, како се наводи у образложењу, име Крушевца витешки проносио широм наше земље и света.
Милија ВуковићСвечана додела награда биће одржана 1. априла у Крушевачком позоришту, на завршној вечери Међународног Фестивала хумора и сатире „Златна кацига“.
ТЕКСТ ПРЕДЛОГА ЗА Драгишу Павловића
У току програма НОСТАЛГИЈА (која је одржана 17.01.2018. у Клубу КЦК) прочитан је предлог Чарапанско афористичког клуба – ЧАК и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу да Драгиша Павловић Расински добије награду за животно дело у оквиру фестивала Златна кацига који ће се одржати 1. априла 2018. години. Nastaviti čitanje
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/57501
apr 29 2017
УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја – др Велибор Лазаревић
62 пута прочитано
УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја
Др Велибор Лазаревић – идејни творац многих манифестација, али и песничке манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се сваке године одржава на скели, укотвљеној на средини Мораве уз светлост Месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком.
Поштовани скупе, може се рећи: увек када је реч о некој књизи, реч је о човеку. У овом случају, без обзира ком жанру приписали ову књигу, у њој можемо читати о духовном лику Љубе Обрадовића. Пред нама је једна импресивна збирка записа, приказа књига, културних догађања, рецензија…, УКРОТИТИ ЕТАР из пера Љубодрага Љубе Обрадовића, оснивача, иницијатора, саучесника бројних манифестација и културних акција у крушевачком крају, али и шире од тога.
Човека који је деценијама био на изворишту, у матици културе књижевности и стваралштва уопште. Он је својим преданим радом укидао провинцију и усправљао културне светионике у Крушевцу, Треботину, Жабару, Белој Води, Макрешану, Коњуху, Трбуњу и сам Бог зна где још. Носталгично је годинама чувао памћење на људе и догађаје, као директор Културног центра Крушевац, али и изван те функције. Успостављао је међународну културну сарадњу Крушевца са Хасковом у Бугарској, Сан Бартоломеом у Италији, Плевљима у Црној Гори.
Иако није из те струке, основао је сопствени интернет сајт на коме је промовисао мале-велике људе из провинцеје, за које се иначе не би ни чуло. Само на том плану уздигао је величанствену духовну вертикалу. Од оснивања 2005. до 2017. године било је 14.409.769 прегледаних страница сајта. Сада се на његовом сајту ПоезијаСРБ налази преко 12.000 објављених песама, а око 600 песника на њему објављује своју поезију. Из свега поменутог проистекло је и оснивање Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, које је под његовим руковођењем организовало бројне песничке сусрете, али и богату издавачку делатност, која је изнедрила и објединила српске песнике са свих континената.
Оно што је Љубодраг Обрадовић годинама стрпљиво исписивао на интернету, сада се нашло међу корицама ове књиге, како каже етар је сада укроћен. Око 40 књижевних стваралаца и културних прегалаца и 7 поетских зборника преплетено је и сплело се у једну питку приповест о тежњи једне генерације да садржајно и стваралачки живи и траје упркос разним недаћама. Пред нама се као на филмском платну смењују драги ликови наше културе и уметности, виде се и препознају њихова вредна дела и једно време.
Ово дело је зато својеврсна културна повесница крушевачког краја и шире од тога.
И зато, хвала Љуби Обрадовићу, што нас је све скупа и појединачно, овековечио у свом стваралачки надахнутом, пријатељском и добронамерном албуму. Хвала и на времеплову који ће остати иза нас.
Др Велибор Лазаревић
Љубодраг Обрадовић и др Велибор Лазаревић – договор о промоцији књиге
УКРОТИТИ ЕТАР – (Клуб КЦК у Крушевцу 21.04.2017.)
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/54664
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/54228
mar 11 2017
ELEGIJA – Mirko Popović
80 пута прочитано
ELEGIJA
Doticati
Kromatično krilo lovora
Tražiti otiske na mahovini
Sunčanim kistom isprane fosile
Ostarjela brda
Pod kojima si me čekala
Snivati
Vreteno djevojačko
Ekstazu u kojoj se prvi put
Usna postidjela kao rumeni
Val oplodnje
Stajati
Pod krovištima, pod toplim
Kišnim kapima i gledati kako se
Još pali svijeća u prozoru
Iza kojeg si se
Nadala
Pitati
Tko si ti
Na mom praznom dlanu
© Mirko Popović
Mirko POPOVIĆ, rođen 1944. godine u Slivnu (Metković), Republika Hrvatska. Od šezdesetih godina prošloga stoljeća živim u Sarajevu. Radio sam u državnim organima Bosne i Hercegovine do penzije. Od srednjoškolskih dana pišem poeziju, a poslije studija javljao sam se s prozom i poezijom u velikom broju književnih časopisa i revija u Jugoslaviji, a potom u BiH i Hrvatskoj, te na Radio-Sarajevu i na Radio-kometi u Republici Srpskoj. Objavio sam dvije knjige, Tamno sunce (proza) u izdanju IK Svjetlost, Sarajevo 1999. i Berba rose (poezija) u izdanju IK Svjetlo riječi 2001, Sarajevo. Dobitnik sam nagrade za književnost „Dubravko Horvatić“ (2. mjesto za prozu) 2011. godine u Zagrebu.
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/54149
jun 27 2015
PASTIR – Svetozar N. Popović
171 пута прочитано
P A S T I R
Isususa su razapeli na krstu
O čemu je razmišljao ostalo je da nagađamo
Zašto su ga razapeli piše u Bibliji
Koju slabo ili nikako ne čitamo
Pastiri su bili na tragu istine i njegove i naše
Pastiri koje slavimo i koji se bogu za nas mole
Strižu one koji umjesto božjih izaslanika liče
Na božje izgnanike koji znaju da su sledeći
a poslednji s runom ostriženih kajanja
© Svetozar N. Popović
SVETOZAR N.POPOVIĆ – Biografija
Rodjen je sredinom prošlog vijeka u Danilovgradu gdje je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Ulcinju. Studirao je na Nastavničkom Fakultetu u Nikšiću. Živi i radi u Danilovgradu.
Poeziju je počeo da piše kao srednoškolac i student. U tom vremenu bio je aktivan sudionik svih kulturnih I literarnih zbivanja u zemlji i svom rodnom gradu. Objavljivao je u mnogim književnim časopisima toga vremena. Najčešce, sukob sa samim sobom prenosio je na sukob sa sredinom u kojoj je stvarao. Mnogo je očekivao od života i stvaralaštva u njemu. Pisao je za “Pobjedu”, “Korake”, “Omladinski pokret” “Univerzitetsku riječ” i mnoge druge, danas nepostojeće listove i časopise. Osnivač je dramskog studija “D”u Danilovgradu i režiser prve prestave tog studija, Drame “Mladost pod suncem”.
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/48327
feb 06 2014
Marina Adamović
100 пута прочитано
http://www.marina-poezija.com/
http://www.stihomgovorim.com/autori8.html
http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/438064/Iz-invalidskih-kolica-skuplja-novac-za-bolesne
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/РТС+1/1476667/Квадратура+круга.html
http://www.youtube.com/watch?v=l5rb1hDpBE0&feature=youtu.be
http://www.youtube.com/watch?v=y9AIRae_FA4&feature=youtu.beh
ttp://www.novapoetika.com/news/nova-knjiga-marine-adamović-the-rest-of-1-/
http://www.novapoetika.com/news/nova-knjiga-marine-adamović-the-rest-of-2-/
http://www.novapoetika.com/poetski-radovi/marina-adamović-srbija/
http://marinaadamovic.wordpress.com/about/
http://castellum6sr.wordpress.com/2013/12/07/hvala-vam-na-paznji/
http://www.novapoetika.com/poetski-radovi/marina-adamović-srbija
http://castellum6sr.wordpress.com/2013/12/07/hvala-vam-na-paznji/
https://www.facebook.com/yearinreview/marinaa.adamovic
http://stihomgovorim.com/autori8.html
„Neštampana knjiga je kao nenapravljeno dete“ (J.Karajon)
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/41766
feb 04 2014
Biografije pisaca – Olivera Olja Cupać
110 пута прочитано
Оливера – Оља Цупаћ, девојачко Башић, рођена 1950 године у Лесковцу – Србија. Рано детињство и осмогодишње школовање проводи у Словенији, тачније у Љубљани где О.Ш. похађа на словеначком језику. Гимназију и студије Дефектологије завршава у Београду. 1974 год. запошљава се у Градској болници у Чачку на ОРЛ оделењу као дефектолог- рехабилитант, за децу и одрасле са поремећајима слуха, говора и гласа и ту остварује право на пензију.
Писањем се бави од наранијих школских дана па све до данас. Првенствено се бави писањем поезије, прозе, драмских текстова и игроказа за децу. Поред тога успешно се бави и писањем сатиричних текстова, есеја, рецензентских мишљења, поезије и прозе, драмских текстова, сценарија, драматизација. Бави се рецитовањем, глумом и водитељским пословима. Радови су јој објављивани и објављују се у многим дневним и књижевним листовима,часописима, зборницима, алманасима, антологијама Добитник је многих награда, похвала, повеља и признања од књиж. клубова широм Србије и ван ње. Од 2000. године активан је члан Удружења књижевника Србије и секретар подружнице за Моравички округ, члан је УСКОР а, ”Пријатеља деце Србије”, Месног одбора” Кола српских сестара” у Чачку и дугогодишњи (више пута бирани) председник књижевног клуба “Драгослав Грбић” при Дому културе у Чачку.
До сада су јој објављене три збирке поезије за децу: поетска сликовница “Венчић од маслачка”, “ Свици у џеповима” и трећа ове године под називом“ Сврби ме сурла“, мале поетске басне (биће представљена на сајму књига у издању ИК Пчелица из Чачка), збирка лирике “Побуна душе” и збирка прича и новела ”Игра скривалице”, (са више награђених, од којих је једна награђена трећом наградом на конкурсу “Шамачка културна јесен”). Учесник је и организатор многих културних догађања у граду и ван њега.
VRANAC
Ti si golet,
klanac strmi
Satir što na steni svira.
Bezdna reka vrele krvi.
Ti si vrtlog mog nemira
što mi volju u prah mrvi.
Iz buteljke
na mom stolu
pretočen u praznu čašu
Ti si radost Vranče crni
što teskobu kasom meri.
Ispijam te do na iskap
u samoći s predvečeri.
Drhtava te
moja ruka
ko čokot u zemlju sadi.
Tabani mi boje grozđa
dok niz bedra vino liješ.
Obroncima moje duše
opet zriju vinogradi.
Uz tebe ću
sve do jutra
razgoniti slutnje crne.
Korakom ću teturavim
u potragu za nigdinom,
kad se plaštom zlatnog praha
dan probudjen zaogrne.
© Olivera Olja Cupać
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/41733
Коментари