Category: Ana Kljajić

Pod pritiskom

sa stiskom

na hold on

na čekanju

zar ne?

Redom po pravilniku

pisali ga nepismeni

istrošenom olovkom

možda kineskom

vrag je odneo!!!

Sa kapcima vodenim

obrazima srne

želje neostvarene

i razgovora nezavršenog

dižem ruke

visoko iznad svih

da se predam

tebi prepustim…

…radi sta poželiš…

još me prate rani svatovi

šupljih i praznih darova

i svega na izvolte

još što šta milo

i toliko drago

za poneti

prišiti

piti

još

ja bežim

od đavola

kao on od krsta

sa sve slamčicom

u ruci porcelanske lutke

lutke iz izloga, iz salona, iz lože

našminkane purpurnim tragovima

još su mi utvare pod balkonom

uz pomračenje sunca igraju

keze se zubima pogrdnim

još mi one sve govore

što i ne bih sada

znala hteti

uz noć

i dan

još

još uvek

lavirintom lutam

graditelja da obnažim

panj da na sred njega upalim

godove sa tvoje glave posečem

još bih nešto uradila al nije mi poznato

kako se ljubiš u januarskoj noći dok spava grad

OGRLICA

Oko vrata nosim biser

za nečiju lepotu

jedan katanac i dva ključa

sićušni rubin

tamniji od krvi

jedan klas da nahranim žeđ

za nekim

za onim čije se ime ne pominje.

Imam šišarku koja bode

nemoj dodirivati

desiće se bol

ponovo.

Tu je medaljon sa likom gospođe

od pre par vekova

da podseća na prošlost naboranu

i blede uspomene.

Sat je izgraviran

uskoro će dvanaest

ističe

ističe.

Imam i zrno

jeste maleno

zna se

otrov je za budale

neka se zaslade.

Na krilu goluba medved je

pa budi pametan

da li ćeš se usuditi

da na mene kreneš

jer

progutaću te

nećeš biti prvi zalogaj meda

tvrdim.

Sve to u boji bakra

sve opevano

sve nanizano

kao novo al tu je od ranije

mnogo ranije od tvog postanka.

Hajde razmrsi

teške mi figure

ako ti je uz hrabrost.

(C) Ana Kljajić

Meni mesto nije ovde

na stolica par od tebe

na kilometara par od tebe

na godina par isto tako.

Hladno je,razumi

htela bih nekog uz.

Razumem,veruj

sve od a do š

razumem kroz brojeve,formule

bude mi jasna i po neka laž

ma razumem i španski

a nije mi moranje.

I ne zameram

ne režim

ne grizem

kad bih ja a ne bi ti

ne kunem

ne lomim

ne brišem

kad bih ja a ne bi ti.

U svađi sa vremenom

ili nas je pogrešilo

nek bude i to i još sve

ja ipak nisam od rode doneta

a nisi ni ti verujem iz kupusa

pa zato razumi da sve je u redu

da ja razumem

da nisam ljuta

a nije mi moranje.

NIŠTA

…je ostalo od nebeske gomile.

Sada me preturaju slučajni glasnici.

Kažu da ja znam

a znaš i ti.

Kažu da se perom

briše svako ništa.

Kažu da se isto to ništa

stvara brazdama među nama.

Ko smo to ovde?

Čiji nas je plan dotakao?

Slučajni glasnici govore,

da li slučajno?