У организацији Културног центра Крушевац, у Клубу КЦК 22.04.2019. године у 20:00 сати одржана је промоција књиге поезије „ПРОТИВРЕЧЈЕ“ Дејана Милошевића у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм је осмислила, уредила и водила Јелена Протић-Петронијевић – уредница КЦК. У програму су поред аутора учествовали и Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић и Љиљана Ђоковић. За музички тренутак постарао се Мирослав Мића Живановић, као и група Тарабука. Уживајте…
Дејан Милошевић
ПРОТИВРЕЧЈЕ
I У изгнанству сета надолази – … к`о бујица. Штит недодирљивости пробија. Тад… Златни јелек расплете се у часу – Када бич божји ошине по души У самотном расејању.
II Грч и бол на уснама занемелим – Опомену стежу квргаве шаке. Касни ли то мој преображај?
III Можда се некад присетиш мене И помислиш на моју усамљеност – О којој сам ти причао. Дрхтави глас можда одзвања или Сав трепери у теби.
Помисли, Можда сам понекад олујни ветар У твојој коси, Вејавица – што оставља пахуље на
реверу Твог капута. Или грактање јата птица Које се чудесно свијају Једна уз другу Предочавајући олују.
IV … Један згажени камичак Под твојом ципелом. Његов звук При твом несигурном ходу То сам ја.
Храпава испуцала кора Неког записа што оставља Претњу. (Бранећи се годинама и годовима) – Опомена столетног бреста. Nastaviti čitanje
I У изгнанству сета надолази – … к`о бујица. Штит недодирљивости пробија. Тад… Златни јелек расплете се у часу – Када бич божји ошине по души У самотном расејању.
II Грч и бол на уснама занемелим – Опомену стежу квргаве шаке. Касни ли то мој преображај?
III Можда се некад присетиш мене И помислиш на моју усамљеност – О којој сам ти причао. Дрхтави глас можда одзвања или Сав трепери у теби.
Помисли, Можда сам понекад олујни ветар У твојој коси, Вејавица – што оставља пахуље на
реверу Твог капута. Или грактање јата птица Које се чудесно свијају Једна уз другу Предочавајући олују.
IV … Један згажени камичак Под твојом ципелом. Његов звук При твом несигурном ходу То сам ја.
Храпава испуцала кора Неког записа што оставља Претњу. (Бранећи се годинама и годовима) – Опомена столетног бреста.
V Једног дана можда будем и опомена У лику – неком мени сличном. Некакав пролазник изборан и грбав У похабаном капуту.
Махање крила птице – може бити мој
дах, Или одсјај сунца што ствара свилу Коју ти шаљем као прекривач љубави.
На неком искошеном споменику
иницијали – (само два уклесана слова)` Могу бити кањон – Непремостивост не постоји…
Коментари