Category: Lepa Simić

Godišnjica… – Lepa Simić

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/26818

Lepa Simić – Stih dana i pesme nedelje oktobar 2011g.

PESME NEDELJE OKTOBAR 2011.

MISLIZoran Hristov
NE CITIRAJ ME – Miroslava Odalović
KORACI – Slobodan Ganić
DEČIJE RADOSTI – Živko Begović

30.10.11

CR(VE)NO – Vida Nenadić

Reke
ljudi
prvo
teku
u koraku.

Posle se
polako
ali
sigurno
mimoilaze.

I miču se.

I otiču
u (ras)koraku.

***

29.10.11

ORI… Ljubodrag Obradović

Ori,
razvigori,
kolo,
lolo!

Život je jedan,
bezizgledan,
al povedi,
na oranje i u čežnju,
devojku što te veseli
i razigranog želi.

…….

Ori,
nek zagrmi
tvoj glas!
Zadnji kuca čas,
da truba zasvira,
da zidove poruši
i donese malo mira
i spokoj duši.

26.10.11

ПУТ МОЈИХ ТВОРАЦА – Дуле Р. Пауновић

утабани пут мојих твораца бледи
док журно корачам њиме
… у измаглицу
…..

или је то последње оправдање
пред самим собом
за сав бесмисао свега

25.10.11

ЗВЕЗДАНА КОЛА – Пеко Лаличић

У звездана кола
као сватови језде
устрептале звезде.

……

Водио бих их у школу,
да као у Великом колу
играју за нас.

 

24.10.11

PESMA MAJCI – Milovanovic Sandra

 

Niko nezna tudju bol da boluje,

niti suzu s uzdahom da prati,

cak ni ruku kratko da ti pruzi!

Niko nezna stvarno da te shvati,

kao tvoja mati!

……

Niko nezna pogledom sto boli,

kao majka stvarno da te voli!

Zato majku ovo vece ljubim,

i glavu joj spustam bas na grudi,

kao nekad davno sto je bilo!

Majko moja, moja dobra vilo!

 

 

23.10.11


Opet mi srce o tebi sanja – Zaviša Koprivica….Žubori u noći
Prste mi steže k’o da neću doći
Spustila je svilu preko lica
Zamaglila pogled svetlom svica
Otrgla se nekud gde broji staze
Njene me ruke drže i maze
Uželim se da je sanjam
Svenule mi noćas daljine
Odzvanja mi njeno ime
I pahulje bele usred ove zime
Gde mi trag u netragu
Gde mi zora u bestragu
Gde mi sunce beži za oblake
Sanjam njene grudi i ruke nežne i lake
Moj život je nekad bio
Što sam nekad živeo i snio
A sada mi samo srce snije
Da ne budem negde gde mi tebe nije

21.10.11

ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК – Violeta Aleksić

Живот је чудан момак,
он има своја лутања,
и никад не зна где му је конак,
само се смуца, тумара …

Накриви своју капу понекад шеретски,
чисто да олакша мало, све своје лоше одељке …
Па опет крене неком путањом,
некад брзином ветра, а некад полагано,
и често се гласно насмеје сваком плану унапред …

21.10.11

PESMA NEDELJE – DEČIJE RADOSTI – Zivko Begović

Ja imam seku i zeku,
ti imaš bracu i macu,
s njima se možemo igrati
i svakog dana zabavljati.

Mi imamo mame i tate
i njihove oči nas svugde prate,
a naše bake i deke nas mnogo vole
i za naše zdravlje se Bogu mole.

Mame, tate, bake i deke se staraju,
da svake godine nase rodjendane  „proslavljaju“,
a kada se proslavljaju naše Slave,
onda se za goste najbolja jela prave.

Kada Božić i Uskrs dodju,
oni tako brzo ne prodju,
po tri dana se praznuju,
pa decu najviše obraduju.

Deca se najviše raduju od svih,
jer dobijaju poklone od mladih i starih,
poklonima se raduju i svi ostali,
ali su oni decu najviše obradovali.

(C) Živko Begović

20.10.11

 

PONEKADA – Miladinovic Sandra

Ponekada je nebo tako teško,
da hodaš neda, da stojiš jos teže,
i svaka zvezda te boli i peče,
a, daljine sve dalje i dalje beže!

…..

Ko na belom atu ti galopom juriš,
ali sve se sruši ko od karata kula!
Brzinom svetlosti ladje nam odlaze,
od luke do luke, od grada do grada!
Ja bih samo htela, kada bih bar mogla,
da sa jednom ladjom otplovim nekada!

 

19.10.11

Plavetna čežnjo – Marina Adamović

plavet

na

čežnj

o

oka

moga

okrenu

tasi

na

glavačke

udah

ni

usukane zvezde

upalih obraza

ko

je

te

gledaj

u u

beš

umno

m

m

iru

i

setnojo

deždi

18.10.11

PESMA NEDELJE – KORACI – Slobodan Ganić

 

Ni jedan razlog ne postoji više
da toplinu doma čuvamo nas dvoje
svako nam proleće na jesen miriše
a koraci nikad dva puta da spoje.

Svakim smo korakom bliži do ponora
to oboje znamo al idemo ćutke
na licima bledim svaka nova bora
odbrojava naše tragične trenutke.

Ne pitaj zašto ništa ne zaboli
i ne pitaj nikad zašto smo se sreli
rane se ne leče grumenima soli
i duša ne peva kad se s telom deli.

Nek sve bude tajna ko ljubav što beše
tajna na mom dlanu tvoje grudi vrele
radoznali ljudi uzalud nas teše
dok koraci naši pod nama se dele.

17.10.11

TEBI -Branka Vojinović-Jegdić

Zatečena  u  lavirintu  stojim

Umorne  nade  oko  mene  lete,

Neću  naći  izlaz,  a  tako  se   bojim

Tuga  već  počela  mrežu  da  plete.

…….

Moj  list,  ti  jedini  umje  da  pročitaš

Koji  čitati  nije  znao  niko

Ode,  a  ja  zaboravih  da  pitam

Kako  se  trijezni  praznom   slikom.

15.10.11

GRIVA NEMIRNOG ATA – Miladinović Sandra

U SJAJU JUTRA VIDIM TVOJ LIK,

I OPET NADA LUDA,

NO NOVI KORAK KO NOVI LIST,

VODI ME I  PITA KUDA!?

 

KUDA OVA NEMIRNA DUSA

DA STREMI ZA NOVIM SNOM?!

U NOVOJ PRICI , SUDJENOJ MOZDA?!

TI OSTAJES ZA NJOM!

14.10.11

БУДИ СВОЈ САН -Дуле Р.Рауновић

Сину –

Можда сада сањаш најлепши сан:
детињство,
безбрижно, срећно…
мајку,
насмејаног лица, брижну…
оца…
ведрог, стаменог…

Између Њих – Себе…
и оно што никада имао ниси…

13.10.11

PESMA NEDELJE – NE CITIRAJ ME – Miroslava Odalović

Ја сам дрво

Срце крајпуташа

Моје ријечи у лишћу

Дотичу тло

 

Ја сам ријека

У венама дамар

Моје ријечи у капи

Прогутана вода

 

Ја сам облак

Исписано небо

Не цитирај ме

Прислушкује ноћ

 

©Мирослава Одаловић

12.10.11

MUNJA NEMA LENJIRE- Miroslava Odalović

Онa воли разгранату свјетлост

Која пржи небо

 

Сфере у светости

Не познају шестаре

Немају иглу којом се пробадају

Већ изрешетане тачке неба

И не заокружују ништа у кавезе

11.10.11

IMA NADE – Marina Adamovic

puno je

krasnih

usana

koje

izgo

varaju

pitanja

bez kraja

i

puno

nabreklih

ušiju

koje

upijaju

vodopade

krvi

10.10.11

TE NOCI – Tatjana DJ.

Kao mesečar

u vrtu snova…

Ubraću ružu

crvene boje.

Tvoga imena

pisati slova

zvezdama što se

nebom roje.

Crvenim cvetom

do tvoga praga.

Opijen mirisom

biće moj hod.

Na usni…žudnja

za tobom draga

goreće kao nebeski svod.

9.10.11

ЈЕДНА МАЧКА – Ljubodrag Obradovic

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

Као да
у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела,
што набујало,
кошуљу прети
да поцепа.

Као да
ништа не примећујем,
док руке дрхте
на хридима двеју јабука,
што светле кaо два месеца
из простране пустиње,
твог тела осутог
звездама страсти.
……………

Сад ћемо,
лепото моја,
поврљати траву,
месец да гледа.
Сад ћемо, сазнати
како зора свиће,
дан плутоном
како израња…
Сад ћемо
као једно биће
схватити
смисао постојања.

 

8.‚10.11

PESMA NEDELJE –МИСЛИ – Zoran Hristov

Моје су  мисли  галије царске
што сињим морима плове
носе ме слободног на све стране
дубина плава  себи их зове.

Моје су мисли ветрови силни
што пред њима све редом гмиже
са њима ја сам слободан човек
висина плава себи их диже.

Моје су мисли звезде са неба
сјајно сунце и месец жут
простране као бескрајни космос
широк ми поглед а раван пут.

Моје су мисли само моје
а ја их, ипак, са вама делим
будите слободни, будите своји
мислећи на вас, само то желим

© Зоран Христов

7.10.11

Vesna – Koprivica Saviša

Vesna, žena nestvarna
Žena daleka
Tamo negde iza sunca
Pod pahuljama mesečevih čestica
Samo čeka svetla vasione
I zvezdani prah
Budi se, nestaje, tone
Tamo negde gde ostade mi dah

 

6.10.11

Dangubismo zalud – Miro Beribaka

 

Naudisasmo se baruta,

naslušasmo se fijuka olovnih zrna,

strah nas je na molitvu nagonio!

 

Po vascijeli Božji dan

dangubismo! Zalud!

 

Potjeraše nas zlatnim perom,

kupljenim crnim zlatom!

I dan-danas nas gone!

Dangube zalud!

 

5.10.11

CRVENI TRG  – Eleonora Luthander

Ljubav je ova umrla
još u kolevci
Novi spomenik
na groblju srca
……..

Moje telo je sada
javna površina
cvećem zasađena
Moglo je da bude mnogo
mnogo gore

4.10.11

EPITAF –  Duško Vujović

Ovo moje lice kao lice iz tammnice
Osjeti baš svaku oluju što duva
Ostavljam ko djete na skriveno mjesto
Malo svoje duše Bog da mi je čuva

Izvinite što me nema ako me “ne bude”…neću vam se izvinuti:))
Jeste nepristojno ali je i to za mene samo ples stihova :)))

Sve vas do koske volim i pozdravljam.
Zanavijek vaš Duško Vujović

Bog Vas blagoslovio

duško

3.10.11

ŽIVOT SVETA – Živko Begović

Ja pitam,

ovaj naš svet,

šta nam sve,

pada na pamet?

 

Da li smo ,

svi skupa sposobni,

da se upoznamo,

i jedni drugima potrebni?

…..
Život moze biti i kratak,

treba ga uživati,

da nam bude lepo,

to trebamo znati!

2.10.11

RUKE – Svetlana Biorac Matić

U jagodice
utisnute godine
linijom zivota
venac plele
da zagrlim
sva sazveždja
u dolasku
pri odlasku

1.10.11

RECI MI MOJE IME – Spasoje Ž. Milovanović

izgubio sam sebe iz vida
i dan jučerašnji
i dan
stvarno
treba li mi neko takav

…………

stvarno
treba li mi neko takav

reci moje ime
to je lako zapamtiti
tu reč
ona se svodi
na tvoj glas
na dnevnoj bazi
na tvoj glas iz srca
ti si
da ti si

reci mi moje ime
vrati mi

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/26546

Stih dana i pesmu nedelju u septembru 2011 bira – Lepa Simic

PESME MESECA SEPTEMBRA 2011.
KNJIGA VREMENA – Vida Nenadić
VATRA – Slobodan Ivanović
Priznajem – Sanja Petrović
DE NATURA A.D. MCMXCIII – Eleonora Luthander

29.9.11

PESMA NEDELJE -KNJIGA VREMENA – Vida Nenadić

Ta knjiga
je, dugo, imala mene.

Sad ja, već neko
vreme,

imam tu
knjigu.

A mrznu se
i lede reči.

Nebo i
dalje plače

zbog
abortusa duha. Čujem ga.

Ipak, jedan
dan može biti

poput celog
života,

ako se samo
ustane dovoljno rano.

Jedan dan
je i mnogo više

od stranice
knjige vremena.

Srećom, ima
i takvih dana

 

28.9.11

PRIRODA JE TAKO –  Marina Adamović

Posted by poetessa on 26/09/2011 at 4:23 pm

neka

da kiše

neka

da mraz

ko

me to

gle

da

s

ogled(a)la

************+

poput jeze

otkuca

va

sat

********

otvaram

prozor

da

upijem****** no(ć)

priro

da

je

ta

ko htela

da

zasadi

bakarne

ne

o

či

kao

hu

mmmmmmmmmmmmmmm

27.9.11

ЧЕКАМ ТЕ – Dule R. Paunović

Дођи,
чекам те на раскршћу свих ноћи и ветрова.

Пожури,
да ме ветрови не однесу небеским путевима.

Ако се то догоди,
развући ће ме тамом на четири стране света.

И Ја,
никада више нећу пронаћи путеве повратка.

А Ти,
остаћеш заувек сама…
и слушаћеш само хук песама са небеских висина
… све док време траје.

 

26.9.11

U PROLAZU VREMENA – Branka Zeng

Ruka zastala u pokretu, pozdrav
odlutao onako, kao nehajni šetač
ne osvrnuvši se dok prolazi ulicom,
ostavljajući za sobom trag odbačenosti.

………..

Odjek uzleta teških krila, sumorna
hladna osećanja prekrila senkom, preletom
odlazi nekud gde nova postaće hraniteljica,
tiha od nemoći da razgrne ruke, koje je ne grle.

 

PESMA NEDELJE – VATRA – Slobodan Ivanović

U pepelu
bivša vatra
sanja žar
uzalud
čekajući
vetar.

Hladno mi je
oko srca.

 

24.9.11

Poslednja stanica svetla- Zaviša KoprivicaŠto mi vreme, što godine slažu
Mrki vuče podigni brkove
Ja zarobljen a oni me lažu
Menjaju mi vreme u okove
………..

23.9.11

PODANICI SNEGOVA – Svetlana polak

Kako užareni postaju mali

Snegovi,

Smetovi,

Daire podrhtavaju na plamenu

A smetovi, snegovi

Promiču goli.

Ukrštam Tebe, njega, mene i nju,

I još mnogo njih ispisanih

Na tabli na kojoj su sazvežđa već

Odavno rekla svoje,

Tvoje, kažem da je sve tvoje,

Moje, on kaže da je sve moje,

Njeno ti kažeš da je sve njeno,

Njegovo, ja kažem da je sve njegovo,

A jedno novo lice ocrtava se

U ritmu plamena….

Ćutim!
……
Ni ti, ni ona, ni on, ni ja,

Ostaće samo ono novo lice

tihe žeravice jednog

još uvek srećnog

podanika snegova, smetova…

 

 

22.9.11
PA ČAK I KAD BI HTEO….Gordana Knezević

…ništa ti tu ne možes…

ni da me raščlaniš
u vodu potopiš

ispod busena trave ime da mi sahraniš

u zlatnu iglu udeneš

da me na mokroj steni
uz veštačke alge položiš

pa da me nahraniš
da me pojedeš
da me….
…………
i decu nam nerodjenu

u žuto nacrtaj
i….

ništa ti tu ne možeš

ovo je naš svet

pod mojom nogom si zaspao

 

21.9.11

ТЕБИ ГОСПО –   Дуле Р.Пауновић
Смем ли госпо? И пољубих Јој руку
… хтедох и усне, сочне и румене.
Али.. Она оде а мени остави муку,
слатку, и сада се сећам Њене сене:

……
… тако чух глас – постала Је невеста.
Тада крикнух… дуго је одјекивао крик…
И сада се пролама кад угледам Њен лик.

 

20.9.11

СЈАЈ МИСЛИ– Зорица Арсић-Мандарић

Моје су истине прошле,
нечије ће тек сутра …
Свему што промишљаш,
гласови су тек гости,
али док бираш тренутак
и одмериш се, изнутра,
већ ти промакну збори
достојни мислености!

….

Таква латица
песника стисла!
Све страсно ради
на погон смисла,
пропиње се и хвата
сјај мисли!
А сјај је неухватан …

 

19.9.11

VOLETI VIŠE – Svetlana Biorac Matić

Šta se zvezda tiče uzrok moga bola
i zašto me plaši jecaj noćne ptice,
što se zvezda tiče – mogu dodjavola
medju gospodare il’ medju skitnice.
………….

I nema mi, nema, radosnije šetnje
no kad bosa krenem niz livadne cvetne,
a trava, još rosna, miriše, miriše,
na sreću, na radost, na nešto još više.

 

 

18.9.11


ЈАСНОЋА – Љубодраг Oбрадовић

Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.

Ветар сам,
заробљен у костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме, туђом руком вођен,
носи у непозната царства.
…………..

Смисао?
Да ли га има?
Живот има дражи?
Циљеви постоје?

Надај се, надај,
поштена душо.
И дођи, похвали се,
кад будеш чуо,
да твоја сорта
и твоје братсво,
насмејани шетају.

………..

17.9.11

БАХУСОВА ТАЈНА- Зоран Христов

Јесенас ми Бахус заталаса снове
шапнуо ми тихо најлепше планове.
Виноград дедин да лепо орежем
а с јесени вранца да у кола прежем
У бербу да зовнем и прве комшије
да се као некад слатка шира пије.

……………

 

16.9.11

PESMA NEDELJE -Priznajem – Sanja Petrović

Kriva sam
jer ne štedeći koristim
masu isprepletenih živčanih stanica.

Kriva sam
jer mi je mišić na dnu usne šupljine
britak.

Kriva sam
jer kao noj glavu ne skrivam
kada se pred nedaćom nađem.

Kriva sam
jer u oči gledam,
to se prkosom smatra.

Kriva sam
jer nisam kao većina
u dosluhu sa vetrom.

(C)- Sanja Petrović

 

15.9.11

ОНА – Бора Благојевић

Сновима је мојим прошла
Газила је као срна
Осмех јој је крио лице
И сребрила коса црна
……

И тако се игра са мном
Као живот што ме вара
Па сам срећан и кад плачем
И у снове док трчкара

 

14.9.11

Havajska palma – Bogdanka Rakić

Бацала сам јабуку
са Кривог торња,
а она се упорно  враћала
као лоптица скочица.
………..
Зажмури,
нећеш сазнати
да си сањао
у хладу
Хавајске палме.

 

13.9.11

НИСАМ ЈА ПЕСНИК -Мића Живановић

Нису ово песме за књижевно вече
да им слово држе језички чистунци
ту бисерну росу што из душе тече
не дам да замуте надобудни глумци.
……
И нећу их никад говорити ником,
јер оне и нису за књижевно вече,
хоћу да их теби шапућем у тами
за нас двоје ноћас вино нек потече.

 

12.9.11

PANONSKA- Branka Zeng
Prosula sam, onako u inat…
Mislili su da neću videti, čuti…
Ono sve nakupljeno u čabru,
prekipelo i ode, razli se niz ulicu.

…….

A ono, u inat, to ja onako…
Pomalo za sebe i zbog onih…
prosipam dok vreme ne presudi.
Eh, kada bih sada znala… što ću znati…


11.9.11

Ruka u dzepu – Jelica Domanovic ex Radovanovic
Sve se samo na to svodi
da odgovor za sve nemam
jedna ruka u dzepu mi
drugom buket cveca spremam.
…..Sve se samo na to svodi
mora dalje da se ide
jedna ruka u dzepu mi
drugom masem,da me vide!


10.9.11


Maki -Miljojko Milojević

Nad Toplicom magle bdiju
Tiho šumi reka stara
Ja u srcu s puno žara
Stalno mislim na Mariju.

Poslala mi tužno pismo
Da odavno mladi nismo!
…….

Teraj brigu na veselje:
Ispunjavaj strasne želje!

Snevaj Maki snove fine:
Voli, grli, ljubi strasno…
Ne zna Ljubav za godine-
Šta je rano, a šta kasno…

9.9.11

OJ MORAVO – Mr. Jovan Mihajlo

Ti me vraćaš korenima
Oj Moravo ti si rima
Oj Moravo Stefanova
Oj Moravo Jovanova
Oj Moravo Lazareva
U tebi se uvek peva<
…..

Kroz lepote Šumadije
Hajduk Veljko lice mije
S tobom su ti božur , jorgovani
Oj Moravo teci ne prsetani
Oj moravo svetla luno
Oj Moravo naša kruno

 

8.9.11 – PESMA NEDELJE

DE NATURA A.D. MCMXCIII – Елеонора Лутхандер

*Љубодрагу Обрадовићу*


Скривена

у стакленој башти

песниковог ока

израстох* *

у нешто налик

ружи

док је напољу

самовао снег

залуто на острву

кога уцртавамо

увек другачије

на картама

срца

па се и бродови

осмехују

онима

који остају

© Елеонора Лутхандер

 

7.9.11

СТАКЛЕНИ ОПАНАКСпасоје Ж. Миловановићу неки нови гради сасвим савим нову државутребало је да стигнеми нову нацију да видимко своју да знамне могу да спаваму овој новој државиновој нацији не могуда трезан будем пијан не могуда песму певам не могуаманпод шајкачу ми ставили трнов венацгосподена овом твом парчету небавеженом марамицомстаклени опанак од прашине чувами ћутимда ме нико никад више не препозна

 

6.9.11 / Postoji – Marina Adamović

Postoji noć nalik na dan

i reči ubačene u ikebanu

postoji žmarac nalik na grom

i pesma nikad napisana

postoji tren nalik na život

i on se sada okončava?

postoji

posto

ji

po

sto

ji

kraj

5.9.11/ –  Мића Живановић

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

Ма да су бар трешње као прошле године, као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.

 

4.9.11/  КОЈЕКУДЕ…Зоран Христов

Којекуде, Србијо,
од немила до недрага
од Истока ка Западу
с туђим често,
сама против себе.
………….

“Којекуде, Србијо”,
Карађорђе виче,
призивајући слогу међу Србе,
“чујте Срби,
чувајте се себе”.

3.9.11/

Zadnji čin drame /Umetnik – Marina Adamović

Molim vas, pomozite! reče sjajna mimoza.

bila je okružena svojim plamom i samo što se u

pepeo nije pretvorila. Ljudi su čekali

dane kada će sazreti i ući u njihovu vazu.

Sada su namrgođeno prolazili i nisu ni

čuli vapaj. Ona je zaboravila na ponos

i uporno dovikivala. Uzalud… na

obgorele  loptice niko nije ni pljunuo.

Proleće zna kako ovaj očaj boli;

i ono je zato postalo tužno i ružno…

02.09.2011

Ne osvrći se nikad – Jelica Radovanović

Ne osvrći se nikad i ne misli često
na neku davno pređenu stazu
jer sve što je bilo više biti neće
…i svi smo mi ovde samo u prolazu.

Ne plači za igračkom što je slomljena,
jer svi smo mi igračke u nečijoj ruci,
sudbina je ona koja konce vuče
i kada smo srećni, i kad smo na muci.

01.09.2011

JEDNA JESEN – Goran Sebić

Gurajući se sa godinama
skoro da sam i zaboravio jednu
kasnu jesen,
koračao sam tvojom ulicom
u pocepanim cipelama,
i letnjoj jakni,
dok je krv venama trčala
da se ne bi zaledila.

Zaboravljam rastanke,
priče i ubedjivanja,
zabravio sam i tvoju glavu
na mojim grudima
i one suze što su se slivale
niz moje tada mlado telo
dok si plakala.

Zaboravio sam.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/25991

Posle 25god. Lepa Simić

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/21793

ĆUTIM – Lepa Simić

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/20575

FEBRUAR 2011 – Stih dana bira – Lepa Simić

Stih dana i pesmu nedelje bira Lepa Simić
PESME NEDELJE JANUARA 2011:
  • Ponovo zaboravljam – Bogdanka Rakić
  • Uradi nešto aman – Spasoje Ž. Milovanović
  • Jela – Miljojko Milojević
  • Plač u duši – Darko Kolar
FEBRUARSKA IGRA-Branka Zeng

 

Vezom se belim jele okitile,
ponosne vitke, u kolo se viju.
Sve su se vetru milo poklonile,
ko da mu poziv šalju, da igraju.

U frulu momče da zasvira tako,
ko fijuk tihi što sada se čuje.
Uz prozor grana, takt daje lako
vetar to jele, tek dahom miluje.

Noć tiha posta, uzdah čuti želi,
tren večnost je njihovo preplitanje.
Složno se njišu ko šlajeri beli,
vetar sad ne zna, je li to igranje.

Pritaji se, baš ko da nešto čeka,
prikuplja snagu, znaju one mile.
Tako je to bilo od pamtiveka,
na vetrove šale, one su svikle.

© Branka Zeng
СИТАН БОЖИЈИ СТВОР Живомир Миленковић 


PESMA NEDELJE
PLAČ U DUŠI – Darko Kolar
БЛИЖА ТЕБИ – Снежана Драгићевић

Да је постеља небо,
а ти мој Анђео;
клекнула бих пред тобом
и признала љубав своју;
када би ти то пожелео.

Мирисала твоје руке
другачије од свих других,
и у ноћима љубави
чувала се за сан, за наше снове;
када би ти то пожелео.

Уплитала песме у риме,
кроз проседеле године твоје;
голубовима допустила
да семе љубави наше разносе;
када би ти то пожелео.

“Ходајући кроз јесење лишће
боје сунцокрета и мака,
испред светога Храма,
била сам ближа Богу; и теби,
јер си ме ти пожелео.”

© Снежана Драгићевић

Песма прочитана 14.02.2011. године у Клубу КЦК у Крушевцу
на песничкој манифестацији *О ЉУБАВИ И ВИНУ*

*

TI SI MOJA PRIRODA -Darko Kolar

Ne može se gaziti

tek pokošen travnjak,

niti stopom gasiti

tek rođenog svica,

to sićušno biće

koje nam svetluca.

Reći ću im

zadrhtalim glasom:

ti si moja priroda.

Ne može suša

isušiti izvor

sa stare česme

gde smo pili vodu,

gde sam u vodi

tražio boju

tvojih očiju.

Gde se kap otegla

spojena

iz dva srca

kada sam

u šaci pokušao

da je nosim.

Ne dirajte

ključeve tajni,

gde u duši

stoje zaključane

uspomene naše

drage

sačuvane.

© Darko Kolar

ŠTO JE TVOJE TO JE I MOJE © Vesna Dimitrijević

Morao bi iz sebe
da isipaš reči,
magične i lekovite,
poput medovine.

Da se u mojim
procepima i pukotama slivaju
i prže posejano seme zla;
da prodiru u bit
mog raspršenog jezgra
i svojom snagom
ga sastavljaju od molekula.
(Raspršilo ga je tvoje  nedelo!)

Morao bi da me voliš
znajući da u tebi vidim
neprijatelja …

Morao bi imati dušu
-čistu i mirisnu,
k’o prostrane šume
svete kedrovine
-da je udahnem
punim plućima
i prihvatim i tebe
i tvog nedela posledice…
Da ih prihvatim kao da su moje!

*
U mom oku utuljen je sjaj
-ona dečja naivnost…

I…

-Opraštam neverstvo.
Prihvatam tu ženu
i vaše novorođeno dete.
(A da ne osta noseća
ništa ne bih znala!)

Samo ne znam
gde da izbunarim
onu drugu sebe,
onu istu mene,
koja ti je više
no samoj sebi verovala!?

Glavu sam za tebe dala!

”Ljubav kad je iskrena i duboka,
lako prašta…”

Ali ja nisam Andrić i mislim da:
”Ljubav kad je iskrena i duboka,
ne čini svašta…”

© Vesna Dimitrijević

PESMA NEDELJE
JELA -Miljojko Milojević

Na proplanku iznad sela,
ispred šume i bokora jorgovana,
stasala je, zimzelena, vita jela.
Ispod njenih gustih grana,

u svežini njenog hlada,
vezak vezla pastirica Jela mlada.
Vez’o sam joj slatke priče
o ljubavi što iz mladog srca niče.

Zanesena u svoj vez
gledala me s čežnjom vrelom
a na platnu snežno belom
širio se veličanstven rumen slez.

Jesen stiže: magle… kiše…
Ispod jele ne ljubi me Jela više!
Moja Jela, moja ljubav, čežnja, nada
vratila  se u svetlosti velegrada…

Joj, uh, ah, što boli,
što srce strada
pastirica kad se voli!
Kad se ljubi pa izgubi
u sivoj džungli velegrada…

***

Ej, taksisto, kočijašu,
gasi tadžu, gasi gas!
Ne vozi me u velegrad,
već u krčmu staru našu
da utulim gorki jad,
u vinu da nađem spas…
In vino veritas!

© Miljojko Milojević

SLUTNJA – Zvonimir Zvonko Gilić
Ja kalem kopam, prskam, zalivam,
Čuvam ga od bolesti i štetočina,
Od raznih ala,
Boga molim da ga sačuva
Od grada i oluje,
Od raznih zala.

Ako mi nebeske aždaje ipak,
Istrgnu kalem iz moga života,
Moga srca i mojih ruku
kalem će da se osuši,
tada će za kalemom nastati
veliki bol i tuga u mojoj duši.
Slutim!

© Zvonimir Zvonko Gilić

VINOGRADI-Ljubica Vukov-Davčik
Pogledom prelećem
Na vinograde rasutim po Fruškoj
Slećem
Na
Bogatstvo lepote loze
Uredno vezane
Lepo srezane
I
Šetam među
Lejama diveći se
Rastinju koje na čokotima grca
TIŠINOM-Branka Zeng

Noć
utihnula govor
usnulih misli
gledam
na licu pokreti
prolaze
u tihom hodu
ka buđenju
topline kojom prekrivam
usne razgovorom
bez reči
dodirom govorim istinu
neskrivenu
povojima glasa.

© Branka Zeng

ZVEZDANA PUČINA-Zorica Brkić”
Nebo je zaista puno
božanskih znakova
… kada se zvezde
ipod mesečevog luka
u jata skupe
bliskosti slute …
osećam
pred jutra rana
svu snagu tvojih misli
kada tvoj san
u moj zaluta
nežno
milujuć sećanja
nikada
do kraja prekinuta.

Noć klizi
nečujno tiho
u nama
sve je ostalo isto
beskrajni
okean vremena
kao zvezdana pučina
bezglasnih valova
sudbinski pluta
na nebu punom
božanskih znakova
ipod mesečevog luka
neću da znam
kraj koga se budiš
i ko ti u jutra rana
ispija
ćutanje sa usana.

© Zorica Brkić

PISMO NEROTKINJI –Aleksandra Mladenović
Napiši mi
Na neprobojnoj opni
Onu tajnu nad svakom drugom……..
Piši mi
O tetrebima
Kako li zavole
Kako li nam se smeju
Sa nekog uzvišenog mesta
Nama,
Nadmudrenim mudracima
Nezalečivim lekarima
Neispisivim piscima
Sa neke neucrtane visoravni …

Napiši mi

Po nabusitim tišinama
Isitinu onu nad svakom drugom…
Prostri mi slova
O hijenama
Kako li omrznu
Kako li nam se cerekaju
Iz neke provaljene lešine
Nama
Beživotnim boemima
Raspetim  neznabošcima
Pokornim oholnicima
Sa nekog  proburaženog čistilišta…
Napiši mi
U pismu nerotkinji i  majci
Onu zabludu nad svakom drugom…
Piši mi
O  idolima
Kako li okamene
Kako li nam se razrođuju
Sa nekih uplakanih toplih dojki
Nama
Rasturenim niskama perli
Raskrinkanim šarlatanima
Razvedenim supružnicima
Sa neke  osunčane gromade  mraka…
Napiši mi
Na procepanoj mreni
Onu  javu  nad svakom drugom…
Piši mi
O jadnicima
Kako li  proklinju
O himnama
Kako li nam ih  žedne želje poje
O maslačcima
Kako u nedohvatna nebesa gledaju
pogledom kiklopa  izbodenog u tapiseriju tuge.
I o paunima  međ’ šakalima
I o jezicima međ’ sabljama
I o niočemu  između svega
Piši mi!
U pismu  nerotkinji…

© Aleksandra Mladenović

AleksandraMladenovic
PESMA NEDELJE
Ponovo zaboravljam – Bogdanka Rakić

Izgubila sam se
u nemačkoj književnosti,
a neko mi je rekao
da su Man i Gete gubljenje vremena.
Onda sam to vreme lepo izgubila,
ali neće me ni jedan sanatorijum,
kažu:“Vama nema pomoći!“,
a kao da oni nekom pomažu.

Nebo je prepuno jadikovkama,
gde misli da smestim?
Svakog dana koračam, put izmiče,
pejzaži su isti, ponekad to i primetim,
ali brzo zaboravim.
Mislim da je tako, nadam se
i želim da potrčim u tvoj zagrljaj od pene,
da se rodim kao more i da ti zaplivaš,
ili možda kao brod.
Ne, onda bih se nasukala.

Ponovo zaboravljam,
valjda je to strah;
možda od mesečine ili srpa oštrog.
Kad se uplašim,
ja zažmurim i otvaram oči
tek kada se Mesec napije moje ljubavi,
postane mek i udoban kao krevet
i ja se ispružim na mom plavom ćilimu,
ne osvajam jer sam osvojena;
prelivam se kao čokolada i stvaram novu planetu,
za jedan dan, za jedan život.

Planeta liči na tebe,
slatka je i topi se na jeziku,
kisela je kao voda sa limunom, moj užitak.
Počinjem da štucam i ti se smeješ,
zabavljaš me i ja se smejem, i palčem,
i ti ne znaš, a možda ne znam ni ja.

Šapuće drveće i reke se došaptavaju,
gde je taj most?
To je naša duga.
Ljubavi, poljubi me, izvadila sam svo trnje
i pre no što zaboravim, nahrani me.
Tužna sam kada se probudim gladna.
Tužna sam bez tvog mirisa u kosi.
I kada ne čujem zvuk tvojih koraka u meni, tužna sam.
Strah da kratkotrajni zaborav ne dobije večni život.

© Bogdanka Rakić

ЈЕДНОГА ДАНА© Дуле Р. Пауновић

Једнога дана…
иако је одавно то било
по коби још га памтим…
јато црних птица небо је прекрило
и дуго, дуго њиме је кружило.

А у подне
у очи су се моје сјатиле,
и у подне
сутон је у мојој души завладао.
Тог поднева
у мени су гнездо свиле.

А једна птица,
грабљива и од свих већа,
та једна птица
судбина моја или несрећа,
на моје смирене груди је слетела
и клепћући крилима их је кљувала…
док до срца допрла није.

Једнога дана…
иако је одавно то било
по коби још га памтим…
сунце се у зениту безнађем угасило
и завладао је неки сладуњави мир:
црне птице су се разлетеле,
окончале су пир.

Једнога дана…
знам да ће далек бити
али због коби морам га доживети…
у души, у угашеном оку, у искљуваном срцу…
црни птићи црних птица ће се излећи
а ја ћу трпети њихове канџе и кљунове
и пиштаћу, пиштаћу…довека…
уместо њих.

© Дуле Р. Пауновић

VINOZORJE-Jovan Mihajilo

Crveno vino crvena zora
Crvena kora vinove loze
I belo vino i vino roze
Vino ne vara vino opija

Vino je melem vino nam prija
Vino nas hrabri kad spava draga
Čašica vina vraća se snaga
Vino i bure i zlatni dud

Popiješ čašu praviš se lud
Čokot i grozd srcu je drag
Vino je mag kad se svetkuje
Vino opija a pesme bruje

Nazdravi kume natoči vina
Srcu milina kad grožđe rudi
S vinom se živi s vinom se ludi
Za litru vina litru pesama

Boginja vina Boginja dama
Čaše se lome rumena lica
Crveno vino dušu golica
Sa čašom vina bolje se spava
Sa čašom vina vedrija glava

© Jovan Mihajilo

PESMA NENEDLA
URADI NEŠTO AMAN – Spasoje Ž. Milovanović

razumeš
ne razumem

šta sad ne razumeš
ništa ne razumem

je l razumeš da se ti meni nemoguće mnogo dopadaš i sve to mnogo je daleko otišlo u apsolutno je otišlo
ne

kako ne
pa evo sad ti kažem
ti se meni nemoguće mnogo dopadaš i sve to mnogo je daleko otišlo u apsolutno je otišlo
je l razumeš sad

da

e
i sad
nekako sam ja tebe zamislio tu nadohvat mene da budeš vazda

kako to

lepo
ja se probudim i ugledam tebe prvo tako sam ja to zamislio

dobro

e
i isto tako ti mi namigneš ujutru
ili kad se već probudim
i uštinem te i znam da si stvarna
razumeš sad

razumem

i sad da bih ja taj svoj takoreći dečački san ostvario ne bi bilo loše da ti pričaš sa mnom nekako
o tome
ili o poluosovini za fap na primer

e
to ti ja pričam
a ti naravno opet ćutiš

i ja se osećam kao da pričam sa samim sobom
kako si spasoje
hvala spasoje dobro sam spasoje
šta ima kod tebe što bi naročito i ponaosob istakao
pa eto
poluosovina za fap polovna malo prešla

imam i neki unterciger za totalnu hladnoću pa me baš briga za ovo napolju za ove pijačne ratove oko kore od banana i ko li je postavi i što deca koriste paprike za halucinaciju kad ne znaju za bolje i što se donedavna išlo na more kad je toplo i romansa i nije se koristila zaštita od zaraze kad se vodila ljubav kad je zarazna
a je l voliš ti nju i sve to mnogo je daleko otišlo u apsolutno je otišlo

volim

pa kako ti je

pa dobro mi je
malo me probada u levu stranu
al ne znam da l nije od promaje kad nisam nosio unterciger
i stomak me muči
mora da je od one ovčetine od pre neki dan mnogo je bilo i hladnog špricera na topao stomak i nešto mi žao dabome a ne znam šta tako je bilo

ne možes da me voliš

pa nego šta mogu

pa kako možeš

pa šareno mogu

i uradi mi nešto
vidiš koliki sam
uradi nešto aman

otkud znam šta

zaljubi se u mene
dok cepam drva na primer skuvaj kafu posle opet će zima da ubodem želju da se ispuni ako si stvarno vila od mene se ne krila

nemam pojma

eto sad sam ti rekao i odoh a ti vidi šta ćes sa mnom
il me gurni u moravu da se udavim ko čovek onaj vojvoda prijezda samo sam

eto to ti kažem
mila mila

© Spasoje Ž. Milovanović

Рођен у Србији-Зоран Христов
Ја сам рођен у Србији, брале
крај Мораве што јој поља доји
успомене за њу ме везале
и најлепши осећаји моји.

Ја сам рођен у Србији, брале
крај Мораве што јој поља доји
успомене за њу ме везале
и најлепши осећаји моји.

Ја сам рођен у Србији, роде
хранила ме шумадијска жита
са извора пио хладне воде
мила су ме моравска корита.

Ја сам рођен у Србији, друже
испод њеног слободарског неба
част и понос ту на образ служе
а са другом делиш кору хлеба.

Ја сам рођем у Србији, куме
борио се против душманина
скривале ме густе српске шуме
као некад Старог Вујадина.

Ја сам рођен у Србији, секо
и остаћу где су моји преци
поносан сам јер овде сам неко
ту су моји заштитници свеци.

© Зоран Христов

НАОЧАРИ ЏОНА ЛЕНОНА – Небојша Лапчевић

Сиви плочници “Велике Јабуке”
гледано кроз диоптрију ленонки
претварају се у боју крви.
Ту боју не могу
испрати ни водени топови
њујоршких комуналаца,
ни зуб времена
из лабораторија протетике
-сенка у крилу науке …

један човек
издалека
гледа убиство
другог човека, трећи,
четвртог,

од петог је аритметичка прогресија
нарасла до бројанице
млечног пута
ту настаје оптичка варка,
да ли је све велики прасак
ил вечна музика …

© Небојша Лапчевић

01.02.11
Lavirint i Omorika-Bogdanka Rakić

Hladnoća se preko noći ušunjala
i otpočela svoju vladavinu
praveći useke na kori drveta života.

Mešaju se uspomene i želje…

Tri grada, tri reke i jedan čovek.
Pomodrelo nebo, klizav put
i planinari koji ne beže pred odronom.

Misle da mogu protiv sudbine.
Stradalnici!

Svetlost je pobegla na vrh svoda;
čarolija koja im se vraća da bi iščezla.

O, nezasitosti!
Sažeži srce da bi oživelo.

Tri grada, tri reke i jedan čovek.
Koraci bez tragova
i ljubav nad ponorom.

Gordo stoji pokisla Omorika.
Lavirint se izgubio u Lavirintu.

© Bogdanka Rakić

Te
U šake uzimam vagam
Otkidam  na kolena u pesku padam
Od neke sreće u meni
O
Kakvog li slada iz bobica
U ustima dok ih jedem
Curi mi niz bradu
I
Rukama smelo brišem
Rukavom od košulje bele
Srećna ko dete
Pa
Suncu se okrećem
Obraćam zahvaljujem
Za datu slad

© Ljubica Vukov-Davčik

Kišovit dan
ponovo sedim
u samoći sam
nemir od ljudi
u mojoj glavi
a ponovo glad
njime se hranim
a sit mozak
lenj i star

Ne čujem jecaj
ne čujem taj
umorni plač
rečne suze
voda nosi
a tvoje telo
usijan mač
ja volim
tebe tako
žarko želim

Baciću klupče
što mrsi mi dušu
neka se kotrlja
složiću kocku
razbiti tugu
ipak ću tražiti
ljubav drugu

© Darko Kolar

Ситан Божији створ
Вредан као мрав
Мучи се кроз живот
Ал остаје прав

Путник бројних стаза
И трнастих богаза
Са пуно страсти и љубави
Лебди кроз васељену.

На застави Српства
И крваве историје
Сагореле наде
Али чисте вере
Остаће на бранику
Своје отаџбине.

© Живомир Миленковић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/20313

Sutra je Bogojavljenje. Nocas, tacno u ponoc, pogledajte u nebo i zamislite zelju. Srecno!!!!

Sutra je Bogojavljenje. Nocas, tacno u ponoc, pogledajte u nebo i zamislite zelju. Srecno!!!!

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/19983

Dragi članovi, prijatelji i ljubitelji sajta – Srećna Nova…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/19580

Lepa Simic – ***

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/15721

LAŽEM LI…. Lepa Simić

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/12946

Trešnja…. LepaS

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/9114

DALEK… LepaS

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/8257

СРЕЋНА НОВА 2010 – Лепа Симић

 

У НОВОЈ…

И  престојећим празницима:

Свим члановима сајта СЦГ , посетиоцима и љубитељима добре поезије – прозе

ЖЕЛИМ

Прелепе тренутке током целе 2010-е године

Да у сваком моменту СРЕЋА допре до Вас !!!

 

С’ љубављу Лепа Симић

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/5902

JEDNA I JEDINA – Lepa Simić

 

untitled

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/5629

Novembar se vuče – Lepa Simić

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/5339

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Next

Load more