Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.
Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?
Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури. Nastaviti čitanje
У Галерији Милића од Мачве „Косово, први праг Србије“ 9 априла 2019. године одржано је, у организацији Културног центра Крушевац, поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића под називом „ПРКОСНА СРБИЈА МЕЂУ ШЉИВАМА“. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – ПиАР КЦК, а у програму су учествовали и песници Удружења песника Србије: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Мића Живановић и Даница Гвозденовић, као и Јелена Протић-Петронијевић, Катарина Аврамовић, Бранко Рајковић, Јелена Трифуновић, Теа Алексић и Влада Радојевић. Невена Татић-Карајовић, крушевљанка која живи и ради у Аустралији, иначе сарадница Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, послала је за ову прилику своју песму посвећену „нашем Добрици Ерићу, српском великану“ коју ћете моћи да прочитате у овом чланку. Програм је реализовао Бранко Симић – шеф технике КЦК. Видео је снимио Славиша Паунковић, а слике Живојин Манојловић.
Јелена Ђорђевић је уредила и водила ово добро посећено поетско вече посвећено лику и делу Добрице Ерића
Катарина Аврамовић
Публика
Невена Татић-Карајовић
НАШ ВЕЛИКАН ДОБРИЦА
Нашем Добрици Ерићу, српском великану
А наш великан Добрица
у својој Гружи спава.
Прекрила га је водица,
тамњан и вино с олтара.
Шапућу му ветрови
Прастари, њему знани
И милују га цветови
Певају златни платани.
Наш великан Добрица
и није умро, није.
Он само руке одмара
Најлепше снове сније:
Како је лепа Србија
Гле, радост у њој цвета.
Пева и игре извија
мирис је, срећа свог света.
И наш великан Добрица
у сну свом јасно види
Да опет зуји пчелица
Да пољем радост сва бриди.
Види и овце расуте
по ливадици што оде
И фруле чује просуте,
чобани коло где воде.
И мајку стару и оца му
Сву децу срећну што хрле
И цркву на крај села, ту
И звона што свукуд брује.
И осмех има Добрица
Са чела сија му слава
Србин, великан,светлилица
у Гружи мирно спава.
Аудио верзија песме ОТИШЛИ СУ из књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића, плус додатак 3 народне песме у извођењу вокалних солисткиња Јоване Обрадовић и Кристине Дамњановић уз пратњу хармоникаша Илије Обрадовића на хармоници.
Поштовани посетиоци, колеге песници,
Представљам Вам моју најновију књигу ЦРНО или ЦРВЕНО, која ће ових дана изаћи из штампе у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Ово удружење је прошле 2018.-те године добило награду ЗА ИЗДАВАЧА ГОДИНЕ на Сајму књига и издаваштва Расинског округа, а ове године настоји да ту титулу оправда новим издањима. Дакле ЦРНО или ЦРВЕНО?
За сада ћу Вам књигу представити са две песме и изводима из рецензије песника: Раденка Бјелановића из Крагујевца и Драгојла Јовића из Крушевца. Ја сам одвек мислио да књигу поезије, најбоље представља сама поезија, односно песници.
Ако вам се песме и ово представљање допадну и пожелите да имате све песме из ове књиге, можете је наручити на мејл: pesnik@poezija.rs, односно у продавници књига на линку: https://поезија.срб/pesnici/products-page/ . Цена књиге је 300,00 динара за испоруке на кућну адресу у Србији уплатом на жиро рачун 310-209359-17. За испоруке у свету јавите се на мејл pesnik@poezija.rs да би се договорили о свим детаљима, јер се на цену додају трошкови поштарине, који износе до 1.000,00 динара по једној књизи.
Љубодраг Обрадовић*
ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО
Јовану Дашићу
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.
Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.
Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели? Nastaviti čitanje
У Дому културе у Треботину, који је био испуњен до последњег места, 30. 3.2019. године одржан је први у низу културно-уметничких програма у оквиру Такмичења села града Крушевца у 46 сезони. Први се представио КУД „Вук Караџић“ из Треботина Жабара и Мале Врбнице са програмом „НИКО НЕМА ШТО СРБИЈА ИМА“. У поетско-музичком блоку програма све било је поезија и музика… Поред песника Љубодрага Обрадовића и Драгана Тодосијевића – чланова литарарне секције КУД-а „Вук Караџић“ и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, чули смо и вокалне солисткиње Кристину Дамњановић и Јовану Обрадовић, као и хармоникаша Илију Обрадовића. Погледајте како је то изгледало, прочитајте поезију и преслушајте поезију и музику…
Љубодраг Обрадовић
ОТИШЛИ СУ…
Отишли су многи наши, отишли су у свет бели. Ниједан се још не враћа, са селом жал да подели.
Отишле су наше снаше и одвеле ближње своје. Што је скупо, то се плаћа! Судбину и мени кроје.
Остале су празне куће и дворишта у корову. А огњиште није вруће и не пече нико проју.
Ветрови селом дувају, на крову цреп се ломи. Пси за газдом завијају, нема никог’ да их удоми.
Заруделе трешње ране, нема никог’ да их бере. На њих слећу само вране, кад немају друге хране.
Њиве неоране стоје, све је парлог и врзина. Блата се путеви боје, нас горка чека судбина.
Пусто је сад моје село, док поглед може да допре. Прође понекад опело, кад у селу неко умре.
Отишли су многи наши, Отишли су у свет бели. Ниједан се још не враћа, са селом бол да подели.
Док се они тамо куће, кости предака их зову. Да обнове земљу своју и узору бразду нову.
Жена је суза распукла у освит јутра, са телом сазданим да пламти. Жена је река која не пресушује, вечно лепа и вечно млада, увек нуди оно што не може дати.
Жена је драгуљ блистав, насмејани отров слатки, вечна тајна и сјајни заборав, у ноћима врелим и кратким.
Ветар сам, здробљен костурима дрвећа. Мрав сам, а сплав ме носи, туђом руком вођен, у царства непознатих страхота. Луд сам скоро и сит догађаја лажних, у свету лажном, где подлаци лижу чизме подлацима и добро пролазе. Где поштене кичме и кад искривљене мole, шут у задњицу добију и ништа више. Сит сам живота, а сено тако заносно мирише и питања нова намеће.
Смисао? Да ли га има? Живот има дражи? Циљеви постоје? Надај се, надај, поштена душо. И дођи, похвали се, кад будеш чуо, да твоја сорта и твоје братсво, насмејани шетају. Nastaviti čitanje
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Крушевачким позориштем наставља реализацију програма ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Наредна сусретања су 25. јануара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, па ако сте заинтересовани да изговорите своје стихове или пак да чујете најновију поезију ваших колега песника, доћите…
СУСРЕТ
Сударили смо се на успутној стази, у трњу жбунова, на међи, у грању багремова туђих и погледали се случајно. Nastaviti čitanje
Поштовани посетиоци, Нека Вам Бадње вече и Божић донесу спокојство, мир, здравље, љубав, добру поезију и много пара!
ПОЕЗИЈА
Поезија је опсена, илузија…
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни,
лавиринт који у нама сија…
Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба… Nastaviti čitanje
Ово
је Стари
сајт Блог ПоезијаСРБ идоступан је за носталгичне
само за
гледање и читање садржаја, али на њему не можете постављати своје песме.
Своје
песме поставите на
новом сајту на адреси www.poezija.rs
. Ако имате конкретну примедбу у вези са постављањем или приказивањем
садржаја који сте Ви креирали, пишите ми на мејл pesnik@poezija.rs
Коментари