jun 10 2019
ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО
Јовану Дашићу
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.
Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.
Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?
Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60951
jun 03 2019
Све мислимо, променићемо свет,
неосвојиво као на тацни лежи.
И ето, спотакнемо се опет,
проклетство од нас не бежи.
Истине нам полако вену,
заблуде су све веће и веће,
а још чувамо успомену,
на прохујале дане среће.
Још гајимо у срцу спокој,
стихови доносе души мир.
Мислимо: Свако има сан свој!
Љубав још увек покреће свемир!
Да, љубав је та слатка тајна,
која свету опстанак доноси
и увек новим животом,
ништавилу краја пркоси.
Да, све реке ка ушћу теку
и однеће једном и нас,
ако не зајазимо реку
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60874
apr 10 2019
Катарина Аврамовић
Публика
Невена Татић-Карајовић
НАШ ВЕЛИКАН ДОБРИЦА
Нашем Добрици Ерићу, српском великану
А наш великан Добрица
у својој Гружи спава.
Прекрила га је водица,
тамњан и вино с олтара.
Шапућу му ветрови
Прастари, њему знани
И милују га цветови
Певају златни платани.
Наш великан Добрица
и није умро, није.
Он само руке одмара
Најлепше снове сније:
Како је лепа Србија
Гле, радост у њој цвета.
Пева и игре извија
мирис је, срећа свог света.
И наш великан Добрица
у сну свом јасно види
Да опет зуји пчелица
Да пољем радост сва бриди.
Види и овце расуте
по ливадици што оде
И фруле чује просуте,
чобани коло где воде.
И мајку стару и оца му
Сву децу срећну што хрле
И цркву на крај села, ту
И звона што свукуд брује.
И осмех има Добрица
Са чела сија му слава
Србин, великан,светлилица
у Гружи мирно спава.
© Невена Татић-Карајовић.
У публици је био и Владимир Тасић – председник ГО СПС-а Крушевац
Јелена Протић-Петронијевић
Љубодраг Обрадовић
ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ
Добрици Ерићу
Путуј песниче…
И не окрећи се за собом.
Стихови никад не изгоре…
Путуј… И не реци збогом!
Путуј песниче,
путевима без смисла.
Док трагаш, смисао ниче,
иако је машта већ покисла.
Лутање по свету своје маште,
свакоме доноси само срећу.
Кад снови за слободом вриште,
пусти их да судбину надлећу.
Најбоље су песме тужне…
Она што сад долази,
предзнак је судбине нужне.
И опомена, да све пролази…
Да ти живот као комета јури,
да на крају опет постајеш дете…
Ако ти мисао поклекне цензури,
стихови на лепоте нек’ подсете.
Пусти их, да и друге понесу,
у живот стиховима поплочан.
Пусти их, да бол однесу,
јер нови дан, донеће нови сан.
И путуј песниче
у звезданом аутомобилу!
Стих твој, снене душе нек’ подстиче,
да се заврте на том рингишпилу.
Путуј песниче…
И не брини за судбину света.
На стиховима се најбоље лети,
стих никад, никоме, не смета.
© Љубодраг Обрадовић
У наставку прочитајте шта сам ја, осим песме изговорио том приликом…
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60360
apr 04 2019
Аудио верзија песме ОТИШЛИ СУ из књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића, плус додатак 3 народне песме у извођењу вокалних солисткиња Јоване Обрадовић и Кристине Дамњановић уз пратњу хармоникаша Илије Обрадовића на хармоници.
Поштовани посетиоци, колеге песници,
Представљам Вам моју најновију књигу ЦРНО или ЦРВЕНО, која ће ових дана изаћи из штампе у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Ово удружење је прошле 2018.-те године добило награду ЗА ИЗДАВАЧА ГОДИНЕ на Сајму књига и издаваштва Расинског округа, а ове године настоји да ту титулу оправда новим издањима. Дакле ЦРНО или ЦРВЕНО?
За сада ћу Вам књигу представити са две песме и изводима из рецензије песника: Раденка Бјелановића из Крагујевца и Драгојла Јовића из Крушевца. Ја сам одвек мислио да књигу поезије, најбоље представља сама поезија, односно песници.
Ако вам се песме и ово представљање допадну и пожелите да имате све песме из ове књиге, можете је наручити на мејл: pesnik@poezija.rs, односно у продавници књига на линку: https://поезија.срб/pesnici/products-page/ . Цена књиге је 300,00 динара за испоруке на кућну адресу у Србији уплатом на жиро рачун 310-209359-17. За испоруке у свету јавите се на мејл pesnik@poezija.rs да би се договорили о свим детаљима, јер се на цену додају трошкови поштарине, који износе до 1.000,00 динара по једној књизи.
ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО
Јовану Дашићу
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.
Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.
Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?
Nastaviti čitanje
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60319
mar 31 2019
Љубодраг Обрадовић
ОТИШЛИ СУ…
Отишли су многи наши,
отишли су у свет бели.
Ниједан се још не враћа,
са селом жал да подели.
Отишле су наше снаше
и одвеле ближње своје.
Што је скупо, то се плаћа!
Судбину и мени кроје.
Остале су празне куће
и дворишта у корову.
А огњиште није вруће
и не пече нико проју.
Ветрови селом дувају,
на крову цреп се ломи.
Пси за газдом завијају,
нема никог’ да их удоми.
Заруделе трешње ране,
нема никог’ да их бере.
На њих слећу само вране,
кад немају друге хране.
Њиве неоране стоје,
све је парлог и врзина.
Блата се путеви боје,
нас горка чека судбина.
Пусто је сад моје село,
док поглед може да допре.
Прође понекад опело,
кад у селу неко умре.
Отишли су многи наши,
Отишли су у свет бели.
Ниједан се још не враћа,
са селом бол да подели.
Док се они тамо куће,
кости предака их зову.
Да обнове земљу своју
и узору бразду нову.
© Љубодраг Обрадовић
Драган Тодосијевић
КРАЈ МОРАВЕ
На обали реке Мораве миле,
старица седа таласе броји.
Сећа се радо младости своје,
љубави прве, коју још воли.
Морава милује корито своје,
ко њега некад старица што је,
Мораву гледа, ал срце пати,
пуста младост неће да се врати.
Морава спира обале своје,
а сећање старици остаје.
И док животну битку бије,
Мораве никад доста јој није.
Морава тече, таласи пене,
док скривају сету старе жене,
која памти и још се сећа,
љубави прве, давног пролећа.
© Драган Тодосијевић
Илија Обрадовић
Јована Обрадовић
Кристина Дамњановић
Nastaviti čitanje
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60295
mar 08 2019
ЖЕНА
Жена је суза распукла
у освит јутра, са телом
сазданим да пламти.
Жена је река која не пресушује,
вечно лепа и вечно млада,
увек нуди оно
што не може дати.
Жена је драгуљ блистав,
насмејани отров слатки,
вечна тајна
и сјајни заборав,
у ноћима врелим
и кратким.
© Љубодраг Обрадовић
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60136
mar 02 2019
ЈАСНОЋА
Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.
Ветар сам,
здробљен костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме носи,
туђом руком вођен,
у царства непознатих страхота.
Луд сам скоро
и сит догађаја лажних,
у свету лажном,
где подлаци лижу чизме подлацима
и добро пролазе.
Где поштене кичме
и кад искривљене мole,
шут у задњицу добију
и ништа више.
Сит сам живота,
а сено тако заносно мирише
и питања нова намеће.
Смисао?
Да ли га има?
Живот има дражи?
Циљеви постоје?
Надај се, надај,
поштена душо.
И дођи, похвали се,
кад будеш чуо,
да твоја сорта
и твоје братсво,
насмејани шетају.
Nastaviti čitanje
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/60088
jan 28 2019
Аутор слике Дијана Обрадовић
ТРАГ СВЕТЛОСТИ
Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…
Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.
Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!
Светли и сад светли,
ватра са Врачара,
Хтели су га проклети.
Све их разочара.
Светли, и увек ће…
Иза гора, испод неба,
у новој зори свиће
и у срцу место вреба…
Како све прoлeти…
олтари… престоли… живот…
Све нестаје без трага!
А у души тиња нада,
да истина човека освести,
кад лице му обасја,
траг светлости…
© Љубодраг Обрадовић
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59832
jan 20 2019
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Крушевачким позориштем наставља реализацију програма ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Наредна сусретања су 25. јануара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, па ако сте заинтересовани да изговорите своје стихове или пак да чујете најновију поезију ваших колега песника, доћите…
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59717
jan 06 2019
ПОЕЗИЈА
Поезија је опсена, илузија…
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни,
лавиринт који у нама сија…
Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба… Nastaviti čitanje
Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59539
Коментари