Category: Marina Adamović

KRATKE MISLI — MARINA ADAMOVIĆ

255 пута прочитано

-U masi ljudi, čuči covek

 

-Jedna smrt  menja hiljadu života. Ona ćuti, a ovi se streljaju u sebi.

 

Shvatićeš koliko si ga  voleo tek kada ti kaže zbogom – život.

 

-Kako nekome toliko  verujem da sam spremna život da mu dam, postadoh mlada i besmrtna.

 

-Ekstrovertan ili ne, pravo TI je negde drugde.

 

-Pas uličar ne zaradi grip, temperaturu. Tek ponekad lom noge ili glave

-Naučila sam da lažem. Eto, iskreno vam kažem.

 

-Lepa reč gvozdena  vrata  očeliči.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/57167

БОГ ЈЕ МРТАВ – Marina Adamović

273 пута прочитано
(СЕЋАЊА НА 1999 ГОДИНУ)
Тог поподнева,
читала сам Ничеа
подвучену реченицу
„Бог је мртав“
понављала сам,
понављала.
Зелена трава,
цветна стабла паркова
звала су децу
„играјмо се анђела!“.
Мој је син поцепао завесу,
а сви заједмо
плакали за крилима.
Подигла сам главу,
књига ми је скочила,
дете је, сасвим влажно,
слетело у загрљај:
„Мама, мама! Јој, не дај ме, мама!“
„Бога смо вам убили!“
дрекну бомба
осиромашена.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55195

UMETNOST ZA (K)RAJ …. Marina Adamović

311 пута прочитано

Mirno sedi.
Mirno sedi kraj…
Mirno kraj prozora… ona.. molto…
Kraj zatvorenog allegro molto …
žmuri.
Mirno sedi i… slepa, sluša
Betovena.
„Koliko je godina prošlo od kada sam dobila ovu ploču za rođendan??“
Zatvoren je pukao,
ona nešto toplo osetila
pa tonula u dane
umetnosti
slepljenih
s betonom
prekrivenim
ko
ma
di
ma
višedimenzionalnih, apstraktnih
oštrica od
sna.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55029

ALTER EGO – Marina Adamović

254 пута прочитано

Čuj me dobro
ja sam kraljica oblaka
gospodar zlatnog prstenja
boginja krepkih ideala
Čuj i upamti
neću ti više prići
s visine ću te posmatrati
mokrim bičem šibati
Čujem li da nisi dovoljno ponizna
rastopiću bakar i njime te preliti
ti
unutrašnjosti
moga sivila
krvna grupo
istočenih
vena
I arterija
Da!

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/54612

BOG JE MRTAV —- Marina Adamović

321 пута прочитано

БОГ ЈЕ МРТАВ

Тог поподнева,
читала сам Ничеа
подвучену реченицу
„Бог је мртав“
понављала сам,
понављала.
Зелена трава,
цветна стабла паркова
звала су децу
„играјмо се анђела!“.
Мој је син
поцепао завесу,
а сви заједмо
плакали за крилима.
Подигла сам главу,
књига ми је скочила,
дете је, сасвим влажно,
слетело у загрљај:
„Мама, мама! Јој, не дај ме, мама!“
„Бога смо вам убили!“
дрекну бомба
осиромашена.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/54414

SVI PUTEVI – ISTI —- Marina Adamović

276 пута прочитано

Ljudi ispred ili za mnom
na trenutak zastanu
pa dotaknu glavu
kao
„treba li vam..?.“
„ne! ne! “ ćutke
nasmejem se
i ubrzam
posle toga
ne zastajem
ljudi isto
ali
ra-zli-ke-su-ja-ko-vid-
ne –
oni su na nekom poslu
ja sam svoj zaboravila
i
krenula tamo nekud
– gde je seme one vrbe
– na kamenu paučina
leti ptica
njuši psić
uskoro ću biti sama
i vi ćete
prolaz
nici
samo što je zemlja tvrda
ne odaje tajnu lako
sešću na nju
neka boli
ja znam da mi tako priča –
iz humusa vrbin
ars
kam…sssss

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/54375

НЕ БРИНИ … Marina Adamović

309 пута прочитано
Када те заболи овде негде, близу срца, сетићеш се: једном давно нечја те је суза такла, па склизнула на пут. Tи си је прескочио и наставио даље, даље.
Не брини, бол ће бити кратак,
а он,
пожелеће земљу лакшу од анђеоске која га је прогутала.
Теби, да, само теби, не брини.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/54343

ČVRSTO – Marina Adamović

416 пута прочитано
Čovek je rođen da umre.
To je rečenica koju mnogi ponavljaju
kao naučni dokaz.
Izgovorim je lagano,
reč po reč
na slogove
i osetim da mi ne ide.
Čovek je rođen,
u redu.
Da umre,
takođe.
Ipak,
kad to spojim,
ispadne mi zub.
Čvrsto sam odlučila da sve
još detaljnije protumačim.
Toliko čvrsto
kao stisnuta vilica
osuđenog na
vešanje.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/51839

POETSKE KRATKE PRIČE – PERPETUUM MOBILE X — Marina Adamović

324 пута прочитано

Želela je promeniti predstavu o smislu života.
Detaljno je analizirala sva dotadašnja postignuća i posrnuća. Unela se tako duboko da se i sam život zapitao šta predstavlja u njenoj unutrašnjosti. Imao je posla širom sveta pa se neprimetno udaljio i ušao u dete koje je plakalo a ništa ga nije pitalo.
Ona to, naravno, nije osetila; a kako bi kad je, najzad, dobila na značaju.
„Idemo dalje“ šapnuo je život malenome.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/50400

LANAC DOGAĐAJA — Marina Adamović

264 пута прочитано
 
najbliža sam sebi kad se raspolutim…
(soba guši
zidovi me lome)
o
da li znam šta vetru vraća sećanje?
(pod se diže
skačem sa dasaka
 
vetar beži i koluta
da li shvatitam ko sam?
kako se podvajam u senkama?
 
najbliža sam sebi kad ih pustim da odlete
svaka živi svoju pesmu
u balonu mesečine
shvatila sam!
rasparčanu,
mene vetar sažme

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/49170

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 91 92 93 Next

Load more