422 пута прочитано

СУСРЕТ СА ВЕЛИКАНИМА
(Бранком В. Радичевићем и
Мирославом Миком Антићем)
Кренух Сремом на измаку дана
Кад се дванаест у нулу претвара,
Да прегледам вилењака кутак
Гдје с мјесецом вила разговара.
/
Ноћ је тиха, осамнаест степени
Само цврчка пјесмица се чује,
О, љепоте, Боже благо мени
Па ми срце будно снове снује.
/
Са свих страна мирисни воћњаци
Као прстен, око равне Бешке,
Вилењаци к’о да их садише
По пропису, без иједне грешке.
/
Изнад Тисе мјесец се појави
Око њега звјездице ко овце,
Дунав ријеку они поздравише
А са цркве огласи се звонце.
/
Мјесечеве зраке похрлише
Карловцима граду прелијепоме,
Стражилово желе да загрле,
Да пјевају Оду Бранку с воме.
/
Радичевић, све мирно посматра
И са Миком тихо разговара
Спомињући тамбуре и жене,
Стиховање и времена стара.
/
Поздравим их, с пуно поштовања,
Рекох да се пјесницима дивим,
Да понекад напишем пјесмицу,
И у Српској Републици живим.
/
Обојица пружише ми руку
Одаваше слику благог мира,
Питаше ме за пјеснике наше
За Инђију и за Златомира…
/
Изненадих брате обојицу
Када рекох да знам Боровницу,
Да сам сада баш, код њега био
Пио вино, књигу припремио.
/
Заћуташе оба изненада
А ноћ сремска лијепа и тиха,
Па рекоше: „хајде кажи нама
Макар два-три Гнионичка стиха“.
/
Сав у чуду, ја упитах себе,
Какве пјесме воле великани?
Па се сјетх пјесмице лијепе
Ђе садашњост у прошлост ме мами.
/
„Твоје име у мојој је крви
Гнионицо мој бијели ђердане,
Ту сам корак начинио први
И провео најмилије дане“…
/
Два пјесника гледаше се нијемо
Ја помислих шта ће сада рећи,
Мирослав се блажено насмијеши
Па ми рече: „Хајд’ још коју реци“!
/
Истог трена, трему заборавих
Казивати пјесме ја наставих,
Ал и даље о свом родном селу
Са поносом и росом на челу.
/
„Како дивно шуме јабланови,
О жубору воде с бистрог врела,
Како душа и данас ми снива
Из младости, игранке и прела.
/
Како цвиле жице виолине,
И шаргије, неуморно брује,
Како уз њих у мом завичају
На све стране пјесма одјекује.
/
Обоjица, пружише ми руку,
Честиташе за речене стихе,
Што к’о мелем за уши им беху
Оне ноћи, прохладне и тихе.
Марко Љ. Ружичић, 17/18.08.2009.
Коментари