Category: Mila Jašović

Uzduž i popreko duž kolonada

U koje loze čokote sviju

Bezvremenim gradom cupkajućih nada

Hodaju besciljni kroz snegove

Svako sa svojim komadom tajni

Zariva ruke u džepove

Vrišteća  urlikom dece bez šansi

Lutajuća lutnjom

Skupljača kartona i perja

U pet nijansi tvojih očiju obučena

Nedovršena kao amajlija

Bez vere

Zima u prkosu

Modrinom boji prste za muziku

S kontrabasa

Ruga se narodu u čijem jeziku

Reč za mržnju ne postoji

Ko lovac iz Altamire biku

Dok ga crta u samrtnom času

Predimenzionirana pahuljastim snovima

Odlazi s njima

Crveni mesec nad čergom

Grozdovi priča na dušeku od snegova

I ples do vatrenih plamenova

Oni razumeju jer vole jednom

Dušom i telom bez uslova

Svojstvenim samo belom čoveku

Siđi sa moje bine

Duž promenade tišina svira
Tanka glazura od čokolade
Kaplje sa kupole svemira

Prozračna ešarpa umesto abažura
Crvenim senči sobu hotela
Plete se mreža gotske čipke
Linijom tela

Za lake korake bačene štikle

Posprema nesklad u kome tesne
Misli podižu sidra
Ali jedna zauvek tu opstaje kao kap
Prsne
Esencija morske soli u bočici parfema

Voljni taoc na nišanu
Senkama koje u snove vode
Ni vukovi ne odaju počast novom danu
Zašto bi beli čovek zastao pred takvim željama

Kako je samo premalo ovde
Gde svi se mire lako sa onim što dolazi
Povorka maškarade pred Danteovim
Krugovima

I kako vrišti na usni
Reč koju neće da pogazi
Ta živa tišina je počasna straža
Duhovima

Kako i nago i boso putuje crveno sunce
Rekom ka večnosti
Poslednja šansa za žive da dignu revolucije
Nežnosti

Cigani su prvi narod civilizacije
S njima će prah od repatice
Udahnuti s dlanova
Poći korakom skitnice
Prepunih džepova dokolice
Na pojila od snova

Jer tamo će prikovan za njene oči
Zakupiti karte za vožnju noći
Do stratosfere

Da otme Pandori kutiju
Presit i zla i rata
Njen privatni fantom iz opere
I Kolumbu promeniti profesiju
Da bude samo nečiji tata

Da tamo gde su se bombe slale
još samo ljiljani mogu pasti
Da ljudi slave ideale
Vođeni istim kodeksom časti

Dete je pirata
On živi tamo gde kruni se ponos zbog zlata
I nimfe truju ga pesmom na plažama

Ona na plantažama neobranog zrna kafe
Sluša glas sa ulice
Putuju diližanse u gluve sate
Pločnikom ispod prozora
U vreme za čaj od ružine latice

Kad crne nijanse dobiju pozlate
U doba molitve za serafime
Čekaće iste one oči da joj se vrate

Jer nije život samo danas
Ni konačno nije kraj
Ni vera nije kad je govoriš
Već kada činiš u njeno ime

(C) Mila Jašović