Category: Mila Jašović

mar 04 2018

Ut parachute-Mila Jašović

56 пута прочитано
Nema romantike u ovom dvoboju čula
To samo moje razlike
O tvoje udaraju
Sitnice odaju ljude
Predznaci koji govore umesto nas
Jer se ne uklapam u parčad slagalice
Koja ti život znači
Kad nam se planete ne podudaraju
Tvoje jutrenje počinje
Sa mojim pohodom na košmare
Gde čas letim padobranom
Pa propadam kroz zvuke
Ništa nam se ne slaže
Svečane košulje sa pačvork maramom
Za sve prilike
Peščane plaže i mraz
Tvoj odraz u izlogu
Mojoj silueti u snegu
Ne odgovara
Ni kad mi čestitaš rođendan
Na dan kad sam život udahnula
A ja ga slavim
Na noć koju sam preživela
Baš nam se ne slažu
Odmereni zalogaji čiste egzotike
U atmosferi bez dima
Sa sendvičima od tunjevine
Na hiljadu i nešto metara visine
Iznad mora
Ni pored kamina pod svećama
Ples
Dok Peta Betovenova klizi po zidovima
Sa tišinom pod zvezdama
Na minus petnaest
Negde na kraju sveta
Ni moje gitare u nekom kupeu u noći
Kad sećanja drobe miris šina u nozdrvama
Sa tvojim Šubertom na CD-u
Iskonski nemiri
Sa mirom ove sobe
Tako pripijen za sigurnost tla
Nikada nećeš pomerati granice
Na ovom letu ne postoje stanice
Pa uzmi padobran iz mog sna
I skoči!

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/57313

nov 25 2017

Bela – Mila Jašović

49 пута прочитано

Uzduž i popreko duž kolonada

U koje loze čokote sviju

Bezvremenim gradom cupkajućih nada

Hodaju besciljni kroz snegove

 

Svako sa svojim komadom tajni

Zariva ruke u džepove

 

Vrišteća  urlikom dece bez šansi

Lutajuća lutnjom

Skupljača kartona i perja

U pet nijansi tvojih očiju obučena

Nedovršena kao amajlija

Bez vere

 

Zima u prkosu

Modrinom boji prste za muziku

S kontrabasa

Ruga se narodu u čijem jeziku

Reč za mržnju ne postoji

 

Ko lovac iz Altamire biku

Dok ga crta u samrtnom času

 

Predimenzionirana pahuljastim snovima

Odlazi s njima

 

Crveni mesec nad čergom

Grozdovi priča na dušeku od snegova

I ples do vatrenih plamenova

 

 

Oni razumeju jer vole jednom

Dušom i telom bez uslova

Svojstvenim samo belom čoveku

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/56497

maj 07 2017

Maestro

86 пута прочитано

Siđi sa moje bine

U tvom se oku razbijaju iluzije
Sa druge strane ogledala
 
Brižljivo negovane poluistine
Emulzije sokova koje sam mešala
A nisu se mogle sjediniti
 
U tvojoj zenici
Veštačko drveće sintetičkom vetru se klanja
Listam lišćem jarkih boja
Bojim se bojama nežnosti
Koja miluje precvetali trn ne znanja
 
Dajem joj pravo da osuđuje
 
Grubosti
Da stameno drži gromade ledene
Nepomično preko slabosti
A ti ih topiš pod trepavicom
U komade
 
Za tvoje uloge
Biram nasumično one koje me ne mogu voleti
Koji mogu odoleti
 
Zajedno smo u tome
Zar ne
 
Bežimo požarnim stepenicama
Od gorućih savršenstva
Koje smo izmaštali
 
Oplakujemo daljine koje smo prešli
Tačke na kojimo smo iscrpljeni zastali
Očajavamo u spoznaji da smo sve naučili
Što su nas drugi naučili
A da smo zaboravili
Ono što smo oduvek znali
 
 
Opravdavamo sveštenstva
Zbog poreza na veru verujućih
Zavaravamo pesnika
Da diže bunu nepravde perom
Obmanjujemo naučnika da je veći kreator
Od prirode
Političara da zanemaruje sredstva
Kojima dolazi do cilja
Bogatog
Da je na tasovima jednak džeparac
Kojim zavarava narode
Od onog u kome uživa
 
Siđi sa ove bine
Ovo je moja farsa
Po tvome merilu mi smo uhode
Koje se plaše
Da krenu sebi u pohode
Pripijeni za svoje strahove
Kao za slamke spasa
 
Maestro
Iste smo škole izučili
Ništa to neće biti naše
Kao što nikada bilo nije
 
U korenu svakog nastojanja je potreba da budemo voljeni
A suština svakog puta da naučimo da pružimo ljubav
I da je budemo vredni

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/54763

maj 03 2017

CRNA – Mila Jašović

57 пута прочитано

Duž promenade tišina svira
Tanka glazura od čokolade
Kaplje sa kupole svemira

Prozračna ešarpa umesto abažura
Crvenim senči sobu hotela
Plete se mreža gotske čipke
Linijom tela

Za lake korake bačene štikle

Posprema nesklad u kome tesne
Misli podižu sidra
Ali jedna zauvek tu opstaje kao kap
Prsne
Esencija morske soli u bočici parfema

Voljni taoc na nišanu
Senkama koje u snove vode
Ni vukovi ne odaju počast novom danu
Zašto bi beli čovek zastao pred takvim željama

Kako je samo premalo ovde
Gde svi se mire lako sa onim što dolazi
Povorka maškarade pred Danteovim
Krugovima

I kako vrišti na usni
Reč koju neće da pogazi
Ta živa tišina je počasna straža
Duhovima

Kako i nago i boso putuje crveno sunce
Rekom ka večnosti
Poslednja šansa za žive da dignu revolucije
Nežnosti

Cigani su prvi narod civilizacije
S njima će prah od repatice
Udahnuti s dlanova
Poći korakom skitnice
Prepunih džepova dokolice
Na pojila od snova

Jer tamo će prikovan za njene oči
Zakupiti karte za vožnju noći
Do stratosfere

Da otme Pandori kutiju
Presit i zla i rata
Njen privatni fantom iz opere
I Kolumbu promeniti profesiju
Da bude samo nečiji tata

Da tamo gde su se bombe slale
još samo ljiljani mogu pasti
Da ljudi slave ideale
Vođeni istim kodeksom časti

Dete je pirata
On živi tamo gde kruni se ponos zbog zlata
I nimfe truju ga pesmom na plažama

Ona na plantažama neobranog zrna kafe
Sluša glas sa ulice
Putuju diližanse u gluve sate
Pločnikom ispod prozora
U vreme za čaj od ružine latice

Kad crne nijanse dobiju pozlate
U doba molitve za serafime
Čekaće iste one oči da joj se vrate

Jer nije život samo danas
Ni konačno nije kraj
Ni vera nije kad je govoriš
Već kada činiš u njeno ime

(C) Mila Jašović

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/54724