Category: Мирослав Јосифовић

ВЕЧЕРАС – Мирослав Јосифовић

364 пута прочитано

ВЕЧЕРАС

Само једно скретање погледа и створила си
се са њим испред мене, држите се за руке…
Тренутно помрачење свести,
једва стојим, пукао бих од муке.

Ти никад лепша, држиш за руку
тог малог, дебелог, одвратног створа,
тако те волим, а тако мрзим
у овој вечери ноћних мора.

Видела си ме, покушаваш да се отргнеш од њега,
али ђубре те све јаче стеже,
поздрављаш ме извештаченим осмехом,
ја једва стојим, дишем све теже.

Отргла си се од сподобе,
питаш ме нешто, тек онако, куртоазно,
мумлајући пролазим поред тебе,
осећам се бедно, осећам се празно.

Довлачим се до прве биртије,
састав људи мени добро знан,
вино се чини као добар избор,
прошао је још један дан…

© Мирослав Јосифовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/54469

ЛАЂА – Мирослав Јосифовић

311 пута прочитано

ЛАЂА

Отплови лађа путем буре
свак се чуду сада нада
климају се све фигуре
ал ниједна још не пада

Управљају је таласи право к спруду
извуче се у последњем трену
сви и даље гледају у чуду
избеже још једну стену

Плови лађа сад по мору
навикнута само на реку
престижу је бродови тако спору
док јој таласи путању секу

Плови лађа у океан право
онако стара и оронула
не да јој мира ђаво
пловиће, па макар потонула

Све ће фигуре кад-тад пасти
остаће табла потпуно празна
али ово је питање части
врхунац подвига и вечна казна

© Мирослав Јосифовић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/53975

БЕШЕ ЧОВЕК – Мирослав Јосифовић

332 пута прочитано

БЕШЕ ЧОВЕК

Из тужних очију испод набораног чела
отргла се као изгнаник још једна суза
на њу се читава сад судбина свела
покидана и стара као његова блуза

Његова се душа сад младости сећа
кад је та иста блуза била нова
кад му је тек за мало измакла срећа
и угашен пламичак дечачких снова

Сад усамљен стоји, мишљу занесен
сузе му се сливају по образима и носу
сам је дочекао и ову јесен
прсте провлачи кроз оседелу косу

Несигурно је кренуо калдрмом старом
мислећи о неком бољем свету
док га је сенка пратила тротоаром
очи су покушавале да сакрију сету

А беше то човек мио и драг
људина као одваљена од брега
коме су са осмехом прелазили праг
у кући у којој нема више места за њега

Све се променило у само једном часу
тренутку који га је бацио на под
нестале су речи у његовом гласу
претежак му је постао небески свод

Почеле су да га напуштају особе драге
све је дубље и дубље тонуо
понестало му је воље и животне снаге
док није беспомоћан потпуно клонуо

А беше то човек мио и драг
људина насмејана, препуна шала
у једном је трену срећу однео враг
остао је без наде и без идеала…

© Мирослав Јосифовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/53858

ПЛАМ – Мирослав Јосифовић

313 пута прочитано

ПЛАМ

 

Беше плама,
сад ни дима,
прође лето,
већ је зима.


Све је прошло.
Што је било сад се крије,
стало је у један трен,
к’о да ништа било није.


Беше дима,
беше плама,
беше светлост,
сад је тама.


Плам се не запали
никад више,
што је било
сад се брише.

© Мирослав Јосифовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/53791

У СНОВИМА – Мирослав Јосифовић

307 пута прочитано

У СНОВИМА

Опет си по небу плесала,
играла по небеском своду,
а онда, изненада нестала,
као сви радосни снови што оду.

Опет си по звездама скакутала,
шетала се бескрајним свемиром,
а онда изненада одлутала,
оставила ме будног са немиром.

Опет си ходала по сунчевом систему,
обилазила далеке планете,
а онда, нестала у трену,
оставила ме, очију пуних сете.

Опет си ми ноћас дошла у снове,
била си прелепа, попут божанства,
створила у мени немире нове,
а онда отишла у нека нова пространства…

© Мирослав Јосифовић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/53763