Category: Miroslava Odalović

DA

342 пута прочитано

uzimaš li sve uvide kao kriptične zakrpe

zakonski vjenčane za golu istinu

da

uzimaš li sav bol stvari otkrivenih

pokušaje I pokreške nesreću I gubitak

da

uzimaš li sva ogledala ona cijela I ona skrhana

da ogledaš svrhu života

da

uzimaš li sve riječi sa svih površina I iz svih dubina

da ti budu vodilja I uporište na putovanju uma

da
uzimaš li sve zvuke što tuku ti u srcu

da budu živa voda tvojih potoka

da
uzimaš li istinu svu istinu

I ništa osim istine

da

I sada te proglašavam ljudskim bićem

 

Miroslava Odalovic

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/32651

Пети елемент

301 пута прочитано

Изговорена тлом

Више нисам могла

Нисам могла стајати у епитафу земље

Морала сам се у грумен уселити

У расту му склупчана гурнута крај њега

Осјетила како ме пуни од врха до дна

И одрон што грумен и ја смо га три пута дисали

И одрон што грумен и ја смо га три пута покренули

И одрон што грумен и ја смо га три пута потписали

 

Изговорена водом

Више нисам могла

Нисам могла стајати у епитафу земље

Морала сам се у капљу преселити

Сферно пољубљену ивицом воде

Осјетила јој сузу како клизи ми низ образ

И олује што капља и ја смо их три пута дисали

И олује што капља и ја смо их три пута покренули

И олује што капља и ја смо их три пута потписали

 

Изговорена ватром

Више нисам могла

Нисам могла стајати у епитафу земље

Морала сам се у пламен уселити

Дирнута хиљадама његових језика

Осјетила ријечи цијели говор свијета

И прах што пламен и ја смо га три пута дисали

И прах што пламен и ја смо га три пута покренули

И прах што пламен и ја смо га три пута потписали

 

Изговорена вјетром

Више нисам могла

Нисам могла стајати у епитафу земље

Морала сам кроз крошњу проћи

Линијом живота прочитана са њеног рањеног листа

Осјетила рану како ми шапће у длан

Пјесму пепела што шушти тако лаког и сувог

Као ваздух што вјетар и ја смо га три пута дисали

Као ваздух што вјетар и ја смо га три пута покренули

Као ваздух што вјетар и ја смо га три пута потписали

 

Ја сам пети елемент

Што у вјетру хода

Што у капљи сипа

Што пламен лиже

И што земљу пуни

 

©Miroslava Odalović

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/32622

Uđi i upoznaj mog prijatelja

326 пута прочитано

uđi i upoznaj mog prijatelja

on ima oči različitih boja
jedno oko plavo drugo kao med

on ima ožiljak nedgje ispod srca
i ranu pod ožiljkom ljutu guju sna

on ima kaput i šešir na glavi
kaput sa dva lica i šešir pun misli
uđi i upoznaj mog prijatelja

on zna imena rijeka granice globusa
i sa morskog dna ukradenu so

on zna rubove stijena šapat sa litice
i riječi što takav šapat ih krije

on zna sve ulice sve kuće u sumrak
i njihove brojeve adrese po majci
uđi i upoznaj mog prijatelja

on vozi svoje misli kao bicikl
uz brda niz padine kraj rijeka i jezera

on vozi svoje misli k’o šarene vozove
po šinama pjeva njihov zvonki zov

on vozi svoje misli kao karavane
da pustinje vrele ne umru bez vode

 

uđi i upoznaj mog prijatelja

on voli skitnice klovnove akrobate
vatrene obruče i hod po žici

on voli putnike i njihove kofere
prepune sjećanja na korak do cilja

on voli pijanice prosjake izgubljene zaboravljene
što pregršt svoje ljubavi daju nijemom svijetu
uđi i upoznaj mog prijatelja

on misli tvoje misli kad sasvim si sam
da ti u samoći baš svi budu tu

on misli misli neba kad sva sunca zgasnu
i sitno zrno zlata sa zrake mu krade

on misli misli zemlje kad sve vode presahnu
i poji hvalom izvore do posljednje kapi
uđi i upoznaj mog prijatelja

on će ti spremiti čaj od biljke jedne
što korijenom ljubi rub od svoga cvijeta

on će ti spremiti jelo od svog hljeba
što mu je zalogaj preživio grom

on će ti spremiti postelju kraj prozora
da u suton gledaš pticu i njen let
uđi i upoznaj mog prijetalja

on drži svoje dane od prvog do posljednjeg
i koprene sati skida sa tvog vida

on drži svoja blaga pod jastukom svjetla
da svjetlo s tog jastuka ugrije ti san

on drži svoje cipele na pragu svakog ulaska
da ti korak ne zamre i da poznaš put

uđi upoznaj mog prijatelja

on ima oči različitih boja
jedno oko plavo drugo kao med

on ima ožiljak nedgje ispod srca
i ranu pod ožiljkom ljutu guju sna

on ima kaput i šešir na glavi
kaput sa dva lica i šešir pun misli

©Miroslava Odalović

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/32553

Jедна ноћ што виси о нити Мјесеца

243 пута прочитано

једна ноћ што виси о нити Мјесеца

исписује зебњу јутарњега часа

шилом тмине кроз ткања неба што пресијеца

ријечи с руба ријечи и ћутања без гласа

 

међе очију склопи трептајем и сијај

спрам Луниног ока ти охани миром

ил’ спрам луче ријечју тиху пјесму свијај

о љубави слово исцијељеном лиром

 

једна ноћ да прође крај путева страха

један Мјесец да се састави у круг

једна ријеч да никад не остане без даха

један живот смрти да одужи дуг

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/32551

Овај сонет умире

185 пута прочитано

Овај сонет умире смрћу њежног цвијета

Оивичен сутоном испод сваке лати

Гдје умором стиха тишину ће слати

На друмове једног прегаженог свијета

 

Овај сонет умире смрћу земне силе

Поринут далеко к’о без боце брод

Отиснут у кружења као сунчев ход

И у мјеста гдје су друге смрти биле

 

Овај сонет умире од ријечи од стида

Изречене пресудом пред вратима откуцај

Прећутане јецајем сав од бола нарицај

Што му сузом тешком сваки улаз кида

 

Овај сонет умире к’о што мреш и ти

К’о што мре све људско са раном без вида

К’о што мру нам ноћи к’о што мру нам сни

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/32508

U redu je

214 пута прочитано

Prazna čaša pješčana djevojko

5 miligrama mozga na ivicama

Ispijena do posljednje kapi

Usisana tubirana

Igrala si frikove sa pjesničkih uglova

A mjesec sve blijeđi primjetio je

Živo tlo i vašar vašar

Vožnju na vašarskom polju

Povrijediti znači ne osjećati

 

Sasvim sama

U redu je

Čovjek iza tvojih leđa

Samo je sjećanje na ono ispred

On te dira po ramenu

On te dira suviše blizu

Suviše blizu za bijeg bijeg bijeg

 

Bez kostiju za oglod

Kroz kiše

Psi laju naslov

Ovog građanskog mirakula

En garde

Touchee nedotaknuta

Izbaci iz glave

Oslobodi se pjesama

Oslobodi se ritma

Nemelodičnog zloupotrebnog muzaka

U srcu tržnog centra

Sto preovlađujuće bolestan melodiju mumla

 

U redu je

Trejdmark iza tvojih leđa

Samo je sjećanje na ono ispred

A posebno ako je iko ikad

Znao ono pred očima

Spustio je uho divljem zovu

Bez mjesta da puziš kao ljudsko mladunče

Što isprobava prašnjavi pod majušnim prstom

Umočenim u nepoznato sa puno čuđenja i povjerenja

Izgubljenog kad odraste

Do poznanja dobra i zla

Kroz dobro i zlo

Dobrotu i grijeh

 

U redu je idi dalje

Tek ne misli dok voziš

Možeš poginuti od suviše semafora

Preovlađujuće dugom zaglavljenih

Tako drži se puta

Dotaknuću te poučiću te

Značenju krivina

I smislu ovog urbanog ritual

Ne gledaj opekotine pregrade

Usresredi se na bijelu liniju i stanice što glume

U divljem potoku ulica i vodopadima zgrada

 

Ovo nije vrijeme za levitaciju

U nenaturalnon nefacturalnom okruženju frendli

Gdje nećeš imati potrebu da dijeliš svoje misli

Misli uporišta napojnice brižnim konobarima

Kazne lošim taksistima

I nadoknadu za izgubljena članstva

U redu je

Neće primjetiti da unutra ima puno od riječi

Da bi išta rekli

©Miroslava Odalovic

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/31892

Nemušt

257 пута прочитано

 

 

Tajno tamna sunčano bilo

Do tkanja tvoga nesvita i zore

Sa zova do mira dola i gore

Pozovi me sebi nemušta silo

 

Sasni me suncem usnom i snom

Ne gasni zorom nemuštim zborom

Sasni me igrom i novim zovom

U bujici vrtlogu bezdanom

 

Sutra mi strasti raspni na dah

Nek dišem između pepela i bola

I nikad riječi ne tvori u prah

Da ne umre jezik gore i dola

 

Tajno tamna sunčano bilo

Do tkanja tvoga nesvita i zore

Sa zova do mira dola i gore

Pozovi me sebi nemušta silo

 

1997.

 

©Miroslava Odalović

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/31859

Hod

238 пута прочитано

 

Hodi tmina čari tmurne

Daha presječenog

Tu je jutrom zora gurne

Od sna nerečenog

 

Hodi podne nebu sunca

Noći gaze svijetom

Sve pepelno sebe bunca

Sebe zove prvim letom

 

Hodi čovjek šume guste

Zgazile ga vode

Gdje ga tope suze puste

Tu ga tuge hode

 

Hodi ptica sinja mora

Hodi nebo oblak tmast

Hodi tmasto do izvora

Da utopi hoda vlast

 

©Miroslava Odalović

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/31854

Kao on što bio je ljubav je on

218 пута прочитано

Za dahom ko za svjetlom

Leptir krilom gonjen

S ivice kraja odgurnut sklonjen

Spržen u svijećama

Sumor stazi put

Prosjaku i vrećama

Sašiven nebu skut

 

Nije znao ruke ni dodire

Nije znao riječi ni boju krune

Za ljepotu ginuv zemljano ponire

Grobom i stihom da opet ne trune

 

Kao on što bio je

Ljubav je on

Beskraju mogućeg sazidan tron

 

Kao on što bio je

Ljubav je on

Beskraju mogućeg sazidan tron

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/31852

Kraj Istera poj

461 пута прочитано

U plavoj kući vrtova kobi
Pčela je pronašla cvijet
Da tiho zgasne u zloj dobi
Kad žaokom probode svijet

U bijeloj kući vrtova smrti
Ptica je pronašla let
Da žilom krvi život zavrti
Krilima dotakne svijet

U zelenoj kući proljeća znak
Obujmi ulujni oblak tmast
Morana pruži svoj grozni krak
I zgasnu stari zapis hrast

Trinaest tmina kraj njega prođe
Šapatom sedmim uginu let
I treće jutro medonosno dodje
Da žaokom probode svijet

I ono nad Isterom nebo plavo živo
Gdje takoh se skuta njegovoga
Gdje plakah hristočežnjivo
Toplo je toplo u naručju Boga

©Miroslava Odalovic

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/31508

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 14 15 16 Next

Load more