Category: Miroslava Odalović

Гром који хода мој брат

237 пута прочитано

 

 

Гром који хода мој брат

Дише све што ватра види

Сопствени прориче пламен

 

Гром који хода ријеч

Проломи планином ехо почетка

Ћутање свијета да стане

 

Гром који хода мој дан

Кише пушта у пад

Капља живота да кане

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/30844

Jer tako uvijek pocinje zivot

294 пута прочитано

One noći kad sam ti uzela plavetnilo

Da ga ko vodu za sreću za tobom prospem

Reče-tvoja zjena-tvoja zjena treperava

Kap iz bunara ukrala je

Na donu usnu poljpcem da je stavi

Gornju lagano otvori

Vrhom prstiju obje u osmjeh iscrta

Reče- iza su mi zubi

Kojima ujed jednom davno

Obreče trag na tvome vratu

I jezik što strahom zmijom zapliće obmane pijane

I košuljice mudrosti skida neizlječivo

Pitah- da li je ljubav bolest uvijek nedovoljno zapisana

U medicinskim spisima laganog umiranja

I ime tvoje je li zdijenac zdavlja

Nepresušna riječ što nebo reče da pitka je

Da piti je treba tri puta na dan

A sedmog se od vode odmoriti

Reče- da ljubav je bolest

Još uvijek naivno preboljevana

Pod ogrtačima alhemičara

A imena naša hrana su zdravlja

Hljeb  nasušni što nebo reče za jesti je

Obroke jutra podneva večeri svakoga dana

A sedmog mrve svog nemira

U svakom zalogaju prespavati

Jer tako uvijek počinje život

 

©Miroslava Odalović

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/30761

Gitara od žica

240 пута прочитано

 

Slijepom je doručak bez stola

U koji veže zvuk

U koji veže prste kad svira

Pitavom nebu okrajak hljeba

Za triptih gladi uzgajan

Za obrok neba isječen

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/30122

Mislju nedorecen

317 пута прочитано

Mišlju nedorečen

 

Mišlju nedorečen gradiš joj san

Na ramenu ti znak

A oko ti trne

 

Mišlju nedorečen osvićeš joj dan

Prag i korak lak

U već pune urne

 

Sipaš vrijeme od praha sat

Otkucaj kradeš vječnosti tat

 

Sipaš vrijeme o ludog li sna

Ponoć kuca otkucaj je zna

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/30062

Тихује, тихује предивни Истер

231 пута прочитано

Тихује тихује предивни Истер

пахуљом обали облачи хаље

пјевуши умилно бескрајна ријека

ишти ме даље нађи ме даље

 

Страхује страхује предивни Истер

да му над извором више не бдим

страхује страхује хоће ми косу

прамењем да му у ушћу лебдим

 

Тихује тихује мили мој Истер

куне ме током а ток му тих

нек пустош буде сваки твој стих

ако га не сних ако га не сних

 

1993.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/29955

Мјесечева кћи

216 пута прочитано

 

 

Траг тихог сребра низ њене скуте

Љубављу срочен је сан

Зрнца праха на стопи слуте

Да златом свануће дан

 

Мијенама воде копна и ватре

Кћи од Мјесеца пољупцем бди

Пустиће капље трагом да снатре

У вртлог сунца бојом да ври

 

Осликан болом у рађању поја

Хрон тихо тече ко Истар млад

Ивицом обале несрочена боја

На небу гради му град

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/29926

Има једна пјесма – Мирослава Одаловић

313 пута прочитано

Има једна пјесма црну слутњу рађа

Да дан је карика у ланцима ноћи

Свитања везана у снопље безнађа

Одмазда сунцокрета због лажног обећања

Што крв своју носи и ножу пркоси

Превара птице што човјеком је била

Сад с умом од чина збрисаног сјећања

Превара птице која шири крила

Тек да зграби једну лешину од свијета

Стрвом да облети кост и кожу глади

Што се лудо врти и не зна шта ради

Само толи бескрај сопственога лета

Ругалица свјетлу што понорно свиће

Шамар луде тмине образину тражи

У дну свег невиног не препозна биће

Већ од своје руке умире сред лажи

 

©Мирослава Одаловић

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/29885

Жртве

236 пута прочитано

 

 

Поља наших сати узоране њиве

У пепелу страшила летом вране крију

Неба наших сати под облаке сиве

Сумраком се склапају зором јутра бију

 

Грло нашег гласа преклано ће лећи

Ријечима скривено нишра неће рећи

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/29883

Мој мир у немиру

218 пута прочитано

 

Жеђ за помиловањем

Око што смотри

Мијену своје страсти

 

Странице тргају смисао

У зрну је ћутње скрајнут један стих

Рађа се к’о и ја

Увијек млад и тих

 

©Мирослава Одаловић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/29881

Матрица

272 пута прочитано

 

 

Ја познајем  поредак који ме неће порећи

У пољуљаним оградама Маријe порицања

Побуном зачета милошћу завршена

 

 

Јер још ништа није стало на покретне траке ноћи

Да јутром би било тек буђење и корак заустављен

У рачуну времена од себе одузетог

У капљању сати у себи сабраном

У  трену бескрајно дјељивом

И трену бескрајно умноженом

Ја скидам слојеве зеноновки непокретне

Укоченост заувијек бачена у пепео

Трага за својим ликом

 

Јер знам вријеме је маска жене

Са лицем узораних њива

И клатном откривеним на рендген снимку

Њене главе урасле у бројеве

 

Јер на матрици која мири статис и дјељивост

Ништа више не може стати

А да се при том танка скрама привидног настанка

Не сурва низ стопе газом  њених сати

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/29704

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 14 15 16 Next

Load more