БЛАГОДАРНИЦА ЗА АЛЕКСАНДРА
(свом пријатељу Александру Ракићу брату по оружју)

Од Лике до Босанских шума
И Косовских равница,преко стена Чичавице
Газио си без страха за своју мајку

Ти велики Светосавац
На глави шајкачу кокарда пресијава
Под твојим ногама тресла се трава

Усправи се Александре није све црно
Споји три прста за наше небо
За оца Христа и све мученике
За наше чекање, спору правду

Не мењај смер ти звездо сјајна
Сунце твоје још светли изнад глава
Не падај у црну јаму
Живот је покер без карата

Усправи се пријатељу
Врати шајкачу на своју главу

НИКОЛА ГИГИЋ

БЛАГОСТ КНЕЗА
(пред Косовску битку)

На столу крв Свевишњег и погача
Кондир кнеза вечна здравица

Благост пољу и сутрашњем боју
Благост крсту из неба што расте
Благост води Ситницом што тече

Благост мајкама,сестрама и браћи
Благост пању и црвеном слову
Благост мачу који главу сече

Благост земљи коју Господ гледа
Руку пружа вечног оздрављења
Светој софри ко за време Христа
Благост боју и победи крста

НИКОЛА ГИГИЋ

Глас свевишњег

Варнице секире прште по храсту

Храст разапет у облику крста

Светлост  благости бљесну кроз муњу

Свети лик сија на пању

Над Блацем Врбовац сјаји

Чудо,  глава    светитеља благосиља с пања

Црква  расте ,из чеоних јама

Арханђел свети,над стрелом нишана.

Чудо свето икона страшна цркву подиже

Подне озвања,свевишња стопа стиже.

Аутор:Никола Гигић

Чегар ,звезда

Са рамена сјаје звезде

Уз кандило муње пењу се ка небу

Похабане стреле коњи што кроз барут језде

Још лобање скачу по црвеном брегу

Видим кулу од лобања

Зидовима  Чегра  сад  одзвања

Усамљени  Чегар Aрхангеле гледа

Распарене руке, по Ситници чамци

Кроз зуј пчеле,над мочваром отвара се небо

Чујем крекет нацртаних жаба

Видим цвеће ретко ,из крви што ниче

Црну сламку што расте из Лаба.

Аутор:Никола Гигић

ОНИ     СУ

Они су ми посекли стари багрем и бор

Они су од моје краве направили ципеле и торбу

Они су ми ноћас испразнили тор

Они су нам префарбали воз,померили пругу

Они су нам искапили реку

Они су нам продубили снег

Они су нам запалили смреку

Они су нам прокопали брег

Они су нам поставили жице

Они су нам загадили град

Они су нам наборали лице

Они су нам  заузели хлад

Аутор:Никола Гигић

Хвостанска земља

( Метохији)

Тамо,где куће немају праг

Кроз  срушен темељ и кров

Из пода ниче пратрава и глог

Taмо,где мртво дрхти звоно

кости предака наших померају дом

Тамо где сваки  грумен је душа

Хвостанске   земље звук

Распукла плоча,рањено слово

Прастари јаук

Аутор:Никола Гигић

БОЖУР

Цвет  што расте из неба, кроз поље цвили

Kрвљу јунака зачет мачем прободен што вечно живи

Кап црвена што му стабло струже

Усијане латице свемиром круже

У шуми празној без претка и прапочетка

Из тамне круне полуделог цвета израста торањ

Новог и старог света.

Аутор:Никола  Гигић

ПАТРИЈАХ ПАВЛЕ ЈОШ ХОДА

Ка сунцу нечујни се облак вину

Глас му још звони,босиљак носи

Лежећи хода,главом окренут ка небу

Слово што прашта додирну висину

Крстача златна у звезду се стапа

Врачар се цео са њом пење,

Крај зида порте на поду штап и скромна капа

За кваку вечну хвата се сам

Сва врата ка једном отвору воде

Свевишњи лампу пали ,

Аутор:НИКОЛА ГИГИЋ