Category: Slika reči

Srećna Nova 2016-a Da vam se ostvare svi lepi snovi i sve želje – LepaS

srecna

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/50360

NAJTIŠE POSVETE – Lepa Simic

Nova Zbirka Pesama – LepaS

Još jednom se neizmerno zahvaljujem celom Timu a posebno Ljubi Obradoviću, Milošu Ristiću, Tijani Savić za Disain ”NAJTIŠE POSVETE” i ostalima, što je moja Zbirka pesama u kratkom roku ugledala svetlost dana. Hvala puno na pažnji i posvećenosti, nastavite sa uspešnim radom – SREĆNO! 

LepaSimicPrilagodjenoZaStampu KORICE

Deo od recenzije Ljubodraga Obradovića i Miloša Ristića

Ova zbirka je pravi događaj za pamćenje. Puna je dirljivih, veselih i setnih pesama. Umetnik je često zatočenik nadahnuća i samo kroz poetiku može sagledati taj put…jer nije lako prebirati po emocijama i sećanjima.

Lepa Simić “nalazi oduška u njenim mnogobrojnim pesmama. *Neću oprati lice, ni ruke na tebe mirisne. Bojim se da izbrišem trag najlepšeg sna…* (Neću oprati lice) Ljubav -taj veličanstveni san na javi, tu pokretačku snagu života naša pesnikinja varira na više načina: i u žalu za izgubljenom i u sreći zbog tek nastale…” (* Miljojko J. Milojević).

Dakle, Lepa Simić je svojom prvom knjigom poezije “NAJTIŠE POSVETE” tako glasno poručila celom čitalakom svetu – ljubav je nešto najveće i najsvetlije. Oslonac. Za Lepu, ljubav predstavlja život. Ta činjenica je poznata, ali odavno nije to na tako poetski način zapisano…
A Lepa je jasno dokučila dijalektičku stvarnost sveta, jasno je uvidela u svojoj poeziji svu prolaznost svega što nas okružuje, ali nikako ne pristaje na to, jer bar se u poeziji ne treba predavati i pristajati na sve zakonitosti koje nas okružuju i život usmeravaju na staze kojima nismo zamislili da koračamo.
Odličan primer te dobro iznijansirane strategije da se treba uzdići iznad trivijalnosti kojima nas život obasipa,

svakog dana, svakako trena, Lepa nam poklanja u svojoj pesmi *KAO DVE STATUE*.
Naslonio si se
kao breg
na moje srce
Ni zrnce čari
ni ljubav ne osećam
hladne mi obloge
na tesnom osmehu
miruju

…………………

………………………….

.Ljubodrag Obradović

 

 

NAJTIŠE POSVETE su zbirka poezije u kojoj se na različite moguće načine konkretizuje odnos između lirskog centra – jedinke i zavičaja koji je predstavljen ili u porodici ili u ljudima koji joj nedostaju. Ono što povezuje te dve strane najčešće je čežnja, ljubav, naklonost, dopisivanje itd. Prostorna udaljenost, odnosno širenje životnog prostora u direktnom je obrnutosrazmernom proporcionalnom odnosu sa gubitkom ili nedostatkom sreće.

…………………..

Pesnikinja, različitim vrstama ljubavi, voli sve ljude u njenom svetu. Zato piše jednu pesmu majci, jednu za ćerku, jednu dragom, jednu najbližoj drugarici. Te su pesme njene u formi pisma, i pesnikinja čak to i ne krije – pesmama kao pismima ona poziva na večnost i zahvaljuje ljudima koji joj znače. Nedostajanje nije samo fizičko, prostorno – ono se kroz njene stihove otelotvoruje kao jaka emotivna, svakodnevna, duševna komponenta.

 

Miloš Ristić

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/50019

2 Nove Zbirke ”NAJTIŠE POSVETE” i ” CVETNI PUT DUŠE” – Lepa Simic Cirih

Dugo sam se dvoumila da li uopše da štampam zbirku pesama? Godinama odlagala… Nikada mi nije bio važan zbir knjiga, već kvalitet pesama!!!
I pošto je stvarno više bio red – objavila sam prve DVE zbirke PESAMA!! Blizakinje!
”NAJTIŠE POSVETE” i ” CVETNI PUT DUŠE”

LepaSimicPrilagodjenoZaStampu KORICE

 

 

 

 

 

 

 

 

 

korica gotova10 Cvetni put duse

O sveg srca veliko HVALA Timu iz Kragujevca Prof.Dr.Golubu Jašović, Ljiljani Bralović,- Iz Kosovske Mitrovice Novici Sovrlic, Pedji za Disain i ostalima…koji su pridoneli mom radovanju povodom zbirke CVETNI PUT DUŠE”

УМЕСТО ПОГОВОРА
РАЈСКИ ВРТОВИ ИЛИ ЦВЕТНИ ПУТЕВИ ДУШЕ ЛЕПЕ СИМИЋ
Проф. др Голуб Јашовић

Пред нама је рукопис друге самосталне збирке стихова Лепе Симић под насловом Цветни пут душе. Наша поетеса је стихове писала годинама, али је прве песме објавила недавно у периодици и то, углавном, на друштвеним мрежама, на интернету, али и у разним другим штампаним гласилима, нарочито у зборницима поетских радова објављених у иностранству.
Лепа Симић је досада, као што рекосмо, објавила једну књигу песама ”НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ”

….
Ишчитавајући поезију наше песникиње већ на први поглед лако је уочљиво да у њеним песмама, без обзира на то да ли је у питању љубавна, рефлексивна, дескриптивна или родољубива песма, преовладававају романтично синтетизовани мотиви и теме љубави и родољубља, често праћени сликама реалног, скоро фотографског казивања измешаним сценама будног сневања, полусна, а то њено песничко платно извезено је звездама, небом, месечином, завичајним зорама, ноћима, свитањима, мрклинама, мраком, свитањима, и слично.
Она пише најчешће слободним стихом, али у књизи има и римованих стихова. Њени стихови су метрички разноврсни, али најчешће се користе стихови од четири до дванаест стопа.
……

………………….
Да се ради о књижевном ствараоцу који већ има изграђен свој особен стил говоре нам бројне синтагме и реченице у којима се бираним језичко-стилским средствима остварују задаци које је аутор ове књиге себи поставио као циљ.
Тако су у њеној поезији сасвим уобичајене појаве метонимије и персонификација у којима, на пример: цврчак кљуца мрак, Звезде на небу/Свеће пале/Запричавају ноћ, Грлица/ Умотана у ћутање/Чека сан, ветар плеше у трави, звезде запричавају ноћ, године жељама изроване нижу се као перле на исту нит, песникиња је као зид пун зеленила заборављеног и пузавица недосањаних.
У неким њеним песмама померено је значење свакодневних колоквијалних израза и облика: киша је горела, зубато сунце у прстима мре, Удахни ову ноћ / испружену испод звезда /и младог месеца/Вратићу се са првим трешњама/и врелим сунцем, да припитомим ласте у теби, јутро ми брише трепавице, да ме озвезда.
Посебно су успели стихови у којима бележимо ванредно лепе компарације: топла као хлеб, туђина ме пије као вино.
На крају, не преостаје нам ништа друго него да констатујемо да песме објављене у књизи Цветни пут душе нуде читаоцу занимљиве и лако читљиве стихове у којима ће уживати и којима ће се опет и опет враћати те их стога издавачу безрезервно препоручујемо за објављивање.

Проф. др Голуб Јашовић

ПЕСМОЗБОРКА ЉУБАВИ И ЧЕЖЊЕ
(Пред књигом ,,Цветни пут душе,, Лепе Симић )
Понекад се роди песник, неприкосновен и Богом дан, а понекад живот притисне човека па пропева да не заплаче, да не пукне, да не залута. У песмама Лепе Симић препознаје се песник кога је живот натерао да се лати пера и тако одбрани од притисака немиле судбине.
О било чему да пева Лепа слави две светиње: љубав и завичај. Љубав према свему: човеку, деци, родбини, завичају, цвећу, птицама. У свакој песми дубоко је изражен инстикт прамајке која дрхти над чедом а чеда јој сви и све што је икада у завичају срела видела и заволела.
Лепа Симић записује онако како јој душа диктира у датом трену, не мари за форму, стих и риму. Битно јој је да се изворна мисао забележи, да се песми повери као сестри.Можда је то последица живота у туђини без својих најближих да са њима дели добро и зло. Можда је то и највећи квалитет ове песмозборке – детињаста искреност. Ништа Лепа не оставља недоречено, о свакој муци приповеда као да се животу правда.

…..
На мене су највећи утисак оставиле песме из последњег циклуса ,,Све је моје тамо,, Да будем прецизнија, ганула ме снага и дубина емоција. У том поглављу смештене су породичне и родољубиве песме самим тим се некако
подразумева да оне зраче најјачом емоцијом. Песме како и она рече ,,низале се неосетно као перле на исту нит,, а у свакој несагледива чежња за ближњима и за завичајем. Док сам ишчитавала песме нисам знала ко је аутор и где живи. По завршетку сам могла написати биографију ове храбре жене а да је скоро ништа не питам. Њене песме говоре одакле је и кога је све оставила када се запутила у бели свет.
‘‘Кћери моја, не питај
за наше огњиште!
То су ране које мене тиште –
Тамо нема ничега више.‘‘
Дакле Косово, колевка свих нас Лепин је завичај, како она каже ‘‘Тамо где се ласте љубе‘‘
‘‘У песми мој дом,
мајка, брат и сестра,
моја земља
и сунце јужњачко‘‘
У песмама Лепе Симић препознаје се и нит усмених предања, што говори да је одрасла у породици где се неговала култура говора. Разумљиво је што је удаљена од својих најближих у немогућности да и сама преноси живот усменим путем почела да записује своје мисли. Понекад можда и преемотивно за огрубели свет али бескрајно топло и искрено.
Можда ће строжији од мене рећи да се теме понављају и да је превише песама о мајци али ја не могу да joj замерим ништа јер знам шта значи изгубити неког блиског и патити за неким ко је далеко.
Књигу препоручујем свима који мисле да је у белом свету рај а да је све наше празно и невредно. Нека прочитају па нека се замисле!
Љиљана Браловић 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/50010

Izdužio se DAN – Lepa Simic

 

Izdužio se DAN – Lepa S. 1

 

Kao potočić poskakuješ
skriven
ispod moje bluze.

Dođi iznenada
kao gitaru
zagrli telo puno muzike.

Na usnama
boje breskve raspolućene
tvoje ime podrhtava.

Nedelja je
izdužio se dan
Požuri.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/49392

KADA SAM ODLAZILA – Lepa

 

KADA SAM ODLAZILA – Lepa Simic

Kada sam odlazila
ispratila me majka
Kotrljale se krupne suze
niz njeno lice

Tihim glasom molila je
Kćeri čuvaj se
piši i nemoj dugo

Vetar je nosio obećanje
Neću dugo

Voz se gubio u magli
i huku vetra
dva dana
kroz nekoliko zemalja

Šta mi to sudbina sprema

Na tudjim vratima
dočekala me starica
rukom pokazala da uđem

U velikom točku olujnih dana
kotrljala se mladost

Nisam govorila šta me boli.

Krila sam
da mi je čežnja razdirala grudi
a ružni snovi bacali u očaj

Majci sam pisala o lepoti zemlje
sebe nisam spominjala
tako je bilo najbolje

U samotnim noćima
počele su da izviru pesme

Mesec je znao sve
Gde sam skrila nesanice
i snove
što ostaše u zemlji sjaja

Godine brzo lete

Ponekad se osmeh sledi
kad se setim
krupnih suza majke
i obećanja

Neću dugo

Oprosti što sam te još tad’
slagala Majko

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/49088

Bela haljina – Lepa :-)

11011844_847401212004252_8494182034575138297_n

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/49085

Kćeri… L.S.

kćeri

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/49062

HOR VETROVA – Lepa S. CH

 

HOR VETROVA U KOSI

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

lepa s.

Od salaša do salaša
trošiš zivot
kao poslednju paru

U trag ti se ne može ući

Za staru majku ne mariš
za nikog ne pitaš
jedna o drugu
obile se tvoje želje

Noći majske
u vreme jagoda
što se poljem rumene
plaču

Sama sam na izvoru
pišem

Hor vetrova
u kosi
zavija neka davna sećanja

 

LEPA S.CH

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/47898

Kasno je – LepaS.

 

                                                                                                                                                                                                  225645_10150183241423521_162324653520_6686422_4102728_n

          

KASNO JE

Motaš se oko mene
kao pčela oko glave

Pokušavas da me uvučeš
u novu zamku iskušenja

Meni je ispod časti
da mirisnim prstima
njegovog parfema
dotaknem
tvoju modru košlulju

Moje telo pleše
na rukama pune ljubavi

Izvini,
ne živim više sama.

 

 

 

            LepaS CH

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/47890

Bela haljina – LepaS.CH

 

BELA HALJINA   1fdd9d70c7c5e110bbfc74ccfdfdb7b3

 

Ispred stare kolibe
Sa gitarom u ruci
Pevao si:
TI SI MI U KRVI

I posle toliko
Godina
Sačuvala sam
Belu haljinu
Sa crvenim bulkama

Još mi
Ponekad
Kroz vene tečeš

 

Lepa S. CH

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/47884

LepaS. ….

430152_388458361169733_100000167165837_1729821_1186293533_n

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/47456

Zov Juga – Lepa S.

10175057_611989702208719_7723331374289883206_n 

Zov juga

Htela bih još jednom
da vidim
sobu moje mladosti
procvetale lipe
i polja široka

Taj dukat
moje dedovine

Sećam se prve cigarete
iza kamenog bunara
i sunca crvenog kao božur

Zaplačem kao dete

Čujem
zov toplih vetrova
i nemirni let lastavica

Češljam vreme
i zalud budim
zaspale slavuje
Lepa Simic

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/47252

Preminuo član Poezijescg BILE Miljojko Milojević – Nek mu je večna slava !!!!

Preuzeto od Vesne Mladenovic F:B.

BILE –MILJOJKO MILOJEVIĆ je preminuo 26. decembra 2014. godine.
Svaka reč s moje strane je suvisna… Poeta, lektor, intelektualac… roditelj koji je izgubio dva sina u jako kratkom periodu, deda, PRIJATELJ, DOBAR ČOVEK… izumrla vrsta…

 

11010596_10205353604135868_8169292686255790389_nREMINU

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Biografije pesnika – Miljojko Milojević

A – BIOGRAFIJE PISACA, Miljojko Milojević (Urediti Članak) od Ljuba Obradović

Bile Miljojko J. Milojević, rođen1936. g. u Spancu kod Kuršumlije.Završio Gimnaziju,Višu ekonomsku i Novinarsku školu u Beogradu. Pored ekonomskih poslova , a i profesionalno, bavio se novinarstvom.

Član je Književnog društva „Rade Drainac“ u Prokuplju. Radove objavljuje u časopisima: Tok, Jefimija, Putevi kulture, na internet sajtu Poezija SCG i Helli Shery.

Pesme su mu objavljene u Svetskoj antologiji o životinjama, Zborniku Zaveštanja – Udruženja srpskih pisaca iz Ciriha, Zborniku rodoljubive poezije Kosovo prvi prag Srbije i u knjigama *PRVI PUT* i *LJUBAVNI recePAT* – zajedničkom izdanju pesama stvaralaca na sajtu Poezijascg. Objavio zbirke pesama: U očima pesnika – 2008.g.; Potraga za sokolom – 2009.g.; Legenda o Kosti Vojinoviću – 2010.g. i Književne kritike pod naslovom Osvrti – 2010.g. Piše: pesme, prozu- kratke priče i književne kritike . Sada, kao penzioner, živi u Beogradu i u Spancu .

POTRAGA ZA SOKOLOM
Od kad su crni oblaci rumeno sunce prekrili,
i mučki Slobodu ubili,
svakoga dana
iz geta, između gavrana,
ja, tužan do bola,
na mračnom nebu tražim sokola.
U gnezdo sokolova
uletele brbljive svrake i s Kosova
ljuti psoglav sa nagonom pljačkaša, ubica…
Ja, ljut do bola,
između klečalica i rugalica
na porobljenom nebu tražim sokola.
Od kad je zvezda crvena pala,
čopori stranih tvorova, lisica, šakala,
uz ervrolizsce zločinom se ponose
i za džabe sve što žele grabe, nose…
Ja, besan od bola, ne nađoh sokola!
Kad saznam gde spava probudiću lava!
Tada će zakliktati i sivi soko
i uzletećemo visoko, visoko…
S crvenog sunca razbićemo oblak tmasti,
razjuriti haške lovce i psoglave napasti.
Porobljenom, časnom, rodu
vratićemo Dostojanstvo i Slobodu.
U Slobodi, širom moje zemlje nove,
uzgajaću golubove, sokolove i lavove.
Kad potomke zdrave rode
učiće ih: sve dok zvezde rumen zrače,
da porobdžije nisu jače
od Poštenja, Pravde, Sloge i Slobode!
(C) Miljojko Milojević

Nastaviti čitanje

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/46904

NOĆ – Lepa Simić

11040280_1068945036465711_972981558_n

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/46795

lepa simic ….

1380050_372921616171187_2040633993_n

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/46790

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 25 26 27 Next

Load more