Category: Sreten Kasavica

jan 26 2018

Dobro jutro

63 пута прочитано

Dobro jutro, radnici.Dobro jutro, jadnici.
Da li ste svi zaspali, tako srećni, bogati?
Dobro jutro radnici!


Deca su na ulici, il’ u kladionici.
Šta ste to vaspitali, dal’ ste se zapitali?
Dobro jutro, radnici!


Osmesi na licima.Svi ste u kreditima.
Ko još ima posao, taj je dobro prošao.
Gde ste sad svi, radnici?!


Sve će vam obećati, pa se neće sećati.
Svi su vas naguzili, jer ste stalno puzili.
Dobro jutro, radnici!


Ne pomaže sindikat.Radnički savet, rođak, brat.
Jednom nogom blizu groba.Sad je dobar čak i Sloba.
Hej, nesretni radnici!


Para puni džepovi.Kuće, kola, planovi.
Srčka jače udari, čak i tu, u ludari.
Nema mesta, radnici!

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/56939

jul 28 2017

Na tren

52 пута прочитано

U njoj se bore dete i žena.

Na tren je smela, na tren se boji.

U nežna jutra i noći vrele.

Ona je razlog što postojim.

 

Sa ramena njenog vidi se sutra.

Razum i srce za čas se mire.

Uzdahe brojimo kao konfete.

I sve se zvezde uznemire.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55517

jul 26 2017

Nestvarna

44 пута прочитано

Hodaj polako.Razaspi sjaj.

Osmehom svojim probudi dan.

Ti si visoko.Gledaš daleko.

Tvoje drugo ime je san.

 

Poveži kosu.Raspusti misli.

Nekome ne daj da prekine te.

Sada smo sami, daleko od ljudi.

Bar na trenutak menjamo svet.

 

Oprosti svima.Oprosti sebi.

Svi smo mi deo velikog sna.

Pokori volju, želje u tebi.

Ponovo budi nestvarna.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55501

jul 24 2017

EVK

46 пута прочитано

Dušu tražih u mrtvilu, osmehivah se sve teže.

Zakrpljen u tanku svilu, izbegavah svoje mreže.

Pogledom se tvojim hranim, srce kuca mi sve brže.

Sa tobom ja nisam ranjiv, tvoje ruke sidra drže.

Bio sam i tu i tamo, u dubini i u tami.

Varalo me sve već znano, verovao tuđoj strani.

Gledao u trnje ruže, već polako sam venuo.

Mislio da bure kruže, a u stvari sam tonuo.

Pomislio sreće lahor na pučini da leprša.

Uzeo me talas jako, pribio u sred tog krša.

Zasjala si tako jako, bez reči me osvojila.

Znao sam da treba tako, oduvek si moja bila.

U očima tvojim plivam, pučina je tako mirna.

Jedini kraj tebe bivam, samo ti si ta, jedina.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55491