Category: Svetlana Biorac-Matić

IZNAD TUGE

Nemam ja Panovu frulu
da šumu začaram,
da me trnje ne grebe
neprohod dok hodim,
ni amajluju
od vukova
da me sačuva
očnjaci kad zaškripe.

Nemam ja anđele milosnike
grehove da mi otkupe,
ni kutak
da ovo malo sebe sakrijem.

Ni dukat nemam
da potkupim splavare
obale da mi približe,
ni glasnike
aber da mi donesu.

Da mogu bar da se napijem,
ili da poludim,
pa da mi bude oproštena
misao svaka.

Nisam ja Feniks
iz peplišta da se rađam,
dogorelo
zgarište samo
kišama ne dam.

I tražim oprost
za ovu suzu u kojoj
se ponovo rađam,
ranjivija za juče
snažnija za let
iznad tuge

(C) Svetlana Biorac-Matić

MALA PESMA

Prelomljeni zraci
u prepletu granja,
iskričave senke
tiha tugovanja,
to ranjeno Sunce
za oblakom sanja
izgubljeni osmeh,
nežna sihovanja.

(C) Svetlana Biorac-Matić

NOĆ KAO STVORENA ZA…

Dlanom milujem oblake
s vrha planine.
Noć je stvorena
za
paranje iluzija.

Kreštavi lešinari
oštre svoje kandže
merkajući novi plen.

Put je zatrpan
odbačenom kožom
zmija siktavica…
Nevine žrtve,
kontraindikacija
lečenja poljuljane sujete,
opijaju svoje rane.
Radja se još jedan boem.

Nastaviti čitanje

REKA SUZA

Ja imam reku suza

s imenom tvojim…

Polje plača,

nebo uzdaha.

Jer sam samo žena

što voli i prašta,

što iza svih kiša

sunce vidi,

što iza poraza

pobedu sluti,

što te na bolnu ranu

ko melem privija,

a rana

još dublja biva.

Ja imam reku suza

s imenom tvojim

i nemo pitanje –

Dokle?

(C) Svetlana Biorac-Matić

FARSA

Glumci su umorni,
zavesa je pala.
Maske i kostimi
rasuti leže po uglovima.

Dve suze
i nova svađa,
epizodista je
briljirao.

Molim Vas,
publika traži bis!
Molim Vas
navucite svoje
maske i kostime.
Molim Vas,
predstava ide dalje…

(C) – Svetlana Biorac-Matić