Category: Nekategorizovano

KLACKALICA

180 пута прочитано

Ostavi me kao zgaženog psa
pored puta
i nestani zauvek
jer ti jedino što znaš je da stvaraš bol.
Ostavi me da lutam i tražim neku novu kob.
Nestani kao mrak u svitanje, zaputi se ko zna gde.
Ne želim tvoj pogled ni dodir samo ostavi me.
Kada nestanem na tlu plakanja
kada me podrže bolna jecanja
tada niko neće biti hrabriji od mene i onda ću ti
stvarno reći nestani jer sad to da učinim ne smem.

Nevena Ugrenović- Iskrica

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/5196

PUTEVI

195 пута прочитано

Ovde nema puta
Kojim se nije prošlo.

Neprolazni prolaz.
Sredina puta je.

Četri oka
U slepoj ulici,
Mole za oprez.

Pođeš li dalje
Naići ćes na kosce.

Predstavi se kao ovca?
radal

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/5151

Zgaženi cvet

539 пута прочитано

Još sekund koji čekaću možda

oslušnuti tišinu korak da ti poznam

umirujem sebe mislima bez smisla

svanuće dan čekaću čudo i ko zna

možda i procveta pupoljak uveli

možda i zapevam od tuge pokisla

ugledam ti oči kao nebo plave

nek padaju reči ko cvetovi beli

neka duše bez  zvanica  slave

A dani hladni još hladniji bivaju

pahulje nežne pokriše blatnjave staze

žao  mi samo što mi u duši stanuju

ta sećanja davna što me živu gaze.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/5049

Seoska idila Arsenije Lalatović

439 пута прочитано

Seoska idila

Sela su nekada bila puna seljana
Ostala je idila, blijeda sjećanja…

Svici ne svite, bez purnjave dima…
Nestale su sjedaljke, jutra s pijevcima…

Ne čuju su volujske rike proplancima
Trule teljige u vajatima ugaslima…

Sablasna tišina u lednim noćima…
Jeza dušom i tijelom se prožima…

Sela su bila nekada, eh nekada…
Plašim se više nikada…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/5048

(Bez naslova)

339 пута прочитано

Istorija

Istorija,
Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života!
Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim!
Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna!
Ona je tu bila kad se rodio iz vremena!
Ona mi je to rekla,

Kada je njeno nago telo sijalo mi u očima!
I posle, dok je pisala moje ime na svojoj beloj koži!
Ni krvi nije žalila i nisam znao više koja je njena
Niti me je pitala kako sam je našao ni kako sam prošao!
Pored mrkih cuvara i ratnika njenog carstva!

Noseci stvari što smrti kao osmeh poklanjaju.
Sa rukama od krvi i puknutim kamenim srcem oštrim.
Pitala nije da li me ono boli kada mi je rekla ostani!
Ostani tu kraj mene, sve je tvoje sto vidis!
I živi koliko ti se živi,
Dok ovaj svet decu ne poželi radjati!

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/5029

Spontano i tiho

251 пута прочитано

Spontano i tiho želim da te volim,

da ti suze sa lica pretvorim u cvetne vrtove i maglovita svitanja, oteram sa tvog jastuka.

Zelim da te pogledam, dodirujem i mazim. Da ti šapnem poneku glupost uveće i da zaspimo u isto vreme.

Zelim da uberem jabukin cvet i njime dodirujem tvoj svaki osmeh a ti da skidas jutarnju rosu s trave i ostavis trag u mojoj kosi.

Želim da se tvoj sjaj utapa u moje lice i oci, da svaki moj dan zapoćne sa tvojim osmehom.

Sunce, toplo i lepo, tako drago i daleko ja te ipak volim.

(prvo sunce nakon mnogo tmurnih dana)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/5004

Poete Arsenije Lalatović

355 пута прочитано

Poete

Poete su kao vrbe ive
Tiho pate, još tužnije žive…

Sudbina je pjesnička golema…
Šta bi bilo da poezije nema?

Poete su vjesnici nadanja…
Protkani od patnji i stradanja…

Ko pisao u životu nije
Taj i ne zna pisat kako li je…

Poete su melem duše jadne…
Naše duše i žedne su i gladne…

Ko ne piše, srećnije i živi
Niti usud, nit sudbinu krivi…

Poete su neobična bića…
Ponaosob za sebe su priča

Blago onom ko tinja i gori
Sa njim narod zauvijek zbori…

Dok pišete, ulivajte vjeru
Sestre moje i braćo po peru…

Dok pišemo mi i postojimo
Sanjajući život i živimo…

Poete su kao vrbe ive…
Ne umiru, zanavijek žive…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4961

Ljubim te… Arsenije Lalatović

400 пута прочитано

Ljubim te…
Milujem nježno
Poljupcima strasnim…
U kasnu noć…
Iz njedara tvojih
Osjećam toplinu…
Zaklapam oči…
Žedne usne kupe…
Med usana Tvojih
Dok napolju
Laju padalice…

***

Ljubim te…
Ah, kakva mačka
Pomislih u sebi
Kraj kamina ove noći
Usne medne ljubim
Ispunjene čežnjom
Čežnjo…
Oh čežnjo moja

***
Ljubim te…
Tvoje oči crne…
Borovnice srne
Sijaju u mraku…
Ah kakva mačka
Pomislih…
Ljubim noći ove
U svitanje zore…
Oči tvoje…

***

Ljubim te…
Dok obnažena hodaš…
Plešeš… Po meni
Topiš se kao pjena
Ime ti je ljubav…
Prezime čežnja…
Ti si žena…
Kakve niđe nema
Ti si žena…
Za sva vremena…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4921

Peta ljubav- Miljojko Milojević

202 пута прочитано

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4897

Ljuska Arsenije lalatović

452 пута прочитано

Ljuska

Rođen sam u pogrešno vrijeme
Ponekad sebe ne razumijem
Pokušavam, ali mi ne ide
Ili možda ne umijem…

Uče me kada je noć da je dan
Misle od njih vrijeme počinje
Odavno su mi raspršili san
Ništa im ne vjerujem…

Kada ih vidim smrači mi se pred očima
Ko ih ne zna majka mu kukala
Kakvi su oni šakali…
Ko su im očevi? Čiji su oni sinovi?

Oni su leglo fukara. Od fukara…
Od ivera klada daleko ne pada…
Da su bar neki iver ili klada
Ni po fišeka ni po po jada

Rođen sam a bolje da nijesam
Teško nosim na pleća bremena
Živim kao da ne živim
U jato jastrebova, ološi i kretena…

Ničija ne gori do zore…
Neće ni njihova… Rođen sam
U zlo vrijeme…Čudne su zvjerke hijene
U ljuski čovjeka…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4896

Pages: Prev 1 2 3 ... 214 215 216 217 218 219 220 ... 225 226 227 Next

Load more