Category: Nekategorizovano

Sjećam se… Arsenije Lalatović

347 пута прочитано

Sjećam se…

Sjećam se…
Bili smo đeca…
Išli u školu…
Dijelili tajne…
Sanjali…
Jednoga dana…
Ah, jednoga dana
Bez riječi, pozdrava
Otišla si… zauvijek
Mislio sam, doći ćeš
Čekao sam danima
Nadao se…
Zidao kule…
Ali uzalud…
Vrijeme je prolazilo…
Život kao život
Ostavlja tragove
Ponekad briše…
Sjećam se kiše jesenje
Sitno su kapale
Držali smo se za ruke
Đeca… eh
Danas na zadnoj strani
Lokalnih novina…
Vidim tvoje ime i slika
Čitulja…
U Parizu si zaspala
Kako je život čudan?
Volio… a tako bih volio
Da smo se sreli
Još jedan put…
Ispili kafu u ime vremena
Kojih nema… eh
Sjećam se…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4883

NAJDRAŽOJ DRUGARICI, OD SRCA ŽELIM SREĆAN RODJENDAN

1.018 пута прочитано

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4882

Zelena rana

461 пута прочитано

Ponekad me obuzme neka nada

neka mala tajanstvena radost

zbog zelenih vozova

i zelenih oblaka

ali teško je preživeti oseku

i saznanje da ostaće zauvek

jedna tajna rana

na mom zelenom srcu

Sve je zeleno u mom životu

zbog boje tvojih očiju.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4868

Lučin-dan Arsenije Lalatović

403 пута прочитано

Lučin-dan

Prohladno podne
Vjetar štipa…
Danas je Lučin-dan
U Crkvu idem
Svijeću palim
Dozivam Luku Svetoga
U dom…
Pogača miriše…
Kandilo…
Tamjana mir…
Danas je subota
Dan svetog Luke…
Poslednji dan
Mjeseca oktobra…
Sveštenik Mitar
Od kuće do kuće
Po starom običaju…
Vodicu sveti…
Danas je Lučin-dan
Ko gođ ga slavi
U miru ga slavio…
Prolazi podne…
Prohladno…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4847

RUKE-Aleksandra Mladenović

436 пута прочитано

                                                                  RUKE

Nežne, bele ruke imala je…

njima doticala neuhvatljive note

žena-statua beše kosmosa dirki…..

Gledah je netremice i njene ruke prenežne.

O, kako ih je samo pokretala,

izvajane do savršenosti, gipke, gotovo svete..

A, nad njihovim ramenima

tanke, crne bretele…

nemirne, nemano prebačene i

jedna gotovo pade pri nagloj plimi muzike….

U mraku, iza pozornice

prekorno pogledah ruke, moje ruke,

šake i sve do lakata ih prozreh, prokleh..

Gde ste bile nevoljnice?

Gde ste bile, što ste ne bile?

Kome ste u komi jednom palac stezale?

Kom’ ste iznutrice prale,

prljavštine ispirale?

Gde ste duše u ropcu sačekivale više puta?

Bežale pod prozore

sakrivene u džepovima,

izlazile  samo da mahnete onom ko vas ostavlja,

krale za večito neutaženu glad tela?

Što ste ne bile? Što ste još malene

starca grlile,

silovatelja puštale da radi šta mu je volja,

spavale dok su me davili?

Gde  ste, nevoljnice, trostruko ubistvo potpisale?

Sve to, stigle ste  za ovo kratko nevreme!…

A, gledaste, ženu-statuu sa rukama labuda

kako oslikava  zvukom priču iz vaše mašte…

Što ste me slušale,

otekle i zbrčkane ostale doveka?!

O, što nisu to moje bretele, otkinule se ruke za njima…

Buka je bila  pretiha za vrisak prstiju

zavaljenih u meko  krilo promašenog života.

Što niste ostale u oazama svog tkanja,

nego stopiraste večito u begu

pružajući se iz  grla  onima koji okrenuše glave,

ocu i majci, maćehi i očuhu, sreći i životu..?

Tad, tad da sam mogla ogluveti i oslepeti

kakvo bi to rođenje bilo!

Kad god sam vas terala da sve znate, umete,

a sve pogrešno, što ste me slušale?

Nijedna me pesma neće boleti kao ova…

Što ste to opet napisale, bezvoljnice?

Da mi se svetite..zar,

za prebiranje po žicama u tišini tame-

da ne čuju drugi;

za mokre dlanove vaše nad paklenom rekom .. u potaji;

za navlačenje i skidanje otežalih maski s lica;

za kupovanje i prodavanje sebe;

jel’  zato da mi  se svetite?

Dosta je…Zar ne videste kako je divno biti čist?

Zalud mi, kukavici, lice međ’ naličjima  umivale.

Snežna, žena –statua, bila je čedo jedinstva

i obe ruke, te umilne gracije,

 prećutale su mi ono  što već decenijama znam….

Buka je prestala, ona se podiže i zablista!

Šamar aplauza , zaboleo me je u grču sramote..

Zaustih rukama da  mi slaboj  snagu prikupe

al’ ruka pade desnica…za njom i leva,

nevoljna…

Otekle i zbrčkane ostadoše nad hartijom…

Više ih sakata, ni ne vidim…..

samo one tanke, crne bretele

…..kojih nikada na ramenima  neće biti…..

 

 

 

 

 

 

 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4803

haiku

291 пута прочитано

Odbačen-
kraj reke vetar čeka
stari kišobran.

DusanR

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4773

Haiku

276 пута прочитано

Iz šupljine
starog hrasta zjapi
načeti orah.

DusanR

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4764

Страх од љубави

313 пута прочитано

Страх од сунца
леди твој поглед.

Хиљаду маски
а иза само
једно лице.

Ал’ ја ћу сломити ноћ
нека душа себе части
нека песма влада тамо
где се скрива твоја немоћ.

Једино ја
осмехом те дарујем
у време кад све умире
твојим сновима царујем.

Хтео ти или не
откривам те и онда
кад се највише покриваш.

Само једна моја реч
довољна је да све признаш.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4756

Jednoga dana… Arsenije Lalatović

352 пута прочитано

Jednoga dana…

Kada odem jednoga dana…
U viline gore…
Hoće li sjećati iko
Malenkosti moje…

Život je čudan kažu…
Romane ponekad piše
Sjedim za kafanskom stolom
Noćas, a možda nikada više…

Patnja je moja otac i mati
Teško je biti sam
Lutam odavno odavno lutam
Kuda, ne znam ni sam

Pjesme su moja ukleta čeda
Hodam. Sjenka hoda bez reda…
Možda je bolje i tako
O nije, nije, noćas mi lako

Kada odem jednoga dana
Daleko tamo gore…
Jednoga dana…
Eh jednoga dana…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4743

Kob Arsenije Lalatović

574 пута прочитано

Kob

Rođenje i smrt ne biraju se
Oni biraju nas…

Sudbina ili šta već
Neđe je upisano…

Čudan je jezik taj…
Znamo ga a ne poznajemo

Možemo bježati…
Ne možemo pobjeći…

Nosimo žig na pleća
Svako ponaosob svoj…

I niko ne zna dan…
Početka i kraja svog

Možda je život samo kob
A možda, ko zna?

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/4689

Pages: Prev 1 2 3 ... 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 Next

Load more