Category: Nekategorizovano

Budi moja

Voleću te, voleti do neba
Daću ti sve, sve što ti treba
Samo budi moja, samo budi moja…

Želim da si u mojoj blizini
Da te dodirujem
Da ti usne ljubim, i da te milujem
Samo budi moja, samo budi moja…

Ne mogu bez tebe ni minuta dva
Samo tebe volim, samo tebe želim ja
Hajde budi moja, hajde budi moja…

Želim da tvoja ljubav samo mene greje
Želim tvoj osmeh fa se samo meni smeje
Hajde budi moja, hajde budi moja…

Želim fa se svako jutro pored tebe budim
Bez tebe draga ja ću da poludim
Hajde budi moja, hajde budi moja…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59336

Godinama

Godinama, voleo sam te
Jer si meni bila sve
Iako moja nikad nisi bila
Ja uvek voleću te…

Godinama, ti si bila
Jedini centar sveta mog
Godinama, ja sam krio
Da sam lud zbog osmeha tvog…

Godinama, moje oko
Samo tvoje oči gleda
I tvoja mi crna kosa
Godinama mira ne da…

Godinama, moje usne
Žele tvoje poljupce
Dao sam ti svoju ljubav
Dao sam ti svoje srce…

Godinama ja želim
Da ti kažem da te volim
Al ne mogu,snage nemam
A ne mogu da te prebolim…

Ako ikad budeš saznala
Da sam tebe voleo
Nemoj plakati, nisi kriva
Ja da ti kažem nisam smeo…

Budi srećna u životu
A ako te nekad budem sreo
Nasmeši se makar malo
Dečku koji te voleo…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59334

NOKTURNO ZA UZALUDNE ZVEZDE-Nena Miljanović

daleke
čuju se odlazeće čaplje
ili to noć uzalud ozvezdana
sva plava od tuge
čas po čas prigušeno krikne
mojim slabašnim glasom
za još kojim danom rumenim od nade
kroz tišine misli o odlasku…

…o grobe moj usamljeni
pod bolnom mesečinom
ne mami me otvoren
obećanjima o plavoj travi zaborava
sačekaj
zli moj i dobri
da ispratim poslednju pticu ljubavi
iz pamćenja i pera…

…sačekaj da učinim ono što nećeš moći ti
da mu oči izbrišem
iz mojih posthumnih pesama
grobe moj raspevani
među koricama knjige
zatvori se
zatvori

copyright© Nena Miljanović

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59331

Uzalud- Jelena Đurašković

Na umoru mojih sanja doletela je pesma,
nežna poput devojačkih usana i bela.
Zalutala? 
Ne.
Dozvana mojom tugom.
Svojoj sam zvezdi htela.
Al' kako?
Nisam znala.
Patih.
I molih.
Bilo mi je stalo.
čekaj, čekaj, ništa.
Izgubiše se nade.

Nađe mi ih pesma.
Ulete sred umirućih sanja
i ne dade dvema suzama da budu kraj.
Vrati mi nade,
a zatim skoči,
uskoči u moje srce,
ukrade srcu tajnu
i prepuna vere u život
posta naivno obećanje:
"Naći ću tvoju zvezdu."

Mislih moćna je i ispratih je.
Čekah.
Al' blesnu put smrtonosno,
a onda ga obavi tama.
Kriknuh, jer sanje moje
postaše večno vlažna zemlja,
a u utrobu njihovu
položih mrtvu pesmu.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59237

IDEM DALJE – Jelena Đurašković

Ispraćajući iluzije prekomodne mašte, 
vrtim se u krugu,
a koraci ma kakvi god da su,
nesporazumi su sa sobom i drugima.
Glođe praznina,
rime zgušnjavaju žalopojke,
boli protkivaju retke...
Ipak prkosim...
Prati me moja senka...

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59217

POKOPANI IDEALI – Jelena Đurašković

Jednom si čoveče verovao

i ukrali su ti sve nade.

Jednom si pokušao nešto veliko,

ali zlo ti stade na put.

Jednom, kad si pokopao ideale

možeš ih samo posećivati na groblju

sa bljeskom suza u očima.

Ali se čuvaj,

jer ako bljesak suza primete zlikovci,

za kratko će posećivati tebe,

sa kiticom cveća u rukama .

,

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59207

TI SI MOJ SAN – Jelena Đurašković

Kad pored mene prođeš zadrhti moje srce

i zaželi pogled tvoj da čas meni zasja,

al’ ti me ne vidiš,

na me i ne misliš,

za te ne postojim ja.

Kad bi tvoje misli bile kao moje;

kad bi u tvom srcu za me ljubav sjala,

sjala pa i njena iskra mala,

lep bi bio svet,

dan bi bio dan, a ne noć k’o sada

kad moj si samo san.

Možeš li me pogledati

kad kraj mene prođeš?

Možeš li me zavoleti ko što voljen ti si

sada i u svakom trenu,

kad pored mene i jesi i nisi?

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59170

PESNICI

PESNICI

Od drevnog iskona, pa sve do kraja sveta,
osetljiva je duša, što šeta između planeta.
Od crne tame, pa iznad svetlosti duge, ona svuda zalazi,
gde sve mane, porok gadni, ali čast i vrline pronalazi.
Tu za kukavice mnoge, ova duša pohvale nema,
dok za sve junake, uvek lovorov venac sprema.
Ko god na čast pogazi, to uvek mora da smeta,
svakoj onoj duši, od koje se izgradi poeta.

Pesnik, to je onaj san, koji se ostvari na javi,
pa za svakog od iluzije, on može stvarnost da napravi.
I uvek kad’ je čuveno bilo delo svakog junaka,
bez pesnika, uzalud je njemu pogibija svaka.
Samo kada pesnik, junaku veliki podvig opeva,
u zagrljaju večnosti, hrabri ratnik može mirno da sneva.

Nekad, dok svoju dragu, gleda kako mirno spava,
taj tren pesnik, zauvek će da sačuva od zaborava.
Duh pesnika, stihom će opisati tu lepotu snenu,
da ostane tako, njen trajni spomen u vremenu.

Pesnik, to jeste živo i stalno nadahnuto biće,
koje najmanje je vezano za svoje kosti i mišiće.
Svaka nesputana misao, čvrste mu je građe,
to je uvek temelj, iz kojeg gorostas izađe.

Pesnik, jeste nesputani duh živi,
koji kroz vasionu celu, može slobodno da plovi.
Tu je njemu svaka misao, čvrsta kao stena,
od koje mogu da se izgrade, samo realni snovi.
I kao što na svakoj steni, ostaju tragovi večni,
takvi su oni stihovi, kazani da svima budu tečni.

A ti čoveče, prah si bio, u prah ćeš se i vratiti,
dok pesnika vetar vremena, nikad ne može satrti.
Časni pesnik jedan, kao gomila junaka jeste vredan,
jer svaki rob u njegovom stihu, neće uvek ostati bedan.
Svim pesnicima, slobodna misao nikad ne ostaje pusta,
niti umire kada progovore, za gomilu zapušenih usta.

Pesnici, to nisu samo male i slabe duše snene,
jer njihove misli, mogu i u večnosti da se okamene.
Te jake misli ostaju urezane kao u kamenu,
da trajno budu zapisane u neprolaznom vremenu.
Zato Pesnici i onda kada nas ne bude bilo više,
mnogi će slediti trag, koji nikad neće da se izbriše.

Nikola Vušković


Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59123

EHA MOJE MLADALAČKE LJUBAVI – Jelena Đurašković

V olenja jednog još se sećam;
O sećanje divno to pamtim i sada.
L uda beše ljubav moje mladosti
I  pretvori se u sećanje trajno.
M  nogi su dani od tada prošli,
G odine prošle su isto,
A l’ ni dani, ni godine, ništa,
I zbrisati moglo nije
S vu lepotu što uspomena na to volenje krije.
A da li je i moguće
D a nešto što je bilo tako snažno i lepo
K ao proletnji cvet i lepše,
A ko mu je došao kraj
D a to lepo i snažno zaborav skrije?
G odine i dani zaboravom će pretiti i dalje,
A l’ ni godine ni dani, niti jedna sila
N išta ne mogu sećanju tom,
E hi jedne neuspele ljubavi
M oje mladalačke ljubavi, koja se svršila
A ipak će trajati večno u sećanju mom.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59113

Tanja

Voleo sam njene poljupce
Voleo sam njena milovanja
Voleću uvek proleće
Jer ljubila me onda jedna Tanja…

Voleo sam reke i mora
Iako plivat nisam znao
Sve svoje želje i snove
Sve sam ih Tanji dao…

U proleće ja na moru
Ljubio sam usne njene
Svojim slatkim usnicama
Ljubila je i ona mene

S njom sam brao ljubičice
Volela je mnogo cveće
Dala mi je svoju ljubav
Zaboravit je srce neće…

Ljubili smo se ispod palme
Ona nam je bila hlad
Volela je da zapleše
Kad je bio mesec mlad…

Al nestali su naši snovi
Kap duga posle kiše
Videle je moje oči
Nisu nikad,nikad više…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59105

Imala je plave oči

Imala je plave oči
Sjale su u noći
Imala je pogled mio
O,kako sam zaljubljen bio…

Imala je kožu kao svila
Oči je u kosi krila
Imala je nežan ten, beo
O, kako sam je voleo

Imala je nežan, mekan glas
Vitak,zgodan stas
Imala jš kosu crnu
O,kako sam voleo nju…

Imala je duge noge
Mamila je uzdahe mnoge
Molila me u snu
Da volim samo nju…

Imala je dugu kosu
I mindjušu u nosu
Imala je vreo dodir,kao žar
O,kakav smo bili par…

Al sreća kratka beše
Nju njeni negde odveše
Video je više nisam
I zauvek ostah sam…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59101

NEMIR ZBOG TIHOMIRA -Jelena Đurašković

Iako se zoveš Tihomir,
u mome si srcu izazvao nemir.
I nisam mogla tek tako pored tebe proći,
mili moj.
Zaustavila sam se da ti još jednom poklonim
tužni pogled svoj,
da te još jednom vidim toliko te željna,
samo još jednom blizina tvoja
da postane stvarna.

Stajala sam i ćuteći nemo
gledala te očima prepunim sete,
a srce je tužilo bolno,
je ni pogledao ti nisi mene..
Šta vredi jedna kap u moru kapi?
Nit je vidiš,
nit je osećaš,
nit znaš da postoji,
te i ja, jedna devojka u moru devojaka oko tebe.
Ti me ne vidiš ni onda kad me vidiš,
a ja te vidim i onda kad te ne vidim.

Ti ne znaš za moju ljubav,
što odavna za tebe gori,
ljubav s kojom se srce moje
već dugo bez uspeha bori.
I sve bi bilo bolje
da te videla nisam,
jer svaki susret s tobom
donosi samo bol
i vređa rane stare,
rane nemara tvog.
Sama sam s mišlju na tebe.
U srcu mi vlada nemir
zbog tebe Tihomire.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59095

ZIMA – Jelena Đurašković

Bijela zima juri, žuri,
da nam bijelu dob pokloni.
Otjerala zima laste,
ogoljela grane,
prosula nam pahuljice
na malene glavice.
Novu radost najmlađima
poklonila bijela zima.
Grudajmo se djeco draga,
zima nas je darovala.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59093

Mislim na nju

Jesen je došla na prag
Na grani miriše dunja
Godine su mnoge prošle
Al bez nje ne mogu ja…

Godine su prošle mnoge
I vreme čini svoje
Al ja još ne mogu da prebolim
Jedino zlato moje…

Ostale su samo sene
Iza nas, i uspomene
Dal se i ona nekad seti
Dal pomisli na mene…

Ostala je jedna pesma
Da mi ovu tugu leči
Al srce je i dalje voli
A tu ne pomažu reči…

Sanjam da joj crnu kosu mrsim
Da joj usne ljubim ispod dunja
Al onda vidim da je nema
I probudim se iz sna…

Čuvaću na svom jastuku
Ovu prvu jesenju dunju
Da me još dugo, dugo
Podseća na nju…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59091

U malenoj kafani

U malenoj kafani sedim sam za stolom
Uz čašu vina i sa svojim bolom
Al ne mogu više suze da krijem
Umesto vina sada njih pijem…

I dok tužan ispijam čašu
Svaki gutljaj dajem za ljubav našu
I dok se sve više pijan gubim
Umesto tebe ja čašu ljubim…

Dok pijan patim od tuge i bola
Društvo mi pravi caša sa stola
A najlepše društvo ti si mi bila
Zašto si me ostavila…

Zbog tebe ja sad u kafani provodim noći
Da živim bez tebe, znam neću moći
Zbog tebe mi duša srce slama
Šta je to bilo sa nama…

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/59089

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 149 150 151 Next

Load more