Category: Zoran Hristov

Slava gi… – Zoran Hristov

98 пута прочитано

Polina (koju od milja zovemo Poli) i Tihomir (koga od milja zovemo Tika) iz mog komsiluka svake cetvrte godine slavili su slavu Svetog Tamantija Vlastodrsca. Oni, inace, nikako nisu voleli da ih razdvajaju u razgovoru, nit je Poli volela da ide sama bez Tike, nit je Tika voleo bez Poli. Sve o njima moralo je da pocne njihovim imenima inace bi se zestoko razljutili. Dakle, sve se vrtelo oko Poli Tike.

Redovni gosti na slavi bili su Leka Čep, Žika Trepka, Goce Krtinka, Goga Dentalka, Gojče Slogin, Džile Promincla, Sloba Globa, Slave Dukace i nezaobilazni gradski šereti Joca Lažov i Mika Slepac.
Mene su na slavu najčešće zvali da konobarišem.
Poli Tika su bili već matori ljudi a svoje goste želeli su da ugoste maksimalno, pa sam ja kao konobar sa iskustvom stečenim u kafani „Narod pita“ bio pogodan da idem od gosta do gosta i punim čaše koje su praznili ko da su njihove.
Pozvali su me da i ove godine radim isti posao:
– alo, jel toj Mita Nećejaško?
– jes’ ja sam, kuj vika?
– Poli Tika, trebaš ni za slavu jutre naveče, svi će dođev.
– Lele, toj li već prođoše četiri godine, miščini mlogo brzo, ko da juče beše.
– Ne, be, nesu prošle, nego ovuj godini Sveti Tamantije Vlastodržac pada vanredno el se pa moz desi privremeno, ko prošli što beše, ni mi jos ne znamo.
– E, daklem ni crkva više neje ko što je bila, da se čovek prekrsti, malo malo pa taj Sveti Tamantije Vlastodržac. Čas redovan, čas vanredan,čas pa privremen (kude ga i takvoga izmisliše) ne mož ga navatamo, a u kalendarče ga ne obeležavav s crveno slovce.
– More Nećejaško, će doodiš li el pa da si tražimo drugoga da konobariše?
– Doodim, ne se sekirajte, samo da nabavim pola vijagru, će mi treba.
– Ček be, šće ti pola, za ebanje ti treba cela, a ti doodiš da konobarises na slavu a ne da ebes
– Ma bre, Poli Tiko, necu onodim, oću da podjebavam zatoj mi treba sm polovinka.

*********

Ovaj svetac vrdajući, klizni, vanredni, privremeni, povremeni…bem li ga kako da ga nazovem malo malo pa se desi.
Eve na primer u naš sokak, najavljujev ga od septembar.
Čs se javi Džile Promincla i kaže:
– još dva tri dana pa će se mi krstimo i naša slava će bude,
čs se javi Žika Trepka pa kaže:
– neće da može, zna se da smo mi ovuj godinu presekli slavski kolač pa će budne kad mi oćemo

Nikako brate na svetog Tamatnija Vlastodršca da mu vatimo datum, da znamo kako da se spremimo, d’l da koljemo prase ako će je u mrsno, el da vaćamo ribe ako će je u posno.
Nego, zaboravi da vi kažem i ovoj. Na slavu kod Poli Tiku dolazio je nekad i jedan Vlasta.Ime mu bilo Vlasta, a narod ga od merak zvao „čiča“. Priča se za njega da je mlogo voleo piletinu, al, toj se sg priča, u njegovo vreme toj se neje čulo.
Njega su na slavu vikali ko posebnog gosta jer mu na svetog Tamantija Vlastodršca padao imendan. Ja ne znam, al mi pričali da je on sedeo u čelo astal, a svi drugi mu se klanjali i ruku celivali. Uvek je na slavu dolazio prvi a odlazio kad je teo. Iz neke kuće neje ni odlazio (kad je umreja uramili ga). E kad ga više neje bilo, počeo je i grabež kuj će sedne na njegovo mesto.

*******************

Poli Tika su bili glavni i kod nji se odlučuvalo koj će, kad prođe sveti Tamantije Vlastodržac, na sledeću slavu da sedne u čelo. Prosli put, ete, desilo se da mesto da jedan sedne u celo, moralo je da sedu dvojica. Zika Trepka i Goce Krtinka zasedli na dve stolice i s noge se fatili za nogarke a s ruke za astal i ne pustav, kad jedan pije drugi drzi i obratno. Da gim slucajno ne izmaknu stolice pridrzavav gi Goga Dentalka, Leka Cep i Sloba Globa….eeee, al…
……..
cu se vrnem da nastavim, sm prvo da pometem u moje dvoriste eve gu zena vika po mene cel komsiluk se zveri:
-odma metlu da si fatija u ruke, i toj onuj s pogolemu drsku, kupila sam ti gu kad si reko da ne moz vise se saginjas otkad te spondiloza fatila, nefatila te dabogda. (inače, ovoj nema veze s priču)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/1914

SUZA – Zoran J.Hristov

134 пута прочитано

 

 

suza-zoran-h1

Pozdrav Lepa :))

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/1763

I TAKO – Zoran Hristov

94 пута прочитано

Зоран Христов

И ТАКО…

Кренем ти ја,
једно јутро у рану зору
ту око пет ил’ пола шес’
ал’ шес’ сигурно није прошло,
право у поље.
Бацим на леђа клепану косу,
а у џеп ставим камен брусни
на главу метнем шешир стари
онај дедин, пробушен сламни
па низ сокаке, у ливаду.

Идем тако, и вучем ноге
прашина се иза мен’ диже
сагнуо главу па као мислим…
кад ме комшија Живко стиже.

‘број’т’ро комшијо, ‘де си пош’о
ја еве дидем траву да косим,
па вид’о тебе и мислим кој’си
баш смо га јутрос уранили….

Прича Живко, ја га к’о слушам
док не дођосмо до ливаду.
Баш кад сам стиг’о, и поглед диг’о
да видим небо
дал’ можда неће пада киша
и дал’да косим зелену траву
Живко извади мученицу.

Живи били први комшијо
у здравље траве косили,
сено пред краве износили,
краве да дав’у млеко бело
да се град ‘рани из нашо село
да су нам здраве домаћице
сисе да су гим ко лубенице…
па си Живко стаде да ређа
овце и козе, шуме и њиве
чуди ме к’о му се језик не свеза
ко празна воденица меље
а из флашу ич не натеза.

Узо му флашу из руке,
ај жив ми бијо драги комшијо,
натего флашу, пооодооообар цуг
после и Живко, ко прави друг
па ударисмо у косидбу.

Коси Живко, косим и ја,
до подне косисмо обадва
мало косимо, па мало тргнемо
звезда припекла, дал да се врнемо
ил’да још неки откос обрнемо.

Коси и удри, бруси и удри
покосисмо моју ливаду
и пописмо кило ракију.

Косили би и у његово
с’м ливаду кад му нађемо
Ту је негде, обадва знамо
ал’ не мож’ се без флашу снађемо
навикли, брате, кроз њу да гледамо
сад више не мож’да косимо
ниту дом умемо да се врнемо.

‘ај Живко да ‘ватамо ‘лад
млого смо брате данас косили
б’ш смо се мушки уморили
Не б’е брате, несмо пијани
с’м смо весели и раздрагани
што нам посао добро иде
пописмо ракију, ники не виде.

…….

има још….ал кад косимо у његово.

Зоран Христов

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/1300

Srećna Nova godina – Zoran Hristov

121 пута прочитано

Poštovani prijatelji, u Novoj godini želim vam ispunjenje svih želja.

Zoran Hristov

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/1073

KAO CRNO VINO – Zoran Hristov

101 пута прочитано

ZoranHristov

Ti si meni kao crno vino
pamet mutiš i dušu opijaš,
ti si meni kao crno vino
oko mene kada se uvijaš.

Pogledom me setnim ti zaneseš,

a dodirom teraš da poludim,
ti si meni kаo crno vino,
pamet svoju zbog tebe izgubim.

Od poljupca tvoga sav uzdrhtim,

u zanosu strasti tada gorim,
ti si meni kao crno vino,
za tebe ću uvek da se borim.

Zato tvoje oči stalno gledam,

jer u njima ljubav me veseli,
ti si meni kao crno vino,
da te pijem, svakog dana želim

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/1016

PLES – Zoran Jovanović Hristov

116 пута прочитано


Ples, na mesečini,
pod sjajem zvezda…
plešu umesto nas senke
i drveće na vetru.
pleše i pero u mojoj ruci,
svoj valcer po papiru
pleše moj nemir
zagrljen sa tvojim strahom
sve pleše,
samo nas nema na podijumu za igru
Igraju nervi,
žestoko, vatreno svoj flamenko
terajući prašinu
da zaigra prelepi tango
pleše gudalo po violini,
tužni i setni G-mol
prsti po dirkama klavira,
opet neki svoj ples
Sve pleše,
samo nas nema na podijumu za igru
I suza iz oka krene,
niz lice plešući tvist
U grudima srce bije,
neki svoj, teški, Rock
Budućnost polako gubi svoj plesni korak
A crni leptir
plešući na svetiljci pali svoja krila.
Nećemo mi da plešemo,
sve drugo, plesaće za nas
Naš ples je odigran davno.
 

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/174

SUZA – Zoran Jovanović Hristov

158 пута прочитано

Jednom, kad budeš stara,
i kad ostaneš sama,
dok sediš u tišini svog doma
i češljaš sedu kosu
možda te misli vrate u prošlost
možda se setiš mene.
Kao lasta kad se sa Juga vraća
i traži svoje gnezdo
potraži me na kraju svojih misli
duboko u sećanju,
pronađi me u zaboravu.

A kad me nadješ,
kao pesnik, kad nadje sebi muzu
seti se čoveka koji te voleo
pa za mnom ispusti bar jednu suzu.
Pusti je, neka padne,
samo tako će me dotaći
kad tvoja suza zemlju dotakne
ranjeno srce,svoj mir će naći.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/173

Bol uz note – Zoran Hristov

82 пута прочитано

BOL UZ NOTE

gitaru držim u ruci
dušu pesmi da dam
dok prsti miluju žice
pred očima tvoje je lice
tvoj slatki osmeh,
i usne tople i medne
dok prsti miluju žice
sećam se ljubavi jedne
svaka me nota FA
potseti na tvoj glas
sa svakom notom LA
setim se tvog imena
sa svakom notom  RE
setim se tvojih reči
Zajedno MI smo mogli….
a samo ti SI kriva
što nismo stigli  DO kraja
gitaru držim u ruci
dušu pesmi da dam
prsti miluju žice
nežno ko tvoju kosu
a svaku pesmu počnem
uvek od note GE
jer samo nota SOL
ide uz  reč bol
koja mi pesmu prati

(C) Zoran Hristov

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/159

Ružno vreme, ružna pesma – Zoran Jovanović Hristov

96 пута прочитано

RUŽNO VREME, RUŽNA PESMA

Danas nisam pisao pesmu
i što bi, nije joj dan,
oblačno i tmurno i kapi
kiše,
hladno je, jako, i vetar duva,
svi negde žure, svi negde jure…
nemam ni volje pesmu da pišem
spremam se kući čeka me ručak.
Piletina, i krompirići. 

Pesme se pišu kad bude
sunca,
i kad se čuje cvrkut ptica,
pesme se pišu kad nekog voliš,
ili kad duša zbog nečeg boli,
pesme se pišu kada si srećan,
 kad te nešto u srce dira
pesme se pišu za lepe oči
za pogled koji ti ne da mira.

Zašto onda da
gubim  vreme
da pišem danas ružnu pesmu
oblačno… tmurno, pada i kiša
hladno je, još uvek vetar duva
pokisnuću dok stignem kući
ne gubi vreme, ne čitaj ovo
možda i ti već trebaš ići… 

(C) Zoran Hristov

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/154

PESMA O ČEDI – Zoran Hristov

112 пута прочитано

ZoranHristov

PESMA O ČEDI

Slušajte me pažljivo, nešto strava sledi
pričaću vam priču, o učitelj Čedi.
Naš učitelj Čeda, dobričina stara,
gde god da se nadje, njega neko vara.

Jestel’ čuli ljudi, šta se ovde priča,
nas seljake sponzoriše jedan stari čiča.
Nekome je čiča, a nekome deda,
prezime ne prizna, ime mu je Čeda.

On je dobar čovek, ali se nervira
zašto baš on mora, da nas kreditira.
Ni mi nismo stranci, sve poznata lica,
Stanko, Goran, Neša i majstor Novica:

Uvek bi nam dav’o, šta god da nam treba
ali mu je krivo, Bansek ga zajeba
Tada su u selu desila se čuda
sa Bansekom oni došlil su do suda.

A svedoka našo, kleo se u oči,
Istinu ne zbori već lažno svedoči:
Svedok kaže Banskek Čedi sekao je drva
al Čeda ne pamti, od staros’ se gubi
što je bilo dovoljno da taj spor izgubi.

Prodje vreme, al’ nikako kompromis da nadju
za novog svedoka izabraše Sladju.
Žena jadna ne zna o čemu se priča
pa od muke počela stvari da veliča
a Čeda sav srećan, što ga svedok štiti
trlja ruke radosno, na dobro će biti:

Kaže posle sudjenja, svedok nema manu,
‘ajmo društvo zajedno, sad svi u kafanu.
Jeli su i pili, tura turu stiže
a sad situaciju, da pojasnim bliže

Sve je bilo lepo, tog dana i sutra
kad poštar zakuca na vrata izjutra
Gospodine Učo, daj rakiju i ne maleriši
Imaš sudsko pismo, izvoli potpiši:

Da sad vidiš čuda,
sa rasprave sudske to je bila procena,
Bansek oslobodjen, Uči slaba ocena.
I pored svedoka, učitelj je pao,
sud je svoje rek’o, Bansek pare dao.

Prodje malo vremena, smiriše se strasti
majstor Noce pomisli, na foru će uča pasti
smišljao je danima i spremio varku
da učitelj Čedi uzme ‘iljadarku:

Kaže majstor Novica, plaćam turu pića,
al’ u džepu ostala mi sića
Uča Čeda, ne znavši za varku
dade mu u zajam, jednu hiljadarku.

Majstor kaže, vraćam čim penzija stigne
ne znajući da će tenziju da digne.
Nesporazum mali, napravi im svadju
pa nikako oni rešenje da nadju.

Uča muku muči, traži svoje pare
Novica u minus, nema za cigare
Kod Neška i Lilu, prave veresiju
u svadju su, al zajedno piju.
Puna sveska ispisanog duga,
Pelinkovac leti, i dalje se cuga……

(C) Zoran Hristov

Još jedna šaljiva pesmica koja je povezana sa istinitim dogadjajima u selu gde sam odrastao.
Zbrdazdolisano…sa gramatičkim propustima, svesno napravljenim zbog rime, ali dovoljno razumljiva.
Ko voli ovakvo štivo, neka pročita.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/96

Pages: Prev 1 2

Load more