Tag: поезија

KLUPA ŽIVOTA -2 – Slobodan Jevremović

363 пута прочитано

Ja sedim sad sam na klupi života
ne vidim kiše, sunce, noći i dane,
i ponekad čekam zora da svane,
i ponekad čekam leta u zimi
da tebe donesu, ljubavi moja,
pa žedan tad vode da se napijem
sa izvora ljubavi i tvoje lepote,
pa popnem se onda na vrhe planine
i puteve gledam i pruge nadgledam,
ne bih li tebe video tamo,
ne bih li tebe doveo vamo,
na klupu čekanja, na klupu života,
da tvoju ljubav i moju ljubav
sklopim u nama i čuvam za nas.

Znam te odavno, al’ slep sam bio,
kod očiju svojih ja video nisam
da prijatelj jesi al’ želela ljubav;
što video nisam, ja dušu sad jedem
i boli me telo za protek godina
i noći i dane, mesece bez nas.

I sada najzad, na klupi života,
ja budan sanjam, ja gledam i spavam,
ja čekam daljine da budu blizine,
sad čekam tebe i volim tebe,
i grdim sebe za sve dane one,
za gubljenu ljubav i lepote tvoje,
što ostaše negde drugom na dar…

Al’ pored svega, bila si moja,
telom kod tudjeg a dušom kod mene
i tek sada saznam te istine snene,
snene u javi al’ stvarno postajne,
i tek sada saznam sva tvoja nadanja,
i sada razumem sva tvoja lutanja,
to – biti sa drugim a voljen sam ja.

Na klupi života uvek te čekam
i vesti mi stižu, uskoro dan
i zraci sunca donose tebe
i paperja snova nose te javom
i dolaziš najzad ljubavlju starom,
da otkrivaš lepote tvoga života,
a iskrenost duše je tvoja lepota,
a telo je moje, i tvoje i moje,
pa onda da ljubim te plave kose,
okice plave, te radosti divota,
pa onda da pijem te kapi rose
na rukama tvojim, na bedrima tvojim,
na trešnjama lepote najlepših grudi,
na obodu sreće i dalje mi budi,
da saznamo novo, da volimo ovo,
da budemo jedno u svemiru želja,
pa zajednost duše i naša htenja
otkrijmo ovde, sada, za nas.

Na klupi života ja željno čekam
još malo dana da ljubav dodje,
da boli odneseš, tuge zakopaš,
da samo ljubav cveta za nas,
Ja čekam na klupi
i ne vidim život,
na klupi života
ja čekam za nas.

Slobodan (Bgd, 07.05.2017.)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55212

KRISTALI SUZA KRAJ MRTVOGA MORA – Slobodan Jevremović

366 пута прочитано

Zbog onih reči nikako potrebnih,
i objašnjenja mojih neshvaćenih,
i boli naglih nenadno nastalih,
ti suze isplaka i natopi lice
a ja upio sve tvoje kristale
i popio boli i kapljice soli
i evo me jadim, a duša me boli,
i evo me ležim, a skoro će zora,
na slanoj obali Mrtvoga mora,
mila moja…

I molim se tebi, boginjo moja,
oprosti sve meni, nisam to hteo,
neću ja da sam te tuge doneo,
ja samo najveću sreću ti želim,
pa nemoj suzit’ kristale soli,
nemoj plakati, samo me voli,
sve mi oprosti ljubavlju svojom,
sve pogrešno tebi ukloni voljom,
mila moja…

I zora sviće, poradja dan,
more je slano, nije to san,
a ljubav sve jača, opet te molim,
oprosti meni, previše volim,
onda ponekad ja tebi pogrešim,
najdraža moja, pred tobom klečim,
mila moja…

(Bgd, 19. Jun 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55210

SAMO U SNOVIMA – Slobodan Jevremović

306 пута прочитано

♫ ONLY IN DREAMS ♫

Na našem putu ti mi prilaziš
u rukama zvezde svetlosti tvoje,
pa nežno privijaš na nebeska nedra
i strasno i divno samo me ljubiš
a svud sjaji lepota šarenih boja
u nemernoj požudi ljubavne strasti
kad dana nema da mere nagosti
na ovom putu, ni tvoje ni moje,
mila moja.

Onda sam budan, i nema puta,
vidim kroz prozor, pijanac luta,
ja sam te sanj’o, k’o video jesam,
baš na tom putu sa mnom si bila,
gorda i ponosna, k’o najlepša vila,
ljubavi moja, najdraže zlato,
pa shvatih ja najzad, samo te sanj’o,
i samo u snovima duša mi luta
i na tebe čekam, stotinu puta,
mila moja.

(Bgd, 18. Jun 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55183

MOLIM KOD TEBE – Slobodan Jevremović

272 пута прочитано

Nije mi dobro pa tebi pišem
i molim ljude za pomoć neku,
neka me dovedu, neka me spuste,
ja sklupčan da budem kraj tvoje lepote,
ja tebe molim, protekli živote,
da tamo snivam i upijam ljubavi tvoje
i budem bolje kraj životne priče,
kod naših življenja što nigde ne liče,
gde samo su naše istinske priče,
mila moja…

(Bgd, 17.Jun 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55168

NEMA VIŠE MIRISA LIPE – Slobodan Jevremović

273 пута прочитано

Mirise budjenja moga detinjstva
do juče sam upijao u svoju dušu
a onda je jutros posečena lipa,
stara je bila i nema sad mirisa,
a lipe se sećaš, bila je blizu
one otvorene bašte „Balkana“.

Mirisi lipe, poslednje na „Balkanu“,
sećanja na detinjstvo, sećanja na tebe,
sve to je ostala prošlost davnine
da seća na tebe i onu baštu,
tamo ste sedele i ti i Vesna,
pa sve te nežnosti bude mi maštu
kad vrapci su nosili mirise lipe
i mirise tebe na mome prozoru
i sećanja doneli u moju dušu.

Te divne neopisne, veoma najlepše,
te mirise lipe i mirise tebe,
najdraže mirise na „Balkanu“,
od jutros vrapci ne nose više…

(Bgd, 16. Jun 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55159

MUZIKA JE OGLEDALO DUŠE – Slobodan Jevremović

212 пута прочитано

♫ LA MUSíCA ES EL ESPEJO DEL ALMA ♫
♫ MUSIC IS THE MIRROR OF THE SOUL ♫

Sve tajne smo sakrili u kutiji snova
i tamo na klupi ostala jeste,
al’ pute do tamo ja ne umem naći,
u korov zarasli, pravci su novi,
i lipu posekli, kako ja sada,
kuda je otišla sva moja nada,
mila moja…

I odjednom mirise donose vrapci,
mirise lipe, mirise tvoje,
i muziku čujem, najlepše note,
to muzika ljubavi zvuči tišinu,
lepota me seća na davnu daljinu,
muzika tebe, te najdraže duše,
ljubavnih nota iz kutije snova,
mila moja…

Ja sebe ne vidim al’ tebe osećam
pa onda uz tebe sav se privijem
da sav tvoj budem, makar i sanjam,
i muziku slušam ogledala duše
i milujem tebe tim zvukom nota,
pa hoću da budem, hoću da spavam,
neću ja budan, hoću da sanjam,
hoću sa tobom, u tajne sećanja,
one muzike ogledala duše,
mila moja…

(Bgd, 16. Jun 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55147

DRHTAJI TEBE – Slobodan Jevremović

317 пута прочитано

Nemoj se plašiti svetla spuštenog na lepotu tvoju
dok se telo drhtavo predaje željama predivnim,
dok dotičeš nežnim rukama magline zvezda,
ti, nepoznata dosad u takvom drhtaju,
pa to ljubav protiče tvojim životom
tek sada, tek posle neznanja sa drugim,
udišeš napokon mirise sreće i radosti,
upijaš snagu nabreklih neznanih želja,
mila moja.

Nemoj ni tražiti trenutak ovih trenutaka,
ja samo ti dajem večnost ovih drhtaja
i onda uživaj i previše voli,
ne plači, ne tuži,
ne pominji protekle odavne dane
kada su sve one godine i sada, i ovde,
ne pominji prošlost, već ovu večnost,
najlepših drhtaja tvoga života,
mila moja.

(Bgd, 15.Jun 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55145

TI NE ZNAŠ (UMESTO TEBE) – Slobodan Jevremović

296 пута прочитано

Ti ne znaš
da li ti suze klize niz lice
od radosti, sreće, ili od dugog,
predugog tvog ćutanja i pitanja
koja ti pamet razdiru, menjaju saznanja,
a vreme, a ono vreme, kroz prste ti prolazi
i tuga i sreća isprepletani
u razmišljanjima tvojim
i pisanjima o ćutanjima tvojim
pa onda se pitaš, i u javi snivaš,
da li si ti, ona ćuteća ti,
i zašto opet ti…

A možda si i ona, sasvim ona druga,
ta koja vrišti i srećna plaši
ptice u letu,
i osmehom miluje sve one zore,
sve sutone, sva obzorja i vidike,
i pregaziće sve daljine, sve reke,
one reke sećanja, tvoje reke uzdaha,
pa možda si ona koja će jednom
ispričati svoju neispričanu priču,
gde su nemiri potisnuti, poljupci zaustavljeni,
gde jedino nismo uspeli ljubav zaustaviti,
tu priču istine,
jednom meni, jednom sebi,
svi da nežno slušamo, upijamo je bez daha,
ti sada ne znaš, a hoćeš,
jednom…

(Jun 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55129

ONDA SI – Slobodan Jevremović

262 пута прочитано

~ NEMOJMO DOZVOLITI DA SE URUŠE
NAŠI SVIJETOVI, NAŠI SNOVI I OSMJESI
~ NEDAJMO ZABORAVU DA PREKRIJE NAŠE
OBALE, NAŠE RIJEKE I PERONE LJUBAVI
~ MI POSTOJIMO TU NEGDJE I TAMO NEGDJE
MI POSTOJIMO U NAŠIM SNOVIMA, A SNOVE
NAM NITKO NE MOŽE ZABRANITI…

Onda
kada si istopljena snivala
na livadi dalekih sećanja,
o meni uvek misli i proteklih želja,
mene si gledala, a onaj pogled,
eh, taj tvoj najlepši zagled
odavno čekan, odavno gledan,
a vreme, taj najbolji mogući majstor,
nije te ništa meni izmenio,
ti uvek si ista, dražesno lepa,
nešto najbolje, uvek najlepa,
meni milosna, meni životna,
i nasmejana, mazna, dobrotna,
na livadi dalekih sećanja,
radosni moj kod nje živote,
onda.

Onda
kada si veselo ustala
najlepša ljubavi
i k’ meni brzo išla
i meni si veoma došla
poljupcem najdražim
lepote tvoje,
onda.

(Bgd, 13. Jun 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55115

SKICA O NAJVEĆOJ – Slobodan Jevremović

285 пута прочитано

Do danas nisam primetio takve
promene velike moje na duši,
ja nisam ja više, svet sav se ruši,
ja ne postojim nigde u snovima
osim kod tebe, kad onda si bila
moj mali smejuljko, radosnica prava,
pa tamo sam tvoj, tamo te živim
i nikad za to ja tebe ne krivim,
jer tako želim i tako hoću,
neću ja sebe, neću samoću…

I onda tebe na javi vidim
i puno te volim, previše mazim,
toplino moja najveća, draga,
jedina željo mog postojanja,
a ti sve znaš ovo,
sve znaš jedina, najveća,
preosećana, prerazdragana,
najveća mazna ljubavi moja,
ti znaš…

(Bgd, 12. Jun 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55109

Pages: Prev 1 2 3 ... 7 8 9 10 11 12 13 ... 24 25 26 Next

Load more