Tag: поезија

ТИ…једна чежњива

224 пута прочитано

ТИ…

Ти што по мојим сновима ходиш
што ме опијаш и ко слепог водиш
застани мало поглед окрени
мало пажње посвети твојој сени
Ти чије име у бунилу спомињем
што незнаш ко сам док сузе лијем
не питај ме зашто клечим док плачем
шта ме то боли па од туге скачем
Ти због које умирем и живим
што волети не знаш ја те не кривим
пружи ми руку на земљу се спусти
оствари ми жељу и тај санак пусти…

Братислав Богдановић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/32959

САХРАЊЕНИ СНОВИ… једна за снове

213 пута прочитано

САХРАЊЕНИ СНОВИ…

У бескрају моје душе
тражим гробље да сахраним
наше снове
на споменику уклесаћу
име твоје нек га носи
пошто уби срце моје
У сутону мог живота
својом руком закопаћу
сваку жељу што сам снио
сузе и крв што сам лио
да би тебе освојио
А ти срећо само баци
један грумен земље ове
на све жеље на све снове
и на мртво тело моје…

Братислав Богдановић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/32943

БЕСМРТНА ЉУБАВ… једна за љубав вечиту

224 пута прочитано

БЕСМРТНА ЉУБАВ…

Гледам те док пролазиш крај мене
опчињен тобом из груди уздах ми крене
препознах одмах твоју лепоту
осећам волео сам те и у прошлом животу

Твој корак лак и мирис косе
подижу ме некуд у облак носе
жеља се буди вртоглаво расте
сад знам ниси само плод маште

Приђи ми ближе да осетим дах
подилази ме језа, хвата ме страх
из сна си сишла постала јава
чежња ме гони љубави права

Видиш ме, очи ти ко бисер сјаје
тело ти се ломи и оно ме препознаје
руку ми дајеш, а она ме пече
опет заједно, време више не тече…

Братислав Богдановић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/32936

ЖЕЉА ЗА ЊОМ… једна за тугу

307 пута прочитано

ЖЕЉА ЗА ЊОМ…

На твом гробу ко утвара стојим
полако нестајем, више не постојим
стобом у њему све је што сам ти дао
са смрћу твојом и ја сам пао
По земљи сад хода сенка без душе
сећања на љубав ко смрт ме гуше
живот без тебе што сада живим
казна је најгора па бога кривим
Из гроба да устанеш ја те позивам
ил ме у њега прими да уз те снивам
разгрћем земљу што те притиска
небо се ори од болног ми вриска
Ето је иде, све ми је ближе
спокој ме хвата, мир сустиже
на спомен мртва клону ми глава
на лицу јој осмех, сад стобом спава. ..

Братислав Богдановић

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/32892

Pages: Prev 1 2 3 ... 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

Load more