Tag: поезија

VRATA OSTAJU OTVORENA – Slobodan Jevremović

256 пута прочитано

A ja,
pritisnut željama da ti pomognem
ne dam se silama, neću da potonem,
vrata se trudim, zatvorit hoću,
neću ni promaju niti hladnoću,
te slane suze s Mrtvoga mora
nek’ su drugima svenoćna mora
a nikako tebi, bolna mi dušo,
ne dam da bude bilo ko uš’o,
da promajom smeta, ranjena srno,
očiju mojih radog pogleda,
da budeš srećna, da nije sve crno,
da vrata zatvorim, toplotu čuvam,
za tebe bolnu, za tebe jesam.

A ja,
gledam prolaznost davnina naših,
slike prošlosti boje nam vrata,
ne vrede napori, ne vredi snaga,
naviru senke naših sećanja,
iako te lečim, iako si bolje,
iako vraćaš sve dobre volje,
ipak kad dan je ili noć snena
vrata prošlosti, svih davnih mladosti
vrata tih sećanja divotnih naših
opet ostaju otvorena.

A ja,
i dalje se trudim i ti me čuvaš,
prošlost je sada, dalje te živim,
zdravlje ti vraćam pogledom milim
a vrata sveproteklih svenaših dana
zauvek, stalno, ostaju otvorena…

(Bgd, 25. sept. 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55922

ZNACI – Slobodan Jevremović

250 пута прочитано

Gde su nestali znaci daleki
mladosti naše, prašnjavih staza,
dodira duša, kad ljudi neki
nisu nam dali, nisu nas znali,
nikakvu viziju nikada imali
a mi prijatelji bili smo sreće,
skrivenu ljubav neznano čuvali
od tada do posle, do sutra, preksutra,
pa sve do danas kad smo saznali,
i sve znake naše iz duše izneli
al’ na tren samo, jer treba da traju,
nisu to stvari koje se daju,
to znamo samo i ja i ti.

Sad znam, ti znaci čekaju tamo,
na mestu utiha slavuja naših,
gde prašinu puteva asfalt menja,
gde nema ljudi pogrešnih, nekih,
gde iskrenost duše snove nam sanja,
pored livada mirisnih otkosa,
znaci gde travu je prekrila rosa,
sadašnjih proleća naših jesenjskih,
oni nas čekaju, ponovo raduju
sadašnjim danima našim, skrivenim,
čekaju na nas nanovo, tamo,
na onom mestu, za nas samo,
ja znam…

Ne treba toranj, ne treba daljina,
tvoja je sada samo blizina,
gledanje sadašnje radosti duše
i ne misli staro, boli se ruše,
a znaci su tamo, i ljubav samo,
za nas…

(Bgd, 24. sept. 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55914

TORANJ SA POGLEDOM -2 – Slobodan Jevremović

317 пута прочитано

Bio sam uporan, po bespuću hodao
i najzad umoran do tornja stigao
da tebe andjela napokon vidim,
poljubi me nežno, pomoć ti tražim
baš sada za ruku pruženu vapim…

Al’ sreće nemam, zatvoren ulaz,
ne rade vikendom, ne mogu gore,
kako da tebe pogledom dozovem,
i umoran, bolan, izlaz da nadjem…

I onda tek vidim u podnožju tornja
– pa ti si ovde, smešiš se blago,
i toplost mi daješ dodirom mekim,
ne mogu razumet’, al’ načinom nekim
ja postajem čio, smejem se drago…

Ti pravi lek si, sad ne vidim ništa,
tebe ja samo na dušu privijam,
u podnožju tornja puno te gledam,
k’o da te ne znam, k’o najdraže blago,
i ćutim daljine, puno sam preš’o,
i ćutim blizine, tebe sam naš’o,
osećam najdraža kako me greješ,
toplost tih dodira i kako se smeješ,
i nisam ti bolan, srećan sam sada,
tako nek bude, da radost vlada,
ljubavi moja, na ivici utiha onog slavuja,
radosti naše što najzad leluja
svuda sa nama, i bole slama,
ovde u podnožju tornja sa pogledom,
sa našim rečima, sa našom nadom,
mila moja…

(Bgd, 23. sept. 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55911

TORANJ SA POGLEDOM – Slobodan Jevremović

299 пута прочитано

Visoki toranj u planini stoji
portir na ulazu posete broji
i kad se uspnem, ljudi su stali
sa platforme gledaju, svi su nam mali,
daleka vozila, daleki ljudi,
al’ ja samo ćutim, niko se čudi
što tebe vidim na putu onom
tada dalekim, tada sa bolom,
a sada veselu, na putu srećnu,
i pružaš mi ruke uz pesmu nežnu,
greješ mi srce, dodiruješ duše,
boli kod mene sasvim se ruše,
pa čak na tornju osećam tebe,
snagu što zračiš da lečiš mene,
mila najmila i draga moja.

Sići ću jednom sa tornja sam,
odmah se setim, odavno znam,
tvoje dobrote nit’ nema nigde
retkost si džungle koja je svugde,
a ti si predobra, iskrena, mila,
andjeo jesi, ja vidim ti krila,
pa hvala za najlepša dela tvoja,
draga i nežna ljubavi moja.

(Bgd, 22. sept. 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55909

TVOJA POMOĆ – Slobodan Jevremović

278 пута прочитано

Nisam te našao u prostoru našem
Da rane mi vidaš i utehu pružiš,
Težine skineš i nežno me držiš,
Veoma trebam lepu reč tvoju,
Vodu da utopim svu tugu svoju,
A nemam koga do tebe samu,
Ljubavi moja, razbij mi tamu,
Zato sam hodao, našao nisam,
Niti u snima, niti na javi,
A znam da tu si za mene uvek
Jedini pravi najhitan lek,
Onaj što trebam baš sad od tebe,
K’o svetlo u noći, k’o blago za navek.

Možda tebe ja video nisam
Umornog pogleda, muti se stvarnost,
Al’ dalje idem, tu si ti negde,
Fatamorgane su samo pustinjske stvari,
I nema ničeg što želju mi kvari,
Uporno tražim milosnu blagost
Pa moram te naći, trebaš pomoći,
Ranjenoj duši tvoga voljenog,
Mila moja.

Neka me boli, neka je meni,
Neka je java, il’ snovi sneni,
I dalje idem prema tebi…

(Bgd, 21. Sept. 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55903

KAO DA NISAM – Slobodan Jevremović

391 пута прочитано

Kao da nisam
U onim davnim pogledima tvoje radosti,
U šetnjama stazama bespuća naših lutanja,
U rečima najlepšim iz tvoje duše,
U tebi kao najdražem milom prijatelju,
Kao da nisam unutar davnih sanja
Ja video ljubav.

Kao da nisam
Na opranim pločnicima naših noći,
U osmehu tvoje lepote što budi,
U preglasnom domu svih onih ljudi,
U budjenju našem i zorama našim,
I dodira ruku, andjeoskih moći,
Kao da nisam proteklim, davnim
Trenutaka najlepših i predugo pamćenim
Ja video ljubav,
A zapravo jesam…

I hvala što jesam,
I najzad što jesam …

(Bgd, 19. sept. 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55864

NISAM TE SE NAGLEDAO – Slobodan Jevremović

268 пута прочитано

Nisam te se nagledao
pa iako predivnu tebe dosta poznam
još uvek nisam, još uvek ne znam,
koliko je veliki tvoj zagrljaj duše,
nemerljive vesele tvoje te reči,
k’o ruža iz bašte što večno miriše
tako sad tonove odjeka slušam
i ovu tišinu slatko naruše
glasni dodiri tihih pogleda,
onih što traže odavno tebe,
mila moja.

Nisam te se nagledao,
niti sam te naljubio,
nisam te se navoleo,
niti sam te naspavao,
nisam ni onda, nisam ni sada,
nisam ni sutra, i nikad neću,
a hoću ja tebe, mila moja,
i uvek nova,
to glasno šapćem
da znaš.

I posle juče, danas il’ sutra,
čekaću opet vidjenje naše
i neka jesen, i neka zima,
neka tog vremena kol’ko ga ima,
ne vidim ništa, ne čujem ništa,
samo te dovoljno gledao nisam,
a jesam,
to znam…

(Bgd, 19. sept. 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55856

ONE NOĆI OD NAŠIH DANA – Slobodan Jevremović

271 пута прочитано

Sve one noći pretvorili smo u dane
da dobro vidimo protekle snove
one snivane naše mladosti
što donose svetlo ovoj srećnoj radosti
u okvirima skinute davnine sećanja
kada znam da ne znam osećaje svoje
iskazati nekako na dodiru duše,
sa tobom najlepše, sa tobom najdivne,
mila moja.

I pogledaj sada, opet je ovde
onaj tvoj dečak nemirnih želja,
čovek il’ dete, ni važno nije,
pa gledaj samo, ništa ne krije
noć ova od dana što svetli sada
da vidiš te divne dodire duše
one što loša sećanja ruše,
noći protekle, one protekle,
u onoj snivanoj, najdivnoj našoj,
ti znaš.

Koračam sada ka tebi dalekoj
i stići ću nekad meni željenoj
samo da kažem, kao odavno,
tebi jedinoj, tebi voljenoj:
– Otvori pesmu svoga srca
i pogledaj unaokolo,
kako je srećan i lep
ovaj dan.

(Bgd, 18. sept. 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55854

CRNI OBLACI NA VEDROM NEBU – Slobodan Jevremović

308 пута прочитано

Odakle odjednom vedroga neba nema
već crni oblaci doneli tamu
pa ovog proleća jeseni naše
vraćaju boli i tugu, dušu ostave samu
tako da opet odbolovane patnje
tuži u gašenim svetlima sunca što ostaše
jedina radost svesvakog života nama,
mila moja.

Vetrove tražim i žurno hitam
neznano brzo neznanim putem,
oblaci crni donose kišu,
da plave lepote divne ti duše,
pa moram vetar jer sunca trebam
da proleće opet jeseni ove
greje dodire naše, što ne dam
nikome nikad nama da uzme
ni vrati te nazad u naručje tame.

I onda neću oblake crne
na vedrom nebu se kriju lepote
i radost želim, ja srcem celim,
onu sreću i one divote,
moj kod nje živote…

(Bgd, 14. sept. 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55843

POTSETI ME – Slobodan Jevremović

333 пута прочитано

Unutar skinutih tajni naših dodira
na rubu časova koji nam traju
opet ti nisam baš plavetna zora
za svelepe dane ljubav što daju
u preteškom životu svih naših htenja,
pa onda te molim, potseti mene,
kako da ljubavlju dodirnem tebe,
tu blisku daljinu velikih želja,
onu što čuvam k’o tajnu najveću,
onu što nikada napustit neću,
potseti mene, kako do tebe,
jer ponovo ljubav tvoju sad hoću,
voljena moja …

(Bgd, 08. sept.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55815

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 24 25 26 Next

Load more