Tag: поезија

ONO ĆEBE – Slobodan Jevremović

230 пута прочитано

Ne znam kada ću da ustanem,
Probudim iz ovih najlepših snova
I neka me onda, zavijen u ćebe,
Ja ustati neću, ja neću bez tebe,
Ne odmotavam naše zamotane tajne
I zato mi ne skidaj prekrivač sa mene,
Nemoj mi hladiti ugrejano ćebe
Jer odmotan neću nikuda bez tebe,
Bez ljubavi tvoje, pa napeto čekam
Iz ove blizine sve daljine gledam
I dodiri duše su došli do mene
I nije mi hladno, zamotan ja sam
U ćebe…

(Bgd, 07. sept.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55812

JUTARNJE MAGLE – Slobodan Jevremović

240 пута прочитано
Još uvek nema te jutarnje magle
i naših nedosanjanih dodira duše,
da željno upoznam nejasne, nagle
lepote novih saznanja o tebi
na svetlu u mraku i svetlu na suncu,
na ivici okvira dolazne istine
da svu te znam i ništa te ne znam,
pa uvek novu otkrivam, čuvam
u našem kutku, samo za nas.

A gde su sada jutarnje magle
poleglih vlati od rosne trave
i mirisnog jutra od nekog sutra,
gde sadašnjost jesu sakrili lovci
goneći srnu najumilnog oka
što ovamo beži, preciznog skoka,
da srećni mir nadje i samo da ovde
sklupčana meni na ramenu spava?

Još nema one jutarnje magle,
ali, najmila moja,
sa nama
biće…

(Bgd, 04.sept.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55796

HODNIK NAŠIH SUDBINA – Slobodan Jevremović

255 пута прочитано

Veoma bih voleo da opet se vratim
u onaj hodnik još uvek kod tebe
pa kao tada u davno vreme
pre tvoga „ne“ ja drugo pokušam,
da te ne čujem već daleko odvedem,
da prestignem boli, da sudbinu sprečim,
tad sutrašnjost sklonim, tebe izlečim
od budućih dana preteških slika,
nesrećnih stvari nestvarnog lika,
mila moja.

U hodniku tvome sudbina naših
i dalje živiš daleko od mene,
a ja se često tog hola setim,
da sutra mogu, ja bih da sletim
tamo na oltar sudbine naše,
sada bar uklonim sumnje što plaše
za ljubav danas, za naše sutra,
mila moja.

(Bgd, 30.avg.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55770

SKICE ŽIVOTA – Slobodan Jevremović

349 пута прочитано

U tebi su sve slike moje mladosti,
najlepša čežnjo života moga,
a oči tvoje, biseri plave radosti
pogledom prenose sve dodire duše,
i vidim onda skice života tvoga,
sve boli, nade, lutanja, traženja,
susrete tvoje, sve moje i naše,
na neznanim mestima poznatih želja,
naš hol života i ulice snene,
pod svetlošću sunca, kristalima snega,
po vetru što miluje i grli te jako,
sećaš se mila, hodali smo onda polako
i išli neznanim putem do znanoga danas.

U tebi su sve slike moje mladosti
i zato te gledam na bliskoj daljini,
ja ponovo hoću sve naše radosti
od onda, od posle, i juče i danas,
te slike u tebi da ponovo gledam
i dušu ti ljubim, polako, nežno,
i ćutim toplinu uzdaha, sneno,
onih predivnih poznatih noći,
mila moja.

(Bgd, 28. avg.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55767

A JA ONDA -2 – Slobodan Jevremović

408 пута прочитано

A ja onda,
stazama našim odavnim šetam
i mislim o tebi voljena moja,
vetar k’o dodire tebe osećam,
mirišem naše obale reke,
puno te čekam, daljine skidam,
prepravljam snove u najjaču stvarnost
pa onda te šetam i zajedno sa mnom
mi skidamo mesec, mi živimo reke,
mirisne doline su ponovo naše,
i ne snivam više, ovde si stalno,
daleka nisi, stvarna odavno,
a ja onda, za tebe mila,
ljubavi moja,
čarobnice moja,
a ja onda,
to znam…

(Bgd, 27. avg.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55765

SA MNOM JE ONA – Slobodan Jevremović

312 пута прочитано

Sa mnom je ona, u duši mi spava,
i budna sanja mirise cvetne,
najmila moja uz časove sretne
voli me uvek, voli me jako,
i sve mi šapće i priča polako
svu našu prošlost, sve snove naše,
lepote iskrene i dodire duše
ona to jedina, ona zna samo…

Sa mnom je ona, bliska daleka,
i neka bude uvek uz mene
ljubav mi najveća i radost velika
i odmor umora večitih snova,
sa mnom je ona, mila moja.

(Bgd, 27.avg.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55763

PONOVO HOĆU – Slobodan Jevremović

352 пута прочитано

Ponovo hoću sa njom da delim
svod zvezdanog neba i jutarnje rose,
da snove snivamo jedino naše,
da samo nju volim i srcem celim
prenosim iskrene dodire duše,
nju hoću da gledam kad spava i sanja
na ramenu mome najdraže snove
i istinu samo da osećam tamo
bez teških reči, bez pritiska sveta,
samoćom samo lepote da znamo,
ponovo hoću sa njom ja tamo.

Dani pred nama doneće opet
i nju i voljene šapate sreće,
donesi me onda, pohitaj me tamo,
blizinu nam pruži i one lepote,
tu najlepšu sonatu melodije duše,
moj kod nje živote…

(Bgd, 26.avg.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55761

HVALA TI – Slobodan Jevremović

334 пута прочитано

Hvala za ljubav tvoju
i čarobne reči sreće,
za dodire tvoje lepote,
sve titraje što proći neće.

Na javi te snivam stalno,
dragost što poznam odavno,
i najlepše treptaje duša,
pa moram ponovit sada
daljine prepreke nisu
da opet nas tamo donesu
u naručja svoda zvezda
tamo gde sreća nas gleda,
mila ljubavi moja.

(Bgd, 24.avg.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55754

NOVI PUTEVI – Slobodan Jevremović

335 пута прочитано

Novi su putevi starih nam staza
mi idemo opet a duše nam iste,
nova je ljubav ljubavi stare,
daleki snovi bliski su sada
i mi smo isti iz bliske daljine,
ovde te gledam iz mile blizine,
kraj mene spavaš, lepotu sanjaš,
te dodire duše na ramenu mome,
pa misliti neću, ni slutiti neću,
da ovde te vidim, da ovde jesi,
da stvarno mila sad ovde jesi,
a nisi.

(Bgd, 24.avg.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55752

ISTINA PRAŠNJAVIH PUTEVA – Slobodan Jevremović

319 пута прочитано

Na tim lepotama dodira duše
snili smo sneni i budni najnaše snove
tih dana, noći, minuta uzdaha
a dani posle otvarali vidike
cvetnih livada, mirisne planine,
uz otiske naše po prašini puteva
i šetnji nas, nasmejanih i željnih duša,
ljudi iz davnih odbačenih ponora boli,
ponosnih da znaju da najzad se voli,
onih miomirisnih dana jula.

Na toj smo istini snivali snove,
kraj livada otkosa otkrili nove
reči o nama su postale znane,
otvorili srca na vetru planine
onom što miluje sreću nam duša
i lagano briše otiske naše
na istini naših prašnjavih puteva
pa zove nas opet da snivamo tamo
one istine iskazanih tajni
odavnih o nama, sadašnjih za nas,
mila moja…

Istina naših prašnjavih puteva
i sada i opet, čeka na nas…

(Bgd, 20. avg.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55724

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 24 25 26 Next

Load more