Tag: поезија

VRATIĆEMO SE – Slobodan Jevremović

245 пута прочитано

Vratićemo se opet tamo
da sanjamo nedosanjane snove,
da ljubeći tražimo nesaznane istine,
da ćutimo glasne nerečene želje,
i smehom lečimo sve duboke boli
i osećaje ispoljimo naše, lepe i uvek nove,
večne pratioce iskrenih dodira duša,
i onda, i sada, i sutra…

Vratićemo se opet tamo
da ponovo osetimo osećaje duše
što ljubav se zove,
mila moja…

Vratićemo se opet,
ja znam…

(Bgd, 18.avg.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55703

DODIRI DUŠE – Slobodan Jevremović

304 пута прочитано

Onda
kada su nam dani bili
najduži od neke najduže godine,
u ćutanju čuli odjeke glasne planine,
snivali smehom budni, snivali radosno sneni,
budjeni cvrkutom zova malene senice,
pokriveni željama onih lepota
i traženja opet nadjenih mesta
gde su nam tajne ponekad bile
nestalo izgubljene ali sa nadom nekom
da se jednom ponovo nadju,
sa nama, zajedno, kod onih ćutanja,
iskrene ljubavi i glasnih šapata,
i snova onih najviše naših,
tamo, sećaš se,
to su nam bili i opet će biti,
pravi i iskreni,
dodiri duše…

(Bgd, 15. avg.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55686

OKVIRI DODIRA DUŠE – Slobodan Jevremović

273 пута прочитано

Hteo sam tebi veoma pomoći
al’ sada vidim, uopšte ne treba,
jer sama si sve one isplakane suze
smehom radosno i srećno zamenila,
pa onda i ja, pun sreće, uživam
u svetlosti tvoje iskrene duše
i ljubavi jedinstvene, najjače na svetu,
one, daleke al’ ipak mi bliske,
veoma tamo i iskreno ovde,
što snažno zrači jasnom lepotom
iza ogledala naših najlepših okvira,
dodira duše, ljubavi prave,
mila moja…
(Bgd, 08.avg 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55649

NAJBLIŽA DALJINA – Slobodan Jevremović

263 пута прочитано

Tebi, daljino koja si ovde,
snažan zagrljaj dajem ti sada
i ruke ti pružam, i sunce da greje,
pa sve hladne sumnje da ispare tada,
moja najdraža daljino najbliža,
i pogledaj u holu našeg sećanja,
sreća ne stanuje više preko puta,
već samo u nama, i nisi sama,
ovde si sa mnom, daljino najbliža,
mila carice mojih snova,
ti vidiš sada, ljubavi moja,
ovde si, zajedno,
blizina srećna,
blizina sada
i najbliža nada…
(Bgd, 07.avg.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55644

TVOJA SLIKA – Slobodan Jevremović

211 пута прочитано

Nisu to više sećanja naša,
priče do kasno dok mesec sja jasno,
lepote zvezda nit’ presahle nisu,
pa mirisna livada tih cvetova puna,
a senica skakuće kraj svakog žbuna,
već stvarnost to je, okolo, svuda,
kad juče je odmah postalo sada,
i više nije i neće k’o pre
da jesi ovde, a nisi, k’o tada,
jer slika tvoja mi kaže i gleda,
spokoj mi donosi duboko u duši
i vraća mi snagu svakog trenutka
da čekam te sada i čekam te sutra.

I ne seća ljubav, već nju sad donosi,
pa onda te milujem i ovde vidim,
i volim te puno, i gledam te puno,
sada, kraj mene, ona je divna,
najlepša od svih drugih, čuvanih,
onih,
tvoja slika…

(Bgd, 04.avg.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55592

NISI TEK SADA – Slobodan Jevremović

262 пута прочитано

Nisi mi tek sada postala ljubav
moga života, iz boli – lepota cela,
nisi tek sada najdraža vila
onih uzdaha mojih i ćutanja glasnih,
saznanja novog a već pre znanog,
mila najdraža ludice moja,
ja tada nisam, ali znam sada,
uvek si to bila…

(Bgd, 03.avg.2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55583

MOŽDA TI NISAM – Slobodan Jevremović

285 пута прочитано

Ipak se pitam, u duši se čitam,
možda ti nisam pokazao ljubav,
možda ne dovoljno tvoj bio jesam,
možda ne umem, il’ možda ne znam,
koliko volim tebe to duša zna;
i dodir tvoj meni je dovoljan,
tim pogledom plavim sasvim zadovoljan,
i zagrljaj tvoj, najjači na svetu,
kao da grli celu planetu,
donosi srećne časove nove,
osećaj tebe, najdraže tebe,
u zlato pretvara sekunde ove,
u ljubavi izliven medaljon istine,
za nas.

I onda ne znam, a ti mi sudi,
da li sam dovoljan, iskrena budi,
jer svu znanu ljubav iz duše svoje
tebi sam dao, sunašce moje,
za tebe samo, vilo daljina,
ljubavi moja, sad snenih blizina,
vilo najdraža,
mila moja…

(Bgd, 01.Avg. 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55580

TEBI ZA SREĆU – Slobodan Jevremović

268 пута прочитано

Dajem ti sve odbrane moga života
Tebe da čuvaju u danima ovim,
Da spavaš lepo na mome ramenu,
Da vedra budeš u radosnim snima,
Smejuljica iz bajki stvarnih likova,
Jednom da veselo snivaš lepotu
Onih zajednih najsmejnih dana
I noći zvezdanog raspetog neba
I onda i uvek, i tada i sada,
Mila moja…

Bićeš ti čuvana pod svodom ljubavi,
Na ramenu mome uživaćeš tada,
Jer ja te čuvam, k’o onda, k’o sada,
I tu sam mila, jesam kraj tebe,
A ti tamo jesi, divotno dobra,
Kao da jesi, najmila moja,
U prostoru ovom, ljubavi moja,
A nisi…

(Bgd, 30. Jul 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55557

VOLEO BIH TEBI – Slobodan Jevremović

287 пута прочитано

Koliko bih voleo pokloniti tebi
Svu radost i sreću moga života
Da sasvim tvoj sam, više no sada,
Pomoći hoću, sve poklone meni
Tebi da predam, da tvoju lepotu
Uz povrede duše ulepšam još tada,
Od odavnih saznanja ranjene srne,
Od tegoba u duši gde zlotvori grme,
Da osmehe tvoje i radosti tvoje
Sasvim ti vratim i dušu povratim
U čistoće sreće i radosti života,
Na sreću danas, na ljubav od nas,
I samo za nas, za ovaj baš čas,
Za proteklo vreme, za buduće vreme,
Najdraža moja.

Onda oprosti, još uspeo nisam
Sasvim pomoći, a vrlo se trudim,
Ljubav ti dajem i osećaj budim
Tebi voljena dobro da vratim,
Još nisam potpuno, još nisam sasvim,
Ali to želim i ja veoma hoću,
Iskreno osećam, iskreno želim,
Za tebe samo, za tebe od mene,
Mila moja.

(Bgd, 27. Jul 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55503

NEDOSANJANA JUTRA – Slobodan Jevremović

344 пута прочитано

Nismo videli naše jutarnje magle,
one najlepše na početku dana,
nismo osetili mirisne hladnoće jutra,
ali jesmo spavali nas zajedno
na onim pomenutim dodirima paperja,
na divno dosanjanim snovima želja,
na svim otkrivenim našim čekanjima,
pored livada divnih, cvetno – mirisnih trava,
to jesmo, radosno, osetno, srećno i divno,
veoma mi…

A jutra ona nedosanjana, mirisno lepa,
ona će čekati skoru blizinu daljina,
sada sa tobom, jer tu si, kraj mene,
iako nisi,
mila moja…

(Bgd, 26. Jul 2017)

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://poezijascg.com/poezija/archives/55499

Pages: Prev 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 24 25 26 Next

Load more