PESNIK NA SAMRTI – Slobodan Nikolić

ПЕСНИК НА САМРТИ

В.П.Дису

Ноћас су ме подсетиле песме

на путеве којима се не сме

и не може неопажено проћи –

неутабаном стазом ретки смеју поћи.

стара лица и утисци знани,

у стихове моје беживотне,тесне

трн лепоте хтеде да се сахрани.

Перо и рука у страсном загрљају

од себе би последњи трзај да дају,

ал’ неопажено минуше и бол и лепота-

-дотакох,најзад, дно провалије живота.

Ал’ не дајте да вас моја смрт дира

к’о да су све смрти у њој сабране,

то је нежна песма која лечи и спира

моје поштено зарађене ране.

Ако уздрхтим кад смрт ми дође

у сивилу овом уз ветар што дува

знајте,то ми само телом прође

туга јер не оста нико да вас чува.

(C) Слободан Николић
Панчево, 2003. године