Category: Један песник – једна песма

ЗВЕЗДЕ – Лидија Бјелица

Loading

ЗВЕЗДЕПодигни рукуДодирни звезде.Јел видиш како Месец везе,Златним словимаПо небу ведром,Језа ме прође целим телом.За заљубљене он сад пише,Поруке неме,Да не уздише онај што сам јеОве ноћи,Јер вољена особа неће доћи.Ми нисмо самиИмамо нас,У нама налазимоЉубавни спас.Подигни руку,Додирни звезде,Упали још неку-већу срећу,целу бих ноћ да их гледам,загрљају твом да се предам© Лидија Бјелица Шљивић

ДАМАРИ ТИШИНЕ – Љиљана Тамбурић

Loading

  ДАМАРИ ТИШИНЕ Дамари тишине кроз жиле ми бију, Срце ми пуцкета к’о да је од стакла, Не подносим добро ову аритмију, Свака реч ме написана Поново дотакла. Дамари тишине буде ме уз буку, Расањују и, одлучно, Воде ме за руку. Разапета душа на граници јаве, Између буђења и нестварних снова, Притискају речи, почињу да …

Nastaviti čitanje

НОЋАС ТИ ДОЛАЗИМ У СНОВЕ – Градимир Карјовић

Loading

  НОЋАС ТИ ДОЛАЗИМ У СНОВЕ Ноћас ти долазим у снове… Звезданом стазом ћу доћи, да љубим те, мазим и пазим… И да скратим ти хладне ноћи. Моја љубав је искрена, чиста, у срцу ми као вечна ватра пламти, и као најсјајнија звезда блиста! Само твој загрљај може да је угаси. Пусти ме да уживам …

Nastaviti čitanje

ВОДА – Зора Митровић

Loading

ВОДА Још су Моцарт и Шопен у давна времена покушавали да звуцима клавира дочарају врцаву игру воде. Реке, потоци, водопади, мора, океани. Жуборе, мрморе, гргућу, таласају. Али, ко може да представи игру воде тако савршено, доли сама природа у свој својој фантазми стварања. © Зора Митровић

НА КРАЈУ – Томислав Милетић

Loading

Томислав Милетић НА КРАЈУ Полако истиче све наше време, примиче крају последња ноћ. Нестају задње поноћне сене и тихо гасне животна моћ. Некима ће нови дан да дође, свануће опет нове зоре, теби и мени све ће да прође, нестаће љубав, снови, морe. Је ли ти жао што тако беше, реци бар сада, не лажи, …

Nastaviti čitanje

МАКИ – Миљојко Милојевић Биле

Loading

  МАКИ Над Топлицом магле бдију Тихо шуми река стара Ја у срцу с пуно жара Стално мислим на Марију. Послала ми тужно писмо Да одавно млади нисмо! Не плаши се лепа Маки Ни старења, ни првих бора, Да остари мора сваки Ко што свако мрети мора. Терај бригу на весеље: Испуњавај страсне жеље! Сневај …

Nastaviti čitanje

ПЕСМА ДИЈАСПОРИ – Живко Беговић

Loading

Живко Беговић – Беч ПЕСМА ДИЈАСПОРИ  Дијаспоро широм света, дал, Ти тамо нешто смета? Туђе сунце, друга клима, свиђа ли се Вама свима? Дијаспора тугује, мало се ко радује! Кад за своје добро чују, сви се томе радују! Године су тамо дуге, имају ли оне туге? Без родбине и завичаја, и наших лепих обичаја. Дијаспора …

Nastaviti čitanje

ПОВЕДИ МЕ – Данијела Јевремовић

Loading

ПОВЕДИ МЕ Моја душа иште мало воде са планинског извора доброте, жубор реке, песму птица, жеље неке од мене сада тако далеке. Поведи ме за руку видиш да се бојим и да дрхтим док крај тебе нема стојим и по неку сузу у оку ти бројим. Поведи ме тамо где сунце сија, где ми дашак …

Nastaviti čitanje

УМИРЕ ЖИВОТ – Милосав Ђукић Ћука

Loading

  УМИРЕ ЖИВОТ Небески јахачи данас се клањају Васкршњем јутру, небеском сјају Ројеви пчела воде ме далеко Тишина туче све мердијане Знам да те ране још увек боле Молим те, помози да живот не стане Склопила недра своја земља јунака Потоци плача теку У препуну суза замагљену реку Над Сеном и Невом Небески јахачи лете …

Nastaviti čitanje

СУСРЕТ СА СМРЋУ – Марина Адамовић

Loading

СУСРЕТ СА СМРЋУ Трипут сам се видела са тобом, Сањала сам гошћу У свили боје меда, Куцнула си, Ушла И само такла душу *** Срце је упамтило – твоје меке прсте Претесно је у загрљају – који ишчекујеш *** Сваки дан има очи – боје твоје песме Сваки дан ***