јан 21 2024

PUT U LUDILO II – Dalibor Djokić

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  562
PUT U LUDILO II – Dalibor Djokić 2006-10-23 21:27:39

PUT U LUDILO II

Noći su tamne i pune bola,
kako je samo teško biti sam.
Hodam ulicama
koje sećaju na tebe,
ulične svetiljke
obasipaju me svetlošću,
moram da lutam
do kraja noći.

Nikada više neću
videti moju dragu.
Šta će biti sa mnom?
Opasnost vreba svuda,
kraj sreći i slatkim rečima,
početak vremena
u koje se uvukla smrt.
Kraj ljubavi i malih radosti,
početak kraja.
Nastaviti čitanje

јан 21 2024

POLIGLOTI – Veronika Kostadinova

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 1187
POLIGLOTI – Veronika Kostadinova 2006-10-23 09:35:07

POLIGLOTI

Prevod na Srpski

Pre nego upitaš mene,
upitaj prvo sebe.
Moja šutnja zvuči
sasvim isto ko i tvoja.
U glasno izgovorenom
je razlika.
Ti želiš da sakriješ,
a ja da ne saznaš.

Umorni smo odgovarajući
na pitanja bez odgovora.
Ti tragaš za rečnikom
moje tišine,
a ja umem da šutim
na 1000 raznih jezika.
Poliglot šutnje.
Nastaviti čitanje

јан 21 2024

SREĆAN SI – Latinka Djordjević

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  697
SREĆAN SI – Latinka Djordjević 2006-10-22 23:32:41
SREĆAN SI

Srećan si na javi,
dok talasi mojih strasti
vetrom dah poje,
U začetku magije
što se dodirom utapa
u sene dana,
Srećan si…
Nastaviti čitanje

јан 19 2024

PISAO SAM IME TVOJE – Ljubodrag Obradović

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 682
PISAO SAM IME TVOJE – Ljubodrag Obradović 2006-10-22 09:19:23

 

PISAO SAM IME TVOJE

Pisao sam ime tvoje,
na papiru,
u travi,
na drveću,
u srcu,
svuda sam pisao.

A ti si se smejala
i govorila,
kako je to glupo,
jer,
imena luda,
nalaze se svuda.
Nastaviti čitanje

јан 19 2024

IZGUBLJENA – Bogdanka Rakić

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  745
IZGUBLJENA – Bogdanka Rakić 2006-10-22 08:17:33
IZGUBLJENA

Ima li nade za
padajuće zvezde
izgubljenog neba?
Bol drobi
kosti, a san steže
obruč svoj.
Nastaviti čitanje

јан 19 2024

PISMO OCU – Neven Milaković

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  652
PISMO OCU – Neven Milaković 2006-10-22 08:13:24

ПИСМО ОЦУ

Мрачна улица мрачним оцима, срце леди,
и мрачни осмјех мрачним салама ум помрачује,
а Он недирнут, обасјан свјетлом у мраку сједи,
дјетињом душом, окружен мраком о свјетлу снује.

Мјесец се згрожен призором мрачним за облак скрива
док човјек себе похотном жеђу за мраком ружи,
а са њим жудња за вјечним свјетлом, и чаша пива,
и чаша свјетли док је Он свијетлом рукама држи!
Nastaviti čitanje

јан 19 2024

SLAVA – Slobodan Nikolić

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 980
SLAVA – Slobodan Nikolić 2006-10-22 01:18:38

СЛАВА

Ж.Сарамагу

Пламен облизује густину славске ноћи,
отежале од разлеглих молитава
за кап из облака божанске моћи
да опрости грехе што висе понад глава.

Усне подрхтавају од силине речи,
оченаш по узаврелим главама звечи,
а сузне очи зуре у дим и плам,
у срце бога,његов највећи срам.
Nastaviti čitanje

јан 19 2024

OSTAJEM – Bogdanka Rakić

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  749
OSTAJEM – Bogdanka Rakić 2006-10-21 09:00:00
OSTAJEM

 

Kakav strah to
grize mi misli?
Put je nestao
s kristalnim suzama.
Vrisak stavlja
uvelo lišce na oči.
Nastaviti čitanje

јан 19 2024

SETVA – Svetlana Poljak

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  1139
SETVA – Svetlana Poljak 2006-10-21 09:03:02

SETVA

Nimfa što svira muziku sfera
u globusu vrućina ,
kroz puls pomračenja još uvek
se liju potoci zvezda i drema
pokor

Dolijala strast je moja vera,
poj pljuska kao korona,
ovekovečena milina od srebra
kopita galopom crkvenih zvona .
Moja je majka seljanka bila
ali miris ozona,
plastovi preporoda su tekli
kroz njena nedra

K`o sveta voda što bezverje leči
dok se na njemu suši
u kamenu u razvratu u polegloj
mesečini po dremežu trulom
kad se poljana makova ruši
ili se ponekad vetar zaparom guši

Nebo kad perja po svetu belo
znam , negde se zapliće vetar
u nečija prsa i bokove ,
seme kad buje s` proleća svelo
znam , negde je nabrekala zemlja
i noć negde istovaruje
Bogova tudje

(C) Svetlana Poljak

јан 19 2024

KAD DJECA U NAMA POČNU ZABORAVLJATI – Marijana Vukčević

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  1045
KAD DJECA U NAMA POČNU ZABORAVLJATI – Marijana Vukčević 2006-10-21 08:48:26

KAD DJECA U NAMA POČNU ZABORAVLJATI

Oprosti mi
što se
ničega više ne sjećam
ovih dana najglasnija je
tišina koja odzvanja
tjerajući me da zaboravim
i da se nikad više ne sjetim
ni onih sumornih jeseni
u gradu novih mostova
ni onih kišnih predvečerja
u bulevaru polomljenih kristala
ni onih čempresa pod kojima si stajao
pijani bludnik koji je mogao
biti pjesnik ali ipak nije

Zaboravljam i tvoju sjenku
koja se tetura niz praznu ulicu
i taj sablasan odraz privida
u očima vječitog sanjara i skitnice
Nastaviti čitanje