Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 679 MOJU ŠUMU SEKU – Miljojko Milojević 2007-05-16 23:43:53 MOJU ŠUMU SEKU Danas moju divnu šumu seku. Šumu seče moj prijatelj i drug, Kao da mi ruke do ramena seku, Al prodao …
Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 1585 USUD – Svetlana Poljak – pollakova 2006-10-10 23:32:17 USUD Obale meda ja sanjam Pustite me zidovi da prodjem, da iscrpim snagu maltera i fasada, Pijanac, u žrvnju puta i skitar ili …
SUSRET – Zoran Stevanović 2006-06-02 18:48:12 Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 495 СУСРЕТ Дах, на лицу беше само,..ух,… Учинило ми се,…, то беше,…,дух,… Она је, видео сам јој косе смеђе, Баш преко малене улице пређе,… Горд …
JOŠ PAMTIM – Zoran Hristov – Pročitano: 674 Postavljeno – 14. February 2006. g. @ 11:38:13 CET ZoranHristov napisao-la “ JOŠ PAMTIM Još pamtim tvoje oči i tvoje usne, tople i meke, još pamtim jedan …
Postavio ljuba-trebotin. Procitano 872 POEMA O MARUŠI – Milorad J. Nikić 2006-12-20 15:36:43 POEMA O MARUŠI Kažu da je u doba naših dedova, davno dole na kraju sela našeg, u strani malo kućerak bio i …
Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 922 MLADI JESENJI DANI – Darko Kolar 2006-10-29 10:07:19 MLADI JESENJI DANI Park zatrpan uvelim lišćem, klupa umorna bez dvoje mladih, jesen stiže dok srce lupa, ljubav je večna iako stariš. Čarobne …
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 1079 NEKADA DAVNO – Zoran Hristov 2007-05-28 22:06:37 NEKADA DAVNO Nekada davno, pevao sam za mesec visoko dižući glavu iz grla puštao pesmu. Nekada davno, bio sam vuk Nekada davno, pevao sam …
Postavio ljuba-trebotin. Procitano 487 MUZA – Ratko Petrović 2006-12-30 18:19:52 MUZA Ti si moja bleskasta Muza, što mi stavlja šarene misli pod šešir, tvoje ime nosi svaka procvala ruža, ti si mi snaga, kad vuče …
POSEBNA PESMA – Ivica Milovanović – Pročitano 685 Postavljeno – 18. March 2006. g. @ 17:12:56 CET POSEBNA PESMA Zaboravi, makar na tren jedan, ko si, Zaboravi danas da i ja postojim, I dopusti …
Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 1255 I ŠTA SAD – Stevan Brkić 2006-08-25 00:00:00 I ŠTA SAD Tonovi osmeha blago utihnuše i vapaji nerođenih daleko se čuju, traže portale kroz zamagljene svetove, propovedi sveštenstva skrnavo putuju. Oči …
Požnjeveno klasje žuto
Sa sunčane strane reke
Kao da je otrgnuto
S’ tuđe njive neke.
Okrenuto sve popreko
Na jutarnjoj svetli rosi
Reklo bi se da ga neko
S druge strane kosi.
Ko ti kida zlatne vlasi
Žito moje medno,
Na strništu tužno da si
To je očigledno. Наставите са читањем
Увек, када сване нови дан,
у пролећном Сунцу окупан,
ја се будим пун среће и са мало туге,
срећан сам јер чекам пољупце твоје дуге,
тужан сам што је поред мене снена,
сада једна друга, љубави лишена жена. Наставите са читањем
(prevod na srpski)Kroz prozore tvoje duše
ući ću tiho, nečujno.
Kao lopov ću se prikrasti
do vrata tvoga srca,
korak po korak, na prstima.
I tu, na pragu, ispred tih vrata,
staću udahnjujući duboko,
umorna, bez daha.
Ne, neću ući unutra.
Klaustrofobična je moja duša.
Bojim se da ću se ugušiti
od ograničenosti zbijenih emocija
izmedju zidova tvoga srca.
Ja sam dete slobode,
beskraj je moj dom.
Otići ću isto tako nečujno,
da ti uopšte ne primetiš.
Poneću sa sobom samo mali dio
tih nemirnih sena u uglu,
mali dio pritajene strasti.
Poneću te utiske
sa sobom u beskraju.
Моја душа иште
мало воде
са планинског
извора доброте,
жубор реке,
песму птица,
жеље неке
од мене сада
тако далеке.
Поведи ме за руку
видиш да се бојим
и да дрхтим
док крај тебе
нема стојим
и по неку сузу
у оку ти бројим.
Поведи ме тамо
где сунце сија,
где ми дашак ветра
на лицу баш прија,
где су ливаде пуне
мразовца најлепшег,
дар лепоте свевишњег.
Поведи ме тамо
где су људи бољи,
где је све у Божјој вољи,
где ми се очи смеше
и доброте теше.Тамо где могу
опет да снивам,
да она иста бивам
и ране са срца откивам.
Да се радујем зори
и ономе што нови дан доноси,
да се вратим својој суштини,
медној чаши
насупрот горчини.
:Зовем се Данијела Јевремовић.Рођена сам у Крушевцу, где и данас са породицом живим. Завршила сам Учитељски факултет и по образовању сам професор разредне наставе. Почела сам да пишем још у основној школи и тада су ми радови објављивани у школским часописима.У гимназији сам била члан Kњижевне омладине, а касније сам наставила да пишем на факултету, што и данас са великим задовољством чиним. Пишем љубавне, родољубиве, духовне, мисаоне, описне песме, као и песме за децу. Многе моје песме су награђиване и заступљене у разним зборницима, часописима и алманасима широм Србије. У припреми је моја прва збирка поезије. Удата сам и имам двоје деце. Члан сам Удружења песника Србије – поезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
У Крушевачком позоришту је 28.12.2023. године, одржана традиционална манифестација ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на којој смо направили искорак ка новој 2024. години и најавили растанак са 2023. годином. Програм су осмислили Љубодраг Обрадовић и Милосав Ђукић Ђука, а водио га је Милосав Ђукић Ђука. Програм је отворен песмом Љубодрага Обрадовића НОВЕ, а Даница Гвозденовић је изговорила песме преминулих чланова удружења из Крушевца и Бруса: Градимира Карајовића, Драгана Ћирковића Спикинозе, Мирослава Миће Живановића, мр Ратка Тодосијевића Баће, Томислава Милетића и Далибора Ђокића.
У програму су своју поезију су говорили: Љиљана Тамбурић, Данијела Јевремовић, Снежана Поповић, Слађана Бундало, Миљко Шљивић, Горан Минић из Бруса, Даница Рајковић, Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић Пенда, Нада Милосављевић Кети, Велика Шошић, Милош Ристић, Боривоје Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић, Весна Михајловић, Братислав Спасојевић, Гордана Влаховић, Мирослава Смиљанић, Љубодраг Обрадовић је прочитао песму Латинке Ђорђевић из Цириха – Крушевца КАД ОСТАРИШ, Живојин Манојловић, Олага Раденковић, Љибиша Шапоњић, Слободан Милојевић, Миленка Весић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. У музичком делу програма наступио је Љубиша Боровац Боки из Сталаћа. Фотографије су снимили Живојин Манојловић и Ђурђија Обрадовић, а видео Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић.
НОВЕ…
Долазе… Илузију доносе. Све је идила, а осећај среће, ко снег шкрипи!
Пролазе… Шампањац самоћу гаси и чепом погађа небо да превари срце!
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је у сарадњи са Културним центром Крушевац у Пионирском парку 23.06.2017. године одржало свој традиционални поетско-музички програм Песничка сусретања ПоезијаСРБ. У програму су учествовали: чланови удружења “Перо Крушевац”, чланови Чарапанског афористичког клуба ЧАК, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, чланови Певачког етно ансамбла Лазарице, а и други песници. Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПозијаСРБ се на почетку програма похвалио да је Удружење у Јуну објавило три књиге и то: књигу Мирославе Смиљанић из Сталаћа – ДОШЛА САМ ТЕБИ, књигу НАДА Зорана Јовановић из Лесковца и књигу Аријане Хинић из Крушевца – МостАријана! Наравно ових дана у штампу иде и књига Стефана Кнежевића из Крушевца – МИРИС ДУШЕ! Своју поезију говорили су песници: Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Светлана Ђурђевић, Невена Милићевић, Градимир Карајовић, Стефан Кнежевић, Радован Стефановић, Мића Живановић, Никола Стојановић, Драгојло Јовић Драгиша Павловић Расински, Живота Трифуновић, Дејан Петровић Кенац, Ратко Тодосијевић Баћо, Љубодраг Обрадовић, Аријана Хинић и Јована Марковић. Афоризме су говорили: Братислав Костадинов, Дејан Ристић, Дејан Андрејић, Дарко Михајловић, Драгиша Павловић Расински, Михајло Ћирковић, Драган Матејић, Ивко Михајловић и Саша Милетић. Погледајте и преслушајте на сајту поезија.срб како је то било…
Чланице Певачког етно ансамбла Лазарице
Љубодаг Обрадовић је показао књигу НАДА – Зорана Јовановића
НАДА
Празна оста кућа мог прадеде прозоре јој умивају кише, на тавану попуцале греде Само трешња још увек мирише. Огњиште је давно угашено у оџаку сад се гнезде вране по дворишту блато расквашено Само орах болно шири гране.
Под амбаром у осами ћуте стари јарам и кола теглећа с њима виле, немарно ћушнуте Само дуд још олиста с пролећа.
На дувару слике црно-беле кум, прадеда и стари побратим успомене давно избледеле ал’ још увек радо им се вратим.