дец 26 2023

SOKOLU – Marko Ružičić

Loading

Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 875
SOKOLU – Marko Ružičić 2006-09-11 08:28:18

СОКОЛУ

Пупољку руже моје
зачет из љубави
у трави мирисној
умиван бисерном росом
цвјетај -мириши.

Цвркући птићу једини.
Цвркут твој нек се ори
у гори, гдје те мајка роди
на слободи…
Nastaviti čitanje

дец 26 2023

KLAUSTROFOBIJA – Veronika Kostadinova

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  1323
KLAUSTROFOBIJA – Veronika Kostadinova – Venera 2006-09-11 01:00:00

KLAUSTROFOBIJA
(prevod na srpski)Kroz prozore tvoje duše
ući ću tiho, nečujno.
Kao lopov ću se prikrasti
do vrata tvoga srca,
korak po korak, na prstima.
I tu, na pragu, ispred tih vrata,
staću udahnjujući duboko,
umorna, bez daha.

Ne, neću ući unutra.
Klaustrofobična je moja duša.
Bojim se da ću se ugušiti
od ograničenosti zbijenih emocija
izmedju zidova tvoga srca.

Ja sam dete slobode,
beskraj je moj dom.
Otići ću isto tako nečujno,
da ti uopšte ne primetiš.
Poneću sa sobom samo mali dio
tih nemirnih sena u uglu,
mali dio pritajene strasti.
Poneću te utiske
sa sobom u beskraju.

Pročitajte i orginalnu verziju pesme

дец 26 2023

ZLATNA MEDALJA ZA SRBIJU!

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 518
ZLATNA MEDALJA ZA SRBIJU 2006-09-10 22:26:42
PRVA ZLATNA MEDALJA ZA SRBIJU !

BRAVO VATERPOLISTI !


Treći, uzastopni pehar, za prvo mesto u Evropi


Danilo Ikodinović se raduje Nastaviti čitanje

дец 26 2023

DALJINE PLAVE – Milorad J. Nikić

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 729
DALJINE PLAVE – Milorad J. Nikić 2006-09-10 00:05:00

DALJINE PLAVE

Prostori beskrajni beli,
daljine, daljine plave,
što želje moje slute
i sad me k sebi zovu
i sad me k sebi mame!

Božanski krajevi, bajni,
zemljo, daleka nepoznata,
i ti nad njom zvezdo sjajna,
zašto me prizivaš k sebi!

Nastaviti čitanje

дец 26 2023

Један песник – једна песма – случајно одабрано из архиве сајта!

Loading

Loading


ОД ВАВИЛОНА ДО БОСФОРА

Зидамо вавилонске куле
друге и другачије од срушених,
ни тада нисмо успели
јер су нам рачвасти били језици.

И темељи су срушени од вајкада,
све је постало сотони наслада.

Нама увек тешко пада
да нека сила над нама влада,
где је ту нада:
космичке нема, васиона је несавладива,
људска грамзива.
Сами смо.
Свет тутњи поред нас.
Огромне се але разбокориле
да нам одузму намере
и изгледе да их остваримо.

Остаде реченица празна:
имамао субјекте,
сумњиви су предикати
а објекте смо порушили…
остали су атрибути:
непокорни,
самоникли,
стерилни,
илузорни,
неприлагодљиви…

Само одредба времена оплођена
а месна непроменљива,
о начину извршења ни помена
јер прегршт изненађења
свако јутро водом нас умива
и лице испира.

Рекоше да повратка на старо нема,
ново још нисмо научили
јер је писано језиком непознатим.

Када завиримо у лавиринте
да сачувамо јаросне изворе,
певајмо без загорчености
јер кажу да смо ружни
због рана неисцељених вршњакиња
наших прамајки које су оронуле
посртале ходом посусталим.
Никада им не можеш чути кораке
јер газе по сенци
која неће да се склони с пута.

Дођоше гаврани пресити
да гракћу уместо манастирских звона
када су нас омађијане
водили до нашега бола
без ореола,
од Вавилона до Босфора.

(C) Драгош Павић

О АУТОРУ – Драгош Павић-Катржанац

ДРВОРЕДИ ГОДИНА

И до сада је више пута истицано да је Драгош Павић-Катржанац јер он са поносом истиче име села Катрге у чачанској општини, поред опеваних Мрчајеваца, где је одрастао, средњу школу похађао, своју љубав као супругу довео и кћер као радост добио.

Тамо су корени овог песника а одатле се путеви рачвају, шире, умножавају и воде до гробова предака и сопствених родитеља.

Земља Србија је његова инспирација, нада и утеха, али каткада и баласт, мора и крик.

Плодност стваралачког опуса је импозантна од 2012. када је почео интензивно да се бави поезијом преко збирке “Каскаде” коју оцени Ратомир Рале Дамјановић, књижевник и рецитатор, речима да је она велики инспиративни дијалог са књижевним јунацима и песницима, са лектиром и литературом, прошлошћу и садашњошћу, са поезијом, детињством и драгим ликовима који кроз ове стихове промичу као сенке.

Поезија професора књижевности и српског језика, овога пута изниклој у творачкој меланхолији, чини управо песниково “вјерују” кроз његов бунт.

Година 2013. изнедри и збирку “Небеска звона” која је , по речима Милисава Миленковића, књижевника и рецензента, неуништива духовност уткана у човека, утиснута у његову душу и само биће. Ова збирка одликује песника Драгоша Павића свим оним одликама који га подижу на ниво узвишеног, како поезији и доликује.

Наступили су “Кликтаји душе”(2014) да озраче озарење у злехудом времену и резигнацију пред творцем али и пред античким привлачностима која својом магијом пулсира кроз ову збирку, децидиран је Мића Миловановић,књижевник из песниковог родног Чачка. То је збирка ненастањених простора људске духовности пуних животно-поетског искуства.

У 2013. години роди се и антологија песника завичајних у којој нађоше место стихови оних којима је сунце дошло на дланове, па је збирка-антологија подарила и подржала дрхтавост рађања стихова суграђана у општини Велико Градиште на плавоме Дунаву. Зато и доби име “Дођи ми сунце на дланове”.

Пламена реч песника је магично оруђе које доприноси благотворном савладавању мрачних нагона, рекоше на Конференцији песника Европе, 1967. године.

“Дубоки корени” су изазов да пригодни говор, наизглед херметичан, повери своје интиме поетици јер, и када машта не би радила ствари које ће разуму заувек остати загонетне, она би прилично мало вредела, истакоше Гете и рецензент ове збирке Миливоје Трнавац, књижевник, антологичар и професор.

Расте духовни пут овог песника у метафорама које интелектуално зру, које су суштина и смисао постојања.

То је основно поетско начело збирке “Суза старог кестена”(2017), коју украси својим искуством магистар књижевности Љубимка Блажевић. Она се позва и на песниково “вјерују” да је његова везаност за свет стваралаца утицала на професионалну путању али и на песничко формирање.

Тамо далеко, где се живот сакрио иза огледала, у збирци “Живот из огледала” (2019), г. Милисав Миленковић, књижевник, драматург и рецензент ове збирке, исказа узвитланост мисаоности песника Драгоша Павића, коју је обогатио, раширио и разудио у нове пределе. У њој је песник послао небу пољубац што је населио Николу Теслу међу звезде, у саму вечност, у сонетном венцу”Тесла,портрет међу звездама” или “Вековита звезда”.

“Дубоки корени”осудише варварство и безумље које влада светом, апострофом ради топлине и блискости са својим читаоцима.Метафорично градативна збирка у четири круга:Дах истине, Светлост која пролази кроз стакло, Озарје и Епско-лирске алегорије. “Дубоки корени”, при сваком ишчитавању увек ће се изнова враћати духовности и пуноћи идеала као јединог божанског наслеђа у човеку.

“Поклоних јој котарицу снова”, љубавно уздарје читаоцима која је у предстражи љубави окићена треперавим страстима Рабиндраната Тагоре у поеми Соломонова песма над песмама.

Песник је довољно искрен да не ускраћује задовољство читаочевог слуха и чула да доживе глас лепе Суламке;

“Пијем вино своје И млеко своје, Ево гласа драгога мога”.

Ове стихове из збирке “Поклоних јој котарицу снова” треба читати удвоје, да се мушки и женски глас и слух надмећу у доживљавању значења стихова у њој.

Ово је био осврт професора Ненада Михаиловића Гоје, песниковог колеге из гимназијских дана професорских када се рађала ова поезија и мамила импулсе својих ученика нудећи им и штитећи их од баналности и илузорности надмудривања свакодневице и прозукле црвоточине наметања излизаних ставова у свету која се зове књижевност.

Поштовање читалачкој публици и узорним песницима, посебно уредништву овог цењеног листа-блога.

— Срдачан поздрав! Драгош Павић.проф.

дец 25 2023

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА У ПОЗОРИШТУ – 28.12.2023.

Loading

Видео снимио Љубодраг Обрадовић

У Крушевачком позоришту је 28.12.2023. године, одржана традиционална манифестација ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на којој смо направили искорак ка новој 2024. години и најавили растанак са 2023. годином. Програм су осмислили Љубодраг Обрадовић и Милосав Ђукић Ђука, а водио га је Милосав Ђукић Ђука. Програм је отворен песмом Љубодрага Обрадовића НОВЕ, а Даница Гвозденовић је изговорила песме преминулих чланова удружења из Крушевца и Бруса: Градимира Карајовића, Драгана Ћирковића Спикинозе, Мирослава Миће Живановића, мр Ратка Тодосијевића Баће, Томислава Милетића и Далибора Ђокића.

У програму су своју поезију су говорили: Љиљана Тамбурић, Данијела Јевремовић, Снежана Поповић, Слађана Бундало, Миљко Шљивић, Горан Минић из Бруса, Даница Рајковић, Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић Пенда, Нада Милосављевић Кети, Велика Шошић, Милош Ристић, Боривоје Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић, Весна Михајловић, Братислав Спасојевић, Гордана Влаховић, Мирослава Смиљанић, Љубодраг Обрадовић је прочитао песму Латинке Ђорђевић из Цириха – Крушевца КАД ОСТАРИШ, Живојин Манојловић, Олага Раденковић, Љибиша Шапоњић, Слободан Милојевић, Миленка Весић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. У музичком делу програма наступио је Љубиша Боровац Боки из Сталаћа. Фотографије су снимили Живојин Манојловић и Ђурђија Обрадовић, а видео Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић.

НОВЕ…

Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!

Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!

Nastaviti čitanje

дец 24 2023

Песничка сусретања ПоезијаСРБ – јун 2017. – Пионирски Парк

Loading

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је у сарадњи са Културним центром Крушевац у Пионирском парку 23.06.2017. године одржало свој традиционални поетско-музички програм Песничка сусретања ПоезијаСРБ. У програму су учествовали: чланови удружења “Перо Крушевац”, чланови Чарапанског афористичког клуба ЧАК, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, чланови Певачког етно ансамбла Лазарице, а и други песници. Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПозијаСРБ се на почетку програма похвалио да је Удружење у Јуну објавило три књиге и то: књигу Мирославе Смиљанић из Сталаћа – ДОШЛА САМ ТЕБИ, књигу НАДА Зорана Јовановић из Лесковца и књигу Аријане Хинић из Крушевца – МостАријана! Наравно ових дана у штампу иде и књига Стефана Кнежевића из Крушевца – МИРИС ДУШЕ! Своју поезију говорили су песници: Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Светлана Ђурђевић, Невена Милићевић, Градимир Карајовић, Стефан Кнежевић, Радован Стефановић, Мића Живановић, Никола Стојановић, Драгојло Јовић Драгиша Павловић Расински, Живота Трифуновић, Дејан Петровић Кенац, Ратко Тодосијевић Баћо, Љубодраг Обрадовић, Аријана Хинић и Јована Марковић. Афоризме су говорили: Братислав Костадинов, Дејан Ристић, Дејан Андрејић, Дарко Михајловић, Драгиша Павловић Расински, Михајло Ћирковић, Драган Матејић, Ивко Михајловић и Саша Милетић. Погледајте и преслушајте на сајту поезија.срб како је то било…

 

 


Чланице Певачког етно ансамбла Лазарице




Љубодаг Обрадовић је показао књигу НАДА – Зорана Јовановића

НАДА

Празна оста кућа мог прадеде
прозоре јој умивају кише,
на тавану попуцале греде
Само трешња још увек мирише.
Огњиште је давно угашено
у оџаку сад се гнезде вране
по дворишту блато расквашено
Само орах болно шири гране.

Под амбаром у осами ћуте
стари јарам и кола теглећа
с њима виле, немарно ћушнуте
Само дуд још олиста с пролећа.

На дувару слике црно-беле
кум, прадеда и стари побратим
успомене давно избледеле
ал’ још увек радо им се вратим.

© Зоран Јовановић


Водитељи: Саша Милетић, Аријана Лола Хинић и Љубодраг Обрадовић

Даница Рајковић и Светлана Ђурђевић

Живорад Милановић Маки, Мића Живановић, Драгиша Павловић Расински
Nastaviti čitanje

дец 24 2023

PO PRVI PUT – Ljubodrag Obradović

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  557
PO PRVI PUT – Ljubodrag Obradović 2006-09-09 11:33:52

PO PRVI PUT

Sunce seva,
u grču pred smrt,
tama guta pejzaže.
Život peva,
u telu kad krv vri,
pri dodiru devojke nage.

A mi se gledamo,
dugo se gledamo,
pogledima milujemo,
u mislima dodirujemo,
iskre palimo,
da jedno postanemo
i zauvek ostanemo.

Nastaviti čitanje

дец 24 2023

JECAJ NEBA – Svetlana Poljak

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  705
JECAJ NEBA – Svetlana Poljak 2006-09-09 11:30:40

JECAJ NEBA

A šta si se raskririla nad ovim
vazda nasmejanim nebom
pa zube pljuješ, olova pune
na bagreme bele, hrastove , žbunje,
od jablana vesala praviš , sudiće ti sume,
svaka ce travka da te prokune.
I kada ti se pogled ko rdja na tminu privikne,
Sunce ce ti suditi i Mesec i Zvezde.

I oni će da zažmure, proći ce godina mnogo,
a ti se nikada nećes moći zakleti Bogom.
Crkve ce ti biti prašnjave i prazne bez ikoga,
da te dariva ili za zdravlje pita,
jer ti eto jutros ništa nije
da mi smrviš suncokrete, žita.
Nastaviti čitanje

дец 24 2023

GREH – Natalija Jakovljević

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  806
GREH – Natalija Jakovljević 2006-09-08 22:19:08

GREH

Sveta majka Efrosina
odvaja za sina
zalogaj
pun tame.
Nežno me
hvata za rame.

Efrosina majka
u oltaru moli
za zalogaj
mračni
što mu ne odoli.
Nastaviti čitanje