Данка Аврамовић Мијатовић, Врчин – Београд
Да ти видим очи лепа земљо,
што их у дну крошње скриваш,
од радости за слободу,
радосницом сузом је дозиваш..
Да ти видим лице плодна земљо
украшена ливадама у котлини,
оранице, плодна поља расцветана .
Да ти видим руке чврсте
и твој занос док нам рађаш хлеб насушни,
као мајка што љуљушка чедо своје у колевци,
што заувек Слобода се зове.
Да ти видим чело Пуста реко
плаховита хладна водо.
Где ти Радан љуби небо,
а потоци омеђују село.?
Очи твоје ко драгуљи
плавом бојом засијаше,
када сунце измива хаљине,
од земљане грудве изборане,
И копита коња и тешких оруђа,
руке су ти зов љубави
за слободу коју дочекасмо
обележјем рата из прошлости.
Данас дигни пехар вина
у част мртвих и хероја
за слободу живот дали
у свом болу земљо моја.
Црном тугом тло покрила
над крвавом реком
богомоља заплакала.
Звук јаука утукла си
Спомен гробље, подигла си.!
© Данка Аврамовић Мијатовић
Две аудио песме:
КОВИТЛАЊЕ РЕЧИ
ЗБУЊЕНИ ГРЕШНИК
Биографија:
Наставите са читањем
