Postavio ljuba-trebotin. Procitano 1246 NIJE SVE, ŠTO SE JASNO VIDI – Zorica Brkić 2007-02-14 20:16:00 NIJE SVE, ŠTO SE JASNO VIDI Da li si ikada razmišljao… Kad svetlost utrne, u crnu bocu, kroz levak se …
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 873 USPOMENE IZ PROŠLOSTI – Milisav Djurić 2007-06-24 13:22:38 USPOMENE IZ PROŠLOSTI Često puta u prošlost zalutam, u djetinjstvo do ognjišta stara. Gdje je majka kuruzu mijesila, ispod peke proja mirisala. Igrao …
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 1149 SRNO MOJA – Božo Popadić Aktus 2007-10-07 08:24:38 SRNO MOJA Zaspala je tiha breza, u očima mojim sanja, srna plaha, uplašena, puna sjete jedna žena.
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 728 ORFEJ – Zoran D. Živković 2007-09-28 23:35:00 ОРФЕЈ Елеонори Лутхандер Морска сирена шумадијске заравни, на обали хварској испија стихове. Странцем нигде не бива, свака је земља – њен дом! Њено уточиште. …
Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 813 POZNAJEM NJU – Latinka Djordjević 2006-08-12 00:34:30 POZNAJEM NJU Poznajem nju: sa očima košute, srcem devojčice, dušom što po livadama kad šeta, plače nad otkosima poljskog cveća. Poznajem nju: lepe nežne …
ŽIVOT – Zorica Brkić Zoca 2006-04-18 19:08:56 Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 613 ŽIVOT Život je bokal vode, što u vidu mlaza teče. Uzalud o večnosti snivaš, kad isteče, nemoćan si da dolivaš. Svaka uzalud prosuta …
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 745 OSVETNIK! – Nenad Stakić 2007-10-11 16:22:23 OSVETNIK! Došao je sa zelenom jaknom i flašom u ruci. Stajali su i kezili se, prljavi, pokvareni tipovi, sa margine grada. Bili su u mraku …
KAD DOĐE MART…DOĐEŠ I TI – Lepa Simić – Pročitano: 619 Postavljeno – 07. March 2006. g. @ 10:52:41 CET KAD DOĐE MART… DOĐEŠ I TI Sećas li se … onih martovskih putovanja… U zidinama …
Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 1254 JUTRO – Nenad Glišić 2006-11-23 20:52:19 JUTRO imam lagani osećaj da je šest ujutru savršeno vreme da se ne bude nigde da se ne čuje ništa osim ptica koje cvrkuću sebi …
Postavio ljuba-trebotin – Pročitano: 1826 ĐURĐEVDAN – Marko Ružićić 2006-05-07 23:44:48 ЂУРЂЕВДАН Док не прође цича зима нема првог топлог дана, а прољећа правог нема без мириса јоргована. Радује се старо, младо, дуга зима већ …
нов 23 2023
NE PITAJ ME – Zoran Hristov – Pročitano: 593
Postavljeno – 07. February 2006. g. @ 08:55:07 CET
NE PITAJ ME…
Nе pitaj me , ostarela majko,
zbog čega sam pijan svake noći ,
zašto vinom svoje rane lečim,
iz kafane što zorom izlazim.
Ne pitaj me ostarela majko,
šta to moju dušu bolom rani,
ne pitaj me, i ne potsećaj me,
teže će mi još biti na duši.
Nastaviti čitanje
нов 23 2023
LJUBAV – Ljubodrag Obradović – Pročitano: 408
Postavljeno – 07. February 2006. g. @ 23:56:44 CET
LJUBAV
Šušanj vetra, ti se tržeš gola.
To ljubav? Zašto se plašiš?
Milujem te, ti mene maziš,
strasno, strasno, nema bola.
Poljubuc posle svega,
oproštaj nenametljiv, tih.
Sada ćeš u krevet kod njega.
Javno. Ti si mu žena.
Ja tu promeniti ne mogu ništa,
osim da polomim stabla kukuruza,
za izgubljenu sreću. Ne nema suza.
Idi sad. On ne zna. On ti oprašta.
(C) Ljubodrag Obradović 1970
нов 23 2023
HOĆU … – Zoran Hristov – Pročitano: 408
Postavljeno – 08. February 2006. g. @ 22:39:31 CET
HOĆU …
Hoću da napišem pesmu
samo jednu, o ljubavi
da je tebi posvetim,
i tebi da je dam.
Došlo mi tako…
da napišem pesmu,
pesmu,
koja bi samo tvoja bila.
Hoću da napišem pesmu
samo jednu, o ljubavi
jednu pesmu samo za tebe,
od mene najlepši stih,
samo jednu, da nema kraja,
prepunu ljubavi i uzdisaja.
Hoću da napišem pesmu
samo jednu, o ljubavi,
al’ stih iz mene neće,
žao mi je, nisam baš pesnik,
a i srce mi drhti
kad god mislim na tebe.
I evo, napisah pesmu,
samo jednu, o ljubavi
a tebi ako se ne svidi
pričaj da nisam hteo.
(C) Zoran Hristov
нов 23 2023
ODA LJIGAVCU – Linga A. R. – Pročitano: 450
Postavljeno – 08. February 2006. g. @ 22:39:31 CET
ODA LJIGAVCU
Polako se krećeš,
sa rukama prignječenim nebom,
nosiš trule trešnje u cegeru
i usput gutaš nervozno
ružne glasine o sebi.
Da bi sakrio plutajuća upozorenja,
od mene, od prosjaka,
na putu punom teških primisli
tvog razbuđenog bezobrazluka.
Teški su ti koraci, zar ne?
A ja, silno želim
da isprobam kako piše
srebrna giljotina
po tvom prljavom vratu.
Nastaviti čitanje
нов 23 2023
MAJKO – Lepa Simić – Pročitano: 479
Postavljeno – 08. February 2006. g. @ 22:47:22 CET
gledam portret tvoga lika
ja nasmejana u naručju tvom
stežes me
i radosno privijaš na grudi
posmatraju me tvoje tople oči
samo što ne progovore
vesela i mlada
nijedna bela vlas u tvojoj kosi
***
danas…
ovaj svet moje žive mašte
kao da se ruši
ne smem ni da te pozovem,
bojim se
seta sa lica mog ne silazi
ti, ležiš na postelji bola
majčice mila moja
sigurno ćutiš u tišini…
tudja postelja
ljudi oko tebe u belom,
nepoznati
došla bih mila majko
ove daljine nisu prepreka
al’ se bojim
neću te zateći
nasmejana lica
(C) Lepa Simić
нов 23 2023
ZIMSKA PRIČA (tri pesme) – Marija Kristivojević – Pročitano: 715
Postavljeno – 09. February 2006. g. @ 13:11:40 CET
Vrištim u sebi,
al’ niko ne čuje
Spolja stena,
u srcu bura caruje
Na licu maska
od šminke i sreće
Dok se u duši
orkanska oluja kreće
Spolja sam
jaka kao planina
Unutra od stotinu
vulkana lavina
Nastaviti čitanje
нов 23 2023
POKLON – Miloš Sepec – Pročitano: 562
Postavljeno – 09. February 2006. g. @ 23:22:11 CET
POKLON
Tog svežeg avgustovskog jutra,
dok je sunce stidno virilo iza brega,
na rekom pokvašenom pesku
stajala je sreća moja,
mlada, još pospana, tako prelepa,
kao snop duginih boja.
Gledajući je tako nevinu i smernu,
reči u grlu zarobljene behu,
ali pogled njen je kao bezbroj
i reći i slika,
ona je sve, ona je smisao,
ona je prva i poslednja prilika.
Nastaviti čitanje
нов 23 2023
SAMA U GRADU MILIONA – Lepa Simić – Pročitano: 677
Postavljeno – 10. February 2006. g. @ 10:18:27 CET
Sedim sama na klupi,
kao da sam jedina u gradu miliona.
Čujem korake tudjih stopala,
varaju me.
To mesec kotrlja osmeh,
šara tvoju senku,
igra se povetarac
sa mojim ustreptalim mislima.
Nastaviti čitanje
нов 23 2023
BREZA – Miloš Sepec – Pročitano: 1005
Postavljeno – 10. February 2006. g. @ 10:27:48 CET
BREZA
Zajedno smo rasli sve ove godine,
svakodnevno se ćutke gledali,
svesno ili nesvesno dodirnuli,
i jedno na drugo nikada ne dali.
Večito ukopana i ponosna
pred mojom kućom stojiš,
svoje tanane bele ručice,
ukrašene zelenim lakom,
ka meni pružaš,
sve moje pesme u korenu čuvaš,
sve tajne moje,
kao vojnu nikome ne otkrivaš.
Nastaviti čitanje
нов 23 2023
AKROSTIH – Yak8dobar – Branko O. Tomić – Pročitano: 822
Postavljeno – 10. February 2006. g. @ 14:12:51 CET
Бранко О. Томић
АКРОСТИХ
Ах, како занос превари часом!
Нећу да кудим са груди шиљке
Ђаво кад шапне најтишим гласом
Ето отрова из цветне биљке
Лакше ми укор очима наћи
Кад ме у срцу ломљава меље
Авет ми жеђи на пут ће краћи
Прегази мекот снене постеље
Nastaviti čitanje
ПоезијаСРБ Број 15.
ЕКСКЛУЗИВНИ
ПоезијаСРБ Број 5./6.
КЊИГЕ
