Црна жена – Vlada_87

Loading

Црна жена

Ко је црна жена та
Што ме кроз снове верно прати
У мисли долази…
Што патњу моју
Срцем схвати
У чијем загрљају и најтежа
Бол пролази

Очи напаћене, уморне
Склопљене у касној ноћи
Сан ме обузима…
Црна ме жена опет грли
Знао сам, она ће доћи
Кад год су моје мисли
Тамне, суморне
Она ка мени хрли

Црна жено реци ко си!
Желим да знам ко љубав у моје
Срце ставља
Откриј ми име своје
Сутра већ касно може бити…
Ветар судбине што младима срећу односи
И нас ће да покоси
Тужна, гледаћеш како се моје тело
Од душе раставља…
Црна жено реци ко си…
Наставите са читањем

Понизно – pollakova

Loading

Понизно

Путујеш
кроз потоп расних равница
Кад ме сетиш
поздрави те земље далеке
и уморна лица
Те бесом опрљене душе
што имају сав бол
овога света
у суморном оку
па њиме и твоју срећу руше
Наставите са читањем

KLON – Vesna Mladenović

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  1673
KLON – Vesna Mladenović 2007-02-20 08:42:17

KLON

Koliko puta, krava ista,
bi’e mi hrana?
Pozamašnih pilića,
nakljukanih..
zagrižući epruvetu,
da gutam telesa, hormona?

Ne vidim tu ,mesa.
Vidim laboratorije, silovanja,
zahvalnost milijarde, ljudi;
koji od danas do sutra, bitišu;
ovog časa, ne umiru od gladi.
Наставите са читањем

IZUVANJE U HODNIKU! – Lepa Simić

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  2156 
IZUVANJE U HODNIKU! – Lepa Simić 2007-02-19 23:28:05

IZUVANJE U HODNIKU!

Rečima slikam, šareni mozaik
jedno detinjstvo
najlepši pejzaž iz mog spomenara.
Stižu me sećanja…
Poželeh da budem dete…

Otekle misli
zbog onog parčeta moje Otadžbine
gde su crni vetrovi
porušili naše dimnjake.
Nema više ozarenih obraza…
Izuvanje u hodniku…
Prasak golubova…Miris pogača…
Samo pusta istina
kao nestvarna bajka.
Ispisalo nas vreme…
Наставите са читањем

NASLEDJE – Gordana Knežević

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  1384
NASLEDJE – Gordana Knežević 2007-02-19 23:13:31

NASLEDJE

Pronadjena iz niotkuda,
i otpočeta sa stidljivim
priznanjem požude,
jedna pesma na sredini
ništavila,
spotakla se o svoju
sopstvenu prolaznost.

A tražila sam je godinama,
u svim raskrinkanim
završecima ljubavi,
u nadama isčezlih,
polomljenih osmeha,
u nekim grešnim zorama
rodjenim u ime pamćenja.
Наставите са читањем

U BEZBOŽNIČKIM VEČERIMA – Svetlana Poljak

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  931
U BEZBOŽNIČKIM VEČERIMA – Svetlana Poljak 2007-02-19 22:51:31

U BEZBOŽNIČKIM VEČERIMA

Moraš mi verovati i sada
i u smrti i u bezBozničkim
večerima ,
gde nam se potire otkrovenje
pod aurom pokleklih ulica
i  malih polumeseca u krošnjama
našega grada

Ti uspostavljaš poredak,
tumačiš njegove sadržaje
a moja se nada
utapa u rumenu zemičku
i meka spokojstva,
pod jutra mlada zaleže
Наставите са читањем

PJESMA OCU / TREBAVSKA ZORA – Milisav Djurić

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  1080 
PJESMA OCU / TREBAVSKA ZORA – Milisav Djurić 2007-02-19 22:44:33

PJESMA OCU / TREBAVSKA ZORA

Razmišljam često, pitam sudbinu
sta život čini od čovjeka,
za primjer uzimam ja tebe oče
jer slična sudbina i mene čeka.

Sav život ti je u jednom danu
kò priča nikada ne ispričana,
rijekama znoja od teškog rada
gradio osmijeh na mojim usnama.
Наставите са читањем

IMA BOGA – Neven Milaković

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  1505
IMA BOGA – Neven Milaković 2007-02-19 00:16:35

IMA BOGA

Ne vjeruj ako ti kažu da Bog ne postoji
i ne ljuti se na njih jer to ne govore oni,
ni sami ne znaju jadni da nijesu sasvim svoji
i da ih djavo crni u provaliju goni.

Svi su ljudi od Boga, ali nijesu svi Božiji,
mnogo ih je tamom svijeta opijenih,
mnogi su se krišom poklonili zmiji,
zatočeni mrežom lukavstava njenih.
Наставите са читањем

FENIKS – Zoran Hristov

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  934
FENIKS – Zoran Hristov 2007-02-18 12:41:46

ФЕНИКС

IN VINO VERITAS…

Ноћас ми се поглед мало мути,
јер те гледам ко сенку у мраку,
чаша вина у руци што дрхти,
док наздрављам проклетом животу.

Ноћас празним чаше горког вина,
а изнова доносе ми пуне,
ја наздрављам, они опет точе,
цигани ми на уво свирају,
а болно је срце пуно туге.
Наставите са читањем

… Летео сам из Колорада за Србију – Миљојко Милојевић Биле

Loading

Сјајан је овај сајт и ја му предвиђам успешност као и претходном и учинићу себи задовољство да неке делове из мог, ускоро довршеног, романа испишем на страницама овог сајта и очкујем и молим за евентуалне коментаре, најискреније и најоштрије, као подршку.
За почетак исписаћу краћи предговор, који каже: причи није прост повод да тражи преко леба погаче.Без свршеног чина служења сврси.Прича је оно што јесте, и не може бити ништа друго.Ту је да говори ако има ко да слуша и ако хоће ко да чује.
И све у њој да се измисли њу не могу разапети, ни обесити. Њој не могу ниста.
Као малени сведок, као преостали потомак свенулог века, дајем себи за право да чујем истину која постоји и која каже да је Господ Бог свемогућ, и ако хоће може ругобу да претвори у лепоту, а лепоту самеље у ругло ,а да само он зна када, како и коме то ради. И ником не мора да објашњава!
Зашто?
Зато!
Јер шта је куси, кажу, него сам Господ наш, мучен сопственом глађу и жеђу, који тражи храну и на највећем ђубришту и гаси жеђ на загађеном извору!

Глава прва

… Летео сам из Колорада за Србију, преко Минхена .Моја супруга и ја морали смо ту да променимо авион.
Нисмо се задржавали јер нисмо морали да чекамо. Прошли смо транзитну халу и готово да смо могли одмах да уђемо у следећи авион.
Стјуардеса нас је љубазно упутила према нашим седиштима.
Таман смо се сместили кад у сепаре уђоше наши сапутници: старији брачни пар.
Он: здепаст, огромног, опуштеног стомака, седе, куждраве косе и плавих, готово згаслих, буљавих оцију. Тром и смотан!
Она: зарозана, дречаво црвене косе, дебела и масна. Место усана имала је црту премазану неукусно дречавим ружом.
Уз поприличну нервозу и њено пренемагање некако се сместише. Осетио сам огромно олакшање кад су сели јер су ми својим огромним телесима заклањали све пред очима.
Полетели смо.Таман сам се уљуљкао у дремеж кад ме трже Хелен:

Наставите са читањем