POEZIJASCG -

[natalijajakovljevic]

Umro pesnik Stevan Raièkoviæ


Jedan od najveæih srpskih pesnika ,akademik Stevan Raièkoviæ preminuo je na �urðevdan u Beogradu.
Za šest decenija apsolutne posveæenosti poeziji,Stevan Raièkoviæ je ostao tvrdokorno svoj,asketski predan i veran svom izvornom lirskom nadahnuæu,od prvih stihova objavljenih 1945.godine do najnovijih pesama u poslednjoj zbirci *Fascikla 1999/2000*.Obraæajuæi se ,gotovo sa dubokom pobožnošæu,suncu ,vodi,zemlji,travkama i drvetima,mravima i lišæu Raièkoviæ je stvorio poeziju koja je njegova najdublja religija.Njegov mit.Njegova metafizika.On je sav u poeziji,i kad želi da se skrije i kad želi da se do poslednjeg daha iskaže.
Stevan Raièkoviæ je uspeo da klasiènim lirskim sredstvima i tradicionalnim oblicima pevanja ostvari poeziju modernog stvaralaèkog koncepta i savremenog lirskog senzibiliteta.U tom smislu njegova poezija,u svim njenim razudjenim rukavcima,predstavlja jedan od najblistavijih trijumfa lirskog principa i lirskog oseæanja sveta i života.
Raièkoviæ je razbio veæ ustaljene zablude književne kritike da je vezani i rimovani stih arhaièan i prevazidjen,a tkz. slobodni stih nov i moderan.ništa pogrešnije od takvog shvatanja.Poput Disa,Duèiæa,Rakiæa,Panduroviæa,Raièkoviæ je upravo vezanom i rimovanom stihu ostvario moderan pesnièki govor.Uz *Koru* Vaska Pope i *87 pesama* Miodraga Pavloviæa njegova *Kamena uspavanka* èini trougaoni temelj modernog srpskog pesništva.

Raièkoviæ poseduje jednu retku sposobnost:da o jednostavnim stvarima i dogadjajima govori lirski složeno,kao što,s druge strane, najsloženijim idejama i teškim sadržajima uspeva da obezbedi jednostavan,ali savršen lirski izraz.Tu sposobnost da neobièno uèini obiènim,a obièno neobiènim,imaju zaista samo veliki lirièari.


Slobodan Rakitiæ *Politika* 8.05.2007.

[natalijajakovljevic]

Dvojnik


On nema oèi-al me vavek gleda.
Ima za mene uvek reè nemuštu.
On prvi šane onu miso suštu
Od koje beĹľim ko od vatre,leda.

Kad podjem za njim-osvanem sred blata.
Strašno me drži,a neima šake.
Il me pušta nebu pod oblake,
A kad padam-on me ne prihvata.

Zbog njega æutim danima ko mutav
I nosim suvu stenu iznad vode
A sam se pravim-prazan,lak i plutav.

Kad reè zaustim-ja umesto eha
Naježen èekam da me sveg izbode
Slomljeno staklo njegovoga smeha.



Put u ravnicu


O dugo nam treperi pred okom
Put dug i Ĺľut od jare.
Sa strane:samo trske i bare
Sa žabljim i gušterskim skokom.

Mi idemo pomno kroz sve to,
A slutimo:Ĺľita,raĹľi
Hlad,neku ljubav bez laĹľi,
Neki cvet,nešto sveto.

O znamo i još šta nas èeka
Na putu kroz ovo leto:
Prah,neko zaspalo pseto.

I-moĹľda:bulka daleka.
O znamo mi ,znamo,znamo,
Al ipak koraèamo.


Nebo


U toj dubini
Plavoj
I bez ruba
TraĹľio sam,odavno,
Goluba.
Al sve što se iznad diglo
Nestalo je.
Gore su još samo plave boje.
Tražiæu ga još po krugu
Vrtoglavom:
Makar oèi izgubio
Sam
U plavom.



Stevan Raièkoviæ

[natalijajakovljevic]

Molitva ili epitaf


Kad znam
Veæ dobro
Da niko ne leèi boljku
Koju sam od rodjenja
Poneo u gorkoj vazi:
Neka me trave
Bar jednom
Zaklope u svoju školjku,
Da budem kao na dnu
Neèega
Ĺ to prolazi.



Daleko


Ima jedan vetar koji kosu ne rastura
I grane ne povija,
Nego, samo tako,dodje odnekuda
I u nama jednu misao pokrene
I zašumi,meko:
Da postoji nešto od nas sasvim daleko.




* * *




Dve ptice nada mnom kruĹľe ko pijane
U pustom vazduhu bez ijedne grane.

Mora da su pile za vazdušnim stolom
Ispunjene plavim nepoznatim bolom.

Da l to zastadoše kraj vazdušne klupe
Da podele stvari i da hrabrost skupe?

I dok sad odlaze svaka svome kraju:
U mojoj su pesmi skupa,a ne znaju.



* * *


Jutarnja nas svetlost kao truba budi:
Mi stupamo iz sna - u svet drugih ljudi.

U budnoj se glavi još koji tren dimi
Odsanjana vatra gde smo bili i mi.

Izlazimo zatim medju ljude,tiho:
Prvi nas je pogled ko lišæe zanjiho.

Veæ nas buka dana kao hajka steže.
Gle:poslednje ptice iz nas nekud beĹľe.

Navlaèimo oklop:vitezi bez stega
Kreæu prazna srca preko dnevnog brega.

Mrak nas, pesmo,nadje gde smo bolno stali:
Brojimo u nama mrtve što su pali.



Stevan Raièkoviæ