POEZIJASCG -

[Boba]

LASTAMA HIMNU-Milorad J. Nikic


U nedrima zime proleće raste
Kao steonoj junici vime
Nad gnezdom štalske laste
Vrabac u pesmi prosipa rime.

Prpeći trinu pronašo zrno
Cvrkutom bučnim odgoni zimu
Lasti na tren pod strehu svrno
A ona negde na toplom Krimu

Život je hleb sa devet kora
Usud nam bogovi po meri pletu
Lasti je dato - u svet da mora
Gizdava dama lovi u letu

Vrapcu čuvaru kućnoga praga
Tom biću dragom spevat ću odu
A lastama himnu – zar nije snaga
Kući se vraćaju, a od nje odu…

Za ono što je nazad je vuče
Još ljudski jezik ne nadje ime
Laste su da nas ljubavi uče
I zavičajne razgone zime…

[Boba]

16.01.2009.

IGRA VREMENIMA-Spasoje Z. Milovanovic

Питао сам се
Ко је тај што трчећи
прати те у стопу
Као лишће
заклања ти видик
Уз цвркут птица
Уступам се за мало мириса
На постељи
Док посматрам разголићене груди
Од смеха распаднут
У ветровитом пролазу
Дрхтао сам
чудећи се излупаном сунцу
Дрхтао сам
у загрљају жене ужурбано
Као море које се цепа
Скочио сам
Трампећи себе
За парче дана

Гледао сам
Опис времена на зиду
Гледао сам
Опис времена од јутрос

[Boba]

07.01.2009.

KORNJACA-Ljubodrag Obradovic-PUTEVI KULTURE BR.12

Otkad koračao nisam,
ulicom zagledan u sreću.
Greh nam nije otpisan,
a zaborav ni ja neću.

Kao koračam.
Još me ne kuvaju,
a kornjača sam,
što ulicom puzi.
Vetrovi koji
gradom duvaju,
odneće u svet,
trač o mojoj suzi

[Boba]

18.01.2009.

PREDSTAVA-Milica Perun Ivanovic

IZA PARAVANA SNA
MEĐU KULISAMA
TEČE PREDSTAVA

OKREĆEM SE
NA RAŽNJU DUŠE
MUČNA ZVJERINJIM
UGRIZOM SUDBINE

BUDNA
DA NOĆ
SAN NE POKRADE

IZMEĐU MENE I JUTRA
PEDALJ NOĆI
VJEĆNOST ČEKANJA
DO SVANUJĆA

ZAVJESA PADA

[Boba]

19.01.2009.

GLOBALNO SELO-Vida Nenadic

Ne zovem te
da dođeš ovamo.
Ni sebi nisam zatvorila vrata tamo.


Ne zovem te da se uveriš
kako su svuda svi
samo kad se rađaju i umiru jednaki.

Ne zovem te ni da vidiš
kako ovde krovovi visokih zgrada
čuvaju nebo, od pada.

[Boba]

21.01.2009.

TUZNI SONET-Maria Deyana

Sad, prazni trzaj duše, naprsla njedra
olupina broda razdrta jedra,
pakao i grč, suza teška ista
ko patnja raspetog Hrista

Još jedna mis’o me kida,
kamen sam sodomskog oronula zida,
divljeg krika glas, kost tuđeg grobišta,
bezimeno mrtvo slovo, prazno, ništa

Guta me daljina daleka svijeta,
ko oluja slijepu pčelu s uvela cvijeta,
a jednom je bolno srce snilo,
sad tuđe, a nekad je moje bilo

[Boba]

22.01.2009.

SLUTNJA-Radisa Miletic
Ćutim,
u očima ti mrak.
Ja slutim.

Reč,
na usnama ti drhti.
Ja slutim.

Proleće,
u duši ti mraz.
Ja slutim.

Pesma,
utihnula muza sad.
Ja slutim,
da prestaće sve.

[Boba]

23.01.2009.

NA USCU-Milorad J. Nikic

Odozgo aždaja vreba

I zmijsko kaplje mleko

U moje oči slepe

A iz njih kao iz kamenih

Gnezda

Izleću krilate senke

Od kojih zenice strepe

Čekujuci na noć

U društvu crnih galebova

Na ušću umiruće reke

[Boba]

Miljojko Milojevic-Bile

DO

Kad vrhove Jastrepca, modre, nedaleke,
Potpuno ozare zlatno -rujne šare
I nad mojim Dolom bele ptice neke
U večernjem ruju lagano šestare,



U sutonu prvom pred tišinu noćnu,
Ja bih dečačke snove sa javom da spojim:
Da mi soko sleće na desnicu moćnu,
Pred hatom i hrtom u Dolu dok stojim...

O, kako bih da sam: uman, snažan, smeo;
Sve čudesne moći da imam i znam;
A, sve bi ih samo, sve na jednu sveo:
Svakom živom biću da večni život dam.

U mom Dolu -malom raju sveta
Gde život teče, buja, peva, cveta...
Gde naviru najlepše želje, il' seta,
I smrt se crna neumorno šeta.

Na Jastrepcu, divlji, jastrebovi žive
Grabljivi, moćni, liče na sokolove
Sive, kad sleću u Do na moje njive,
I gladni, nežne i krotke grlice love.

Jabuka pitoma, visoka, rasla u Dolu
Sa lišćem i cvetom na svakoj grani.
Sada umire lagano u nemom bolu
Jer srcem njenim maleni crv se hrani.

Na njenoj suvoj, umrloj, grani
Grče grlica, nežna, srebrnosiva.
Da l’ tugu toči, od jada se brani,
Il’ je čežnja pali pa dragog doziva?

Možda, goluždrave, nove ptiće sniva,
Il’ one što su negde pali oplakuje, žali;
Možda je srećna samo što je živa
I sunce i kišu i goru, vedro nebo hvali.

I zato bih hteo da sam s moći takvom
Večni život da dam živom biću svakom...
Nek pevaju srećna zato što su živa
Ko grlica ova, ljupka, srebrnosiva.

U Dolu svako od svakog život ište.
Nemoćni moćne neprestano nište,
Nemoćne moćni zauvek unište,
A besmrtni život svako biće ište.

Kad bih samo mogao, umeo i znao
Ja bih svakom biću večni život dao.

Ne! Ne bih da sam Bog, koji uzima
I daje i prašta i zlo ne kažnjava.
Ja bih večni život darovao svima,
A Bog u svom Raju i dalje nek spava.

[Boba]

24.01.2009,

ROJICE SE RECI-Velibor Sikimic

Nastaniću tvoje srce
kad otvore se vrata beskraja
i zagrme pjesnikove riječi
tvojom dušom, tijelom vrelim.

O nemirima pričaće neke pjesme davne
snovi i nade sve ostaće u njima
na izvoru nove ljubavi i snage
rojiće se riječi medne, nježne, slatke.

[Boba]

26.01.2009.

DATUM POVRATKA-Spasoje Z. Milovanovic

Није страх
Ни надање није
Већ љутња нека
Грамзива
Што пречицом подилази

Гледао сам коње
На ливади
Потковане ципеле
Купио сам
Сулудо трчећи у нигдину

Плакао је

Колоплет
Раскован
По пољу се вије
Таламбаси
Угарци
Небом комадају

[Boba]

27.01.2009.

KRAJ SVETA-Aleksandra Pavlovic

Predosećaj oluje.
Osvajaju sumnje.
U oku vetrovi
kiše suše.

Jednolična uspavanka.
Mršte se oblači.
Reči epitafa
nova su himna.

Jedan dan.
Volja nestanka.
Dodir neba.
Kraj sveta!

[Boba]

28.01.2009.

PISMO NUSICU-Srbobran Matic

U to doba ne bi poslanica,
a sad bez njih ne mož da se živi,
samo nema tvog sumnjivog lica -
sada smo ti ko narod sumnjivi.

Doktori smo skoro svi postali
i u razvoj uložili znanje svo,
rezultati, ipak, izostali
plašim se da ne dodirnemo dno.

Kad bi bano bar na kratko vreme
i zateko nas u tom divnom stanju
nebi ti nedostajale teme,
pisao bi i noću i danju.

[Boba]

29.01.2009.

NISTA MUDRIJE OD CASE VINA-Ratko Petrovic

ne govorimo plave
jezike ljubavi
sa nekim,
ko sluša samo sebe:

zaglušiće nas eho

ne recimo da je
ljubav ono,
što nam je
bilo neuzvraćeno:

nećemo stići da volimo stvarno

[Boba]

30.01.2009.

ZAKLINJEM SE-Branka Zeng

Tečiću mirna, troma,
da Te ne probudi udar talasa,
a obala koja me oblikuje
Tebi put neka bude.

Tečiću mirna, troma,
neću Te u zamke
virova hvatati.
Skrenuću tok proticanja.