POEZIJASCG -

[lepa_S]

16.01.10
STIH DANA

LOTOSOV CVIJET

ja ove noæi premila
imam kljuè
za sve tvoje zakljuèane brave
za sve prolaze tajne
Å¡to ponosom ih
davno osvijetliše ti suze

polako…
sada sklopi oèi
nek noæas ti moje rame
bude
i slatka tišina odjadana
i melem blag za rane…
zaboravimo noæas
mile nam kolijevke
uljuškana nek spavaju naša carstva
u kojima djeca su samo djeca…
obavij me toplim jugom
dok pletem nam postelju
nitima kose
vjetra
Å¡to bludi vrbacima zelene
rijeke…

udahni me
noæas me voli
a ja tebe æu
stotinu godina
u ovoj samo jednoj
što miriše na
cvijet lotosa…

volim te
za poglede
za dodire usana
za drhtaje
za otiske zrelih malina
za plamene talase
za jecaje
za ponore
za strast
za grè
za odsjaj rose na dlanovima…
za ljubav
kojom ispunjavamo jedno drugo
i koja nam ovu noæ
noæ cvijeta lotosa
odnosi u pjesmu
vrelim tijelima spojenu
u zvijezde zauvijek
posijanu…

Davor Slavnic
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

17.01.10
STIH DANA

SANJAM


Sanjam ognjište,vatru koja pucketa

Zimsku noæ, onu iz pesme,idiliènu

Sanjam tihu obalu Dunava krajem leta

Sanjam osmeh i plaè svog deteta.

-

Sanjam, sanjam mir. Usudiæu se da kažem : Ljubav snevam

Poljupce, al one neèujne, spontane

Sanjam ženu kojoj æu umeti da pevam

Ženu koja æe voleti, moju æud i moje mane.

-

Sanjam, sanjam veèeri koje radostan doèekujem

Dušu smirenu i dom, to sveto mesto koje nemam

Sanjam kako žalostan nekuda putujem

i kako se radostan, natrag kuæi spremam.

-

A tamo u tom domu zamišljenom

osmesi i suze zbog povratka moga

Sanjam . . .a život mi nemir i lom

Sanjam a stvarnost je sušta suprotnost od toga.

-

Sanjam a za snove ništa ne umem da uradim

Porazima obeshrabren. Pod tegom razoèaranja

Znam žetve ne može biti ako ništa ne posadim

Život me gazi a ja ne umem, da se ponesem sa njim.

-

Sanjam te puste snove . . . te puste snove

A sudbina mi je ovaj vrtlog i uvek æe tako biti

Ne verujem u èuda . . . ne. Nikud iz kože ove

O miru i blagostanju, dovek æu samo sniti.

Aleksandar Iliæ
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

18.01.10
STIH DANA

ŽIVE U MENI


svakog jutra
rasperjam
duhove svoje
na pragu istoga mosta

i uvek tu
i uvek u trenu
u kome
vršje razbludnih krovova
u zenice utiskujem
bolom reskim
umijem drugu obalu
progutam grlo
Å¡krgutom zuba
ga zatihnem
i ubrzam
i pohitam preko
zmijuljava reka
mirisom tinje
saplete
tek da me potseti
spavljivu
da duhove svoje
rasperjam
i pustim da snevaju
u mome budjenju...
èeka ih novi dan...

Aleksandra Pejiæ
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

19.01.10
STIH DANA

JEDNOM ÆU JA


Jednom,
kad pomirim stvarno i moguæe,
kad pronadjem sve izgubljene osmehe
i kad se setim svih zaboravljenih reèi,
kad oprostim sve prevare
i okajem sve grehove,
jednom æu i ja
napisati pesmu.

Jednom kad odsanjam
nedosanjane snove,
kad nauèim pesmu grlica,
kad vratim izgubljene prijatelje
i poravnam poraze i pobede,
jednom æu i ja
napisati pesmu

Jednom,
kad odgonetnem sve zagonetke
i prebolim sve boli,
kad nauèim da živim
od iluzija
da uzimam, a ne dajem,
kad nanižem sve bisere
zaspalih Å¡koljki,
jednom æu i ja
napisati pesmu.

Jednom æu i ja
napisati pesmu,
najlepšu pesmu na svetu.
Ako mi ne veruješ
onda ti stvarno ne umeš da sanjaš,
i onda
za tebe nema mesta
u mojoj pesmi
i baš me briga
hoæe li ti se dopasti
svaki stih
jednom
kad ja napišem pesmu,
najlepšu pesmu na svetu.

Svetlana Biorac-Matiæ
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

20.01.10
STIH DANA

VOLI ME

Voli me
kao Å¡to nebo voli sunce
voli me neskromno
bezrezervno
nesumnjivo i to je malo
sanjala sam
da voliš me još više
kao sladoled od èokolade
kao puding od vanile
zgusnut kao želja
koja iz mene provejava
pred jutro
Å¡to se upravo radja
voli me
u predveèerja sparna
dok se sumrak
s nebom poigrava
zarobi mrvice noæi
Å¡to na zidovima
kao uramjeni gobleni stoje
u posrnoloj tami
bez svetla i boje.

Usnuli su svici
u carstvu melodije svoje
èudesna oseæanja
pod jastuk stavljam
i kada sam budna
i kada sanjam
u mojim oèima
ima pomalo neba
da vedri i da se plavi
dok zora prepliæe
najlepše šare
voli me
kada se pod prozorom orose
brezine grane
i nemoj pomisliti
da nebo plaèe
to novembar odbrojava
poslednje jesenje dane.



Zorica Brkiæ
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

21.01.10


PESMA NEDELJE

LIST

Proletos, letos- zelen, jedar, bujan…
Sad sveo, ljut, rujan
i žut ko zlato,
na vetru treperi, igra
ko èigra i- pada u blato!

Smrviæe ga neèija kola
i, kad potpuno bude crn,
vetar æe ga opet poneti
i do sivog strna doneti
i, da ne odleti, nabosti na trn.

Ophrvan bolom i bedom,
u svom krahu
postaæe pod snegom i ledom
prah! Eh, eh…Prah-prahu!
Kao svi i sve što smrt kosi (ne)redom…

Za njim je tugovao samo ogoleli lug.
Dok je venuo, trunuo, treperio
i, uzalud, smrti prkosio,
Zemlja je, nemo, oko Sunca obišla svoj krug…

Miljojko Milojevic
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

22.01.10
STIH DANA

Ako preživim

Novi dan novoga doba
upravo se radja
soba miriše na suze
i ustajali dim cigareta

Zvuk tišine steže lance
kojima sam srce vezala
sad slobodno mogu na kraj sveta
kad istina mi jedna dušu zgazila
Plaèna pesma pada mi po svesti
teška ko kamen
tonem u ništa ne nazirem put
ko da se duša s telom rastavila
a tren ovaj bolan ko život je dug
Al’ ako preživim
živeæu hiljadu godina
samo da svaki dan moga života
bude tebi korak bliže paklu
i svaki osmeh moj tvoja golgota
nek nikoga nema da ti pruži ruku
kao meni sad…


Stana Miniæ(02.7.2000.g)
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

23.01.10
STIH DANA

JUTRO


Svakog dana probudi me
jasnim tonovima.
Obuèeno u svetlost
boje života.
Raširi krila
i poleti, èikajuæi me
da poðem s’ njim.

Miriše kao cvet loze,
kao smola na obali reke.
Kao zvuk se Å¡iri,
nestaje i vraæa.
Jutro me svakog dana
probudi.
Nasmejano, novo.
Zapljeska krilima petla.
Obuèeno u svetlost.
Umiveno i namirisano,
ogleda se u tvojim oèima.

Branka Zeng
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

24.01.10
STIH DANA

SLUÅ AJ

Pišem ti,
sve ono Å¡to ti
nikada nisam rekao,
nisam kukavica,
samo nije bilo prilike,
nekako je prestalo
pre nego poèelo.

Nisam samo hteo da menjam sebe,
svet bih menjao, sa tobom.
U tom novom rasporedu planeta
koje se pojavljuju
na ovom ekranu Å¡to se nebo zove
ti me nisi videla,
tamo, nismo postojali.

Nisam hteo da se izgubim,
no, teško je izaæi iz tog lavirinta,
oèiju tvojih,
ne nalazi se tako lako put
iz tog sjaja lišca jesenjeg,
obasjanog suncem miholjskim.

Nije bilo vremena, da te volim
i sad kada te mrzim koliko i sebe,
pitam se da li bih uopšte to znao?!

Žudeo sam, muškarèina-ja,
nekad je i plakala za tobom.
Sada je ono sunce izgubilo sjaj,
nisam znao da je juèe tako daleko!

Ti neæes doèekati laste u mom naruèju…
biæeš daleko negde u mojim mislima,
dok budem slušao pesmu vrabaca
koji sviraju na žicama,
i verovatn vino pio
i pokušavao da se setim
svih tih ženskih suza
kojih sam se nagledao,
više nego što je kapi
u ovome kišnjem danu,
tvojih, tamo neæe biti,
nikada ih nije ni bilo,
ja sam taj koji je plakao.

Veèno hladna,
kao dno najdubljeg mora,
lepa kao nova zora,
nova, meni daleka.
Još dugo æeš cepati moje misli
u svakoj æeš naæi stan,
negde arhivirana,
ti æeš veèno tu biti,
u ovoj ludoj glavi, u meni…


-Goran Sebiæ
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

25.01.10
STIH DANA

SAMO ME DRŽI ZA RUKE…


Na boku mi usidrene laðe
Bele meseèine

Hiljade iskrièavih osmeha
Gori kao na lomaèi

A ti oštriš zube
O golo æutanje
Prolazne mržnje u oku

…lažno pamæenje kleèi na koži…

Ispod lanene bluze
Ogrebotina ranjava razvratno vreme

Tvoj korak se sapliæe
O ispucale usne
I krnji Sedmi peèat

Oplata je zguljena
Sa ruba trepavica

…neæu zaplakati…

Zato
Povedi me

Pod lišaj me sakri
U jarugu
Jazbinu

Ujedi pomodrelo srce
Urlikni iz utrobe

…i drži me za ruke da ne potonem…


Gordana Kneževiæ
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

26.01.10
STIH DANA

OŽILJAK


Smem li da sednem pored tebe

i plaèem?

Plaèem tugom jadnih grobara

Å¡to preduboko satima jamu kopaju

i vuku težak mermer

u skladište memljive praznine…..

Pogledaj mi ovaj ožiljak

na stomaku.

Tu je izvaðen- prvo život,

a onda i ljubav bez gospodara…..

Smeš li opipati mi rez

još topao i nezaceljen?

Ja sam tek duh, nek’ se ne boji

nam dodira živa ruka……

Ah, da je to mogla naèiniti

pre ovog ukopa, pre zaglušujuæe muzike

zvona, æutajuæeg èutavih 40 godina,

koje je uzviknulo-Više ne!

Smem li da sednem pored tebe

i volim?

U ovo doba kuge i pacova u nama

bez života,

da volim ljubavlju bez vladara,

u mermeru uklesana,

okovana ledom u pregradama skladišta

u koje æe sena

smrtno ranjene košute-

loviti jelena svog u snu………

Smeš li da sedneš kraj mene

i nastaviš?

Nastaviš dalje, što dalje

od onog mesta na kom ne mirujem,

na kom sam ostavljena sama,

sa zamrznutom srži i kostima,

kao fosil tkiva ljubavi.

Nastaviš dalje od mekog ožiljka,

te tople sluzokože èistilišta

i poslednjeg gonga koji plaèe

u meni,

nastavi, nastavi……….

Smem li da sednem pored tebe

i plaèem?



Aleksandra Maldenovic
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

27.01.10
STIH DANA

Vest dana


Na æilimu strasti
preskaèuæi srca
sa osmehom na licu
i vrelinom u grudima
ona dekoriše svoju
predstavu.

Premijera je
poslednji nastup
pred gladnom
publikom.
Ona pleše. Zavodi.
Vi ste opèinjeni
njenim pokretima.
Bez daha je pratite
ne znajuæi šta se dešava.
.
Zavesa se spušta.
Aplauz. Aplauz.
Aplauz.
Bez glavnog glumca
vam se neæe pokloniti.
Izgubio mu se svaki trag.
U njenom srcu.

Vest dana æe biti:
"U lavirintu želja
nestala je
još jedna osoba."
Bez imena.
Bez opisa.
Slika æe biti saèuvana
u memoriji
biljke mesožderke.

Na æilimu strasti
njeno kraljevstvo
je ustolièeno.
I vladavina doživotna.



Bogdanka Rakiæ
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

28.01.10
PESMA NEDELJE

SUDBINA

Nešto novo,
radja se u meni,
i srce mirisima bode,
dok misli hrle u slova,
koja u slobodu vode…


Nešto novo i dražesno,
dotièe mi u krv
i tu se za traganja sprema.
Sad shvatam da sam crv,
u kamenu koji svemir vrti
i da izlaza nema.
Pogledam travu,
titraje duše oslušnem,
pa okrenem glavu
i na tren ostanem nem!

A onda bežim od sunca,
vetra, ptica i proleæa.
Bežim u maglu, buku i zavist!
Bežim hrabro,
jer tamo èeka žena,
naslonjena na svoju lepotu.

Èeka da joj pridjem
i da lažem,
laskam, kule nudim…
Èeka baš mene!
A ako ja ne stignem,
uzleteæe sa drugim…

Ništa novo, tako to biva
i tera me iz sopstvene kože!
U krug bežeæi, istinu snivam:
koga nema, bez njega se može!

Ljubodrag Obradoviæ
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

29.01.10
STIH DANA

Put mu je vreme

Putuje Sveti Sava
put mu je vreme
u beloj bradi
puna korpa mudrosti
sejaè na njivi
u ljudskoj duši
seje blagorodnost
munje mu osvetljavaju polje
i preko vidikove linije
gromovi razoravaju brazde

U desnoj ruci mu Å¡tap
gde dodirne zemlju
potekne izvor
povetarac i preko brda
struji nizvodno

slivom reke s neba

poreðaju se dugine boje
da piju vodu

U levoj ruci mu zrnevlje
ispod miške petao
i ptice mu u letu prave
venac oko glave
na obali reke
igraju se zveri
kroz Å¡umu vukodlaci
pomeraju mu se s puta

Bez izvora
i bez ušæa teèe vreme
mimo njega
kad uðe u našu kuæu
poèinje svanuæe
kada izaðe iz naše kuæe
nastaje bespuæe

Dane Stojiljkoviæ
Sveti Sava, 1968.
_________________
Docekaj me osmehom... ...

[lepa_S]

30.01.10
STIH DANA

ZBOR

Mrazevi pritisli kolena stabala
A moju dušu tegobe razuma
Dignimo glas pesnici.
U nama leži reæiæu vam
sutra. Kako doði, nikad
uzvikni, Goli, tiho. Danas
srce život mi pruža.

Sa suncem umiru gore.
Seko okupaj srce moje
u njemu gareža ima .
Prolaze godine ljute
na licu bore se legu.
Prepreke slamam
pozivam ljude da se
okupe u znaku života.
Ko æe mi zalti travu
Na humci snivanja
snova.Zar pustiti
svoje misli da hodaju
u nedogled. O ne reci
život treba , slavu sreæu
mržnjo beži!


(C) Jovan Mihajilo
_________________
Docekaj me osmehom... ...