Postavio ljuba-trebotin. Procitano 579 IGARALA JE SAMO JEDNO LETO – Dalibor Djokić 2006-12-04 20:00:11 IGARALA JE SAMO JEDNO LETO Igrala je samo jedno leto, a ja bejah isuviše lud da verujem da je dan noć …
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 908 LETO – Miljojko Milojević 2007-11-02 00:00:00 LETO Podne… Omorina… Jara bije; ispucala zemlja, puti; šuma ćuti: davno kiše bilo nije, možda letnju buru sluti. Sunce lebdi… zrakom tišti… negde sićan cvrčak cvrči; …
TROJERUČICI HILANDARSKOJ – Goran Todić 2006-06-02 00:33:10 Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 603 TROJERUČICI HILANDARSKOJ Raspeti na vekovnom Krstu stradanja, patnji i muka. Neka nas povede putem spasenja Tvoja Treća ruka. Gonjeni strahom bezdanih jama u …
DEVOJAČKA MOLITVA – Jelena Simonović 2006-04-27 23:35:35 Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 1131 DEVOJAČKA MOLITVA Šta se crni u gori, za bregom, pod Meseca zrakom, neveselim? Dal’ demoni iz zemlje izašli, il’ je garež prekrila nam …
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 522 DVA KAMENA – Rade Todorović 2007-12-02 12:48:48 DVA KAMENA Danas je i Ona htela oziveti koprcala se ko mala zivotinja i prvu je moc stekla. Hoce, da ti, sacuvas svoje brodove. …
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 1045 STRANAC – Zoran Hristov 2007-06-25 23:29:58 STRANACU tami, jedne noći, u neki kasni satna ulici susretoh stranca.Kojim putem, pita me, daljea ja u strancu, prepoznah njen glas.I shvatih ko je, kad …
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 632 PRONADJI SE – Jelena Bandić 2007-12-02 22:58:08 ПРОНАЂИ СЕ Напусти своје тело И мислима се вини у небеско плаветнило Лети дуго, лети највише Загледај иза сваког белог облачка Претражи непрегледне И неистражене …
Postavio ljuba-trebotin. Procitano 1240 RADJANJE ISTINE – Pesma nedelje april 2007 – Vlastimir Ćirović 2007-03-31 23:35:19 РАЂАЊЕ ИСТИНЕОблак дима над мојом светињом,доказује небеску моћ њену.Крст у облак дере и говори:”Не заборави време зла!Ни колевку своју, …
MUČIM SE – Ljubodrag Obradović 2006-06-09 16:36:33 Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 545 MUČIM SE Mučim se, glavobolja me lomi. Mislim o ljudima, o pticama, o svetu… O zemlji, zvezdama, kosmosu… Mislim o sebi, o novom …
Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 2364 POETA UMIRE TIHO – Milan B. Popović 2006-11-27 21:03:01 POETA UMIRE TIHO Ja mu ključeve kraja sakrivam izlivam ih stapam utapam ih u srebrenu reku. Pesnik grca u uglu samoće puca stihom dok drhti samog sebe ubija. Postoji i kada ga nema ostavlja biserni trag reči se ogledaju i kupaju u suzama istine. Pesnik drhti dok na tebe misli istina priznaje da je pesniku došao kraj. (C) Milan B. Popović Pesma iz knjige *VREME BRUTALNIH DOBRONAMERNIKA*
авг 18 2025
SAMOĆA MAJKE
Sve su se rijeke slile u brigu
Noć se zamutila čekanjem
Iskovane misli zasjecaju spokoj
Suze presušile godinama.
Ime joj je Majka i čeka
Miris prošlosti, grohotan smijeh
Složiše se vjetrovi u mrtvoj tišini
Dok Sunce zebe na promaji
Glas ogrubeo, molitveni.
“Čeka vas majka i voli”
Наставите са читањем
авг 18 2025
Био сам некада лутка…
На углачаном платну чигра,
Која се вртела у смеру наметнутог знака.
Сликару обичан облик
Насликан безброј пута.
Временом… открио се свет
И све је некако одрасло
Доле, у земљу.
”Најгори сам у оном што најбоље чиним”
Сломљен знам да корак
Што бруји кроз телесност земље
начиним. Намерно
Потрчим уназад, непокретан.
Наставите са читањем
авг 18 2025
Noćas me tako snažno Petrograd doziva
kao da je tamo moj prvi korak,
prvo dojenje i prve bore oca i majke,
noćas mi duša zaboravljenu bjelinu Rusije sniva
i luta stepama sniježnim kao tužni jecaj balalajke.
Noćas sam zarobljen vlastitim tijelom
pogubivši iluziju da nijesam roblje
milovao Ikonu Svete Ksenije
hladnim rukama i vrelim čelom
i snivao ulice Petrovskog kraja
i nikad vidjeno Smolensko groblje.
Наставите са читањем
авг 18 2025
Лепа моја срећо,
Спавај ми, спавај на јастуку
Наше љубави,… спавај,
А ја ћу те гледати…
Не плаши се молим те,
Ако уместо светла видиш
Очи моје снене,
Ја не желим спавати,
Јер се бојим да ће јава прећи у сан..
Наставите са читањем
авг 18 2025
Ne, ne moram te videti.
Dovoljno je tvoj glas da čujem.
Ma dovoljno je
pismo tvoje da pročitam
upućeno meni, samo meni.
Reči zbog mene smišljane,
reči zbog mene pisane,
reči zbog mene povezane,
zbog mene, zbog mene.
Наставите са читањем
авг 18 2025
JESENJI SONET
Poslednji dodir, pogled se muti…
Od svoje grane list se oprašta…
Skrhan od bola, dok pada ćuti…
Trava je njegov i grob i bašta.
I sve što je bilo, sad više nije.
Sve što sad jeste, dugo biti neće…
Magija preostaje samo da se snije,
grana će jedino videti proleće…
Наставите са читањем
авг 18 2025
Na polju
na ružinom polju
samo se sretaju ruže
ruže i ti
Polje je pokošeno
ruže posječene
ti
riječi zagonetna
nikako da nadješ
sebe
u meni
da me stišas i
čekam ostvarenje
koje i ne mora doći
Наставите са читањем
авг 18 2025
Danas sam pogledom ispratio
jato ždralova.
Odleteli su put nekog
toplijeg oktobra. Moje stisnute pesnice
ljubile su mrtve kapi kiše.
Vetar se podvlačio pod košulju
poput lopova.
Наставите са читањем
авг 18 2025
Nisam htela opet – O, živote jamo!
Oblutak sam bila, svetlost me obukla,
Prelete me tama i osetih zamor;
I već sam se rano s’ oproštajem tukla
Kako duša peva kada je bez tela…
Zar novembar noćas zvižduće ko juli,
Pa onako hladna ja postadoh vrela,
Pevala sam i ja al me niste čuli
Наставите са читањем
авг 18 2025
ПоезијаСРБ Број 15.
ЕКСКЛУЗИВНИ
ПоезијаСРБ Број 5./6.
КЊИГЕ
