МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ – Елеонора Лутхандер

Loading


МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ


Немој да ти ја дођем
да те оживим!

Као фараон си се
балсамовао
својим лепљивим
песмама
послао си сам себе
за амбасадора
српске поезије
у небеском царству

Немој да ти ја тамо
дођем
да те оживим
ти се само правиш
мртав
у инат мени
и Његош се одселио…

Тужић́у те
да си фалсификовао
принчевску титулу
доста је више твог
реч-ног терора!

Незасити китови
гутају твоје
протеинске

стихове
узалуд будим
жене које те сањају
давим твоју сенку
у Скадарлији
кварим ти слику
али рачунар не памти
дефорамцију
ови вечито млади
програмери пију
али се не дрогирају
само пишу поезију
онако како си им
ти наредио
као Лењин

Писати, писати,
писати…


Ругаш ми се Бранко
мртав насмејан
залепио си се за
Интернет

као жвака
ма тражићу од Гугла
да те скроз избрише
ургираћу да те
Википедиа

прогласи живим
а Хаг невиним

Па кад ти компјутерска
месечина
обасја лице
шта ћеш онда
паметно да напишеш
онако измрцварен
сумасишавши
без националне
пензије?


Ма одкуд теби рачунар?
За тебе је обична
оловка

ти си је сигурно и
у гроб прошверцовао
и пишеш, пишеш,
пишеш…


© Елеонора Лутхандер

Nastaviti čitanje

MIR I TIŠINA – Željko Perović

Loading

MIR I TIŠINA

Često se desi da umoran sjednem
Na klupu u parku
Poj ptica da oslušnem
A vjetar hladan i jesen hladna
Zubata od prošlosti kazna
Šiba mi lice i ratuje sa tijelom
I srcem mojim

U meni sve zamrlo
Hladilo okovalo tijelo
A pogled kao da noge ima
Stidan od sretanja u stranu bježi
Da me neko ne prepozna
Da me ne tješi

Nekada sam u prolazu
Baš na ovom mjestu
Krajičkom oka gledao u kose bijele
I šešire do pola glave upale
Što bradom i rukama drhtnim
Štap čuvaju

Evo i vrijeme je promijenilo boje
Na granama lišće požutilo je
Kao slike u albumu prošlosti moje
Ili se nebo nije umilo ili su krive
Naočale suzne

O Bože dali sam vrata zatvorio
Ili se hladna uselila vjetrina
Umjesto mene utoplila
Mir i tišina!

© ŽeSP

Nastaviti čitanje

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 16.

Loading

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 16. промовисали смо 13. 7. 2021. године у 19:00 сати на ЛЕТЊОЈ ПОЗОРНИЦИ Културно просветне заједнице (сада Културног центра Крушевац) у улици Мајке Југовића 12. Промоцију су водили и осмислили: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Саша Милетић.

У програму промоције учествовали су: Јелена Ђорђевић (говорила поезију Миће Живановића – ДАН ПОСЛЕ), Јована Марковић, Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Бата Костадинов, Дејан Ристић, Саша Милетић, Милан Марковић Лака, Слађана Бундало, Анта Џамић, Лидија Бјелица, Љиљана Тамбурић, Богдан Јевтић, Милош Ристић, Александар Дрндаревић Сингер, Живојин Манојловић, Мирко Стојадиновић, Зора Митровић, Раде Биочанин, Весна Лазаревић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Градимир Карајовић.

Погледајте како је то било.

Часопис можете преузети у пдф-ус бесплатноDOWNLOAD

Nastaviti čitanje

Узмите часопис ПоезијаСРБ број 16. у своје руке!

Loading

Изашао је из штампе часопис ПоезијаСРБ број 16.

Преузмите бесплатно свој примерак!

DOWNLOAD



– Узмите часопис ПоезијаСРБ број 16. у своје руке!

Прва промоција најновијег Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 15, одржана је 29. јуна 2021. године, дан после Видовдана у Етно кући Слободана Стојановића. И читане су претежно песме посвећене ВИДОВДАНУ. Погледајте како је то било.

ЗВЕЗДЕ – Лидија Бјелица

Loading

ЗВЕЗДЕ

Подигни руку
Додирни звезде.

Јел видиш како Месец везе,
Златним словима
По небу ведром,
Језа ме прође целим телом.

За заљубљене он сад пише,
Поруке неме,
Да не уздише онај што сам је
Ове ноћи,
Јер вољена особа неће доћи.

Ми нисмо сами
Имамо нас,
У нама налазимо
Љубавни спас.

Подигни руку,
Додирни звезде,
Упали још неку-
већу срећу,
целу бих ноћ да их гледам,
загрљају твом да се предам

© Лидија Бјелица Шљивић

ДАМАРИ ТИШИНЕ – Љиљана Тамбурић

Loading

 

ДАМАРИ ТИШИНЕ

Дамари тишине кроз жиле ми бију,
Срце ми пуцкета к’о да је од стакла,
Не подносим добро ову аритмију,
Свака реч ме написана
Поново дотакла.

Дамари тишине буде ме уз буку,
Расањују и, одлучно,
Воде ме за руку.

Разапета душа на граници јаве,
Између буђења и нестварних снова,
Притискају речи, почињу да даве,
и настане тада једна песма нова!

© Љиљана Тамбурић

Nastaviti čitanje

НОЋАС ТИ ДОЛАЗИМ У СНОВЕ – Градимир Карјовић

Loading

 


НОЋАС ТИ ДОЛАЗИМ У СНОВЕ

Ноћас ти долазим у снове…
Звезданом стазом ћу доћи,
да љубим те, мазим и пазим…
И да скратим ти хладне ноћи.

Моја љубав је искрена, чиста,
у срцу ми као вечна ватра пламти,
и као најсјајнија звезда блиста!
Само твој загрљај може да је угаси.

Пусти ме да уживам у сну…
Не брини, једном ћеш бити моја!
Пламтећеш и ти у наручју мом!
А ујутру, нек сунце пробуди
спокојни осмех на лицу твом.

© Градимир Карајовић

ВОДА – Зора Митровић

Loading

ВОДА

Још су Моцарт и Шопен

у давна времена

покушавали да звуцима клавира

дочарају врцаву игру воде.

Реке, потоци, водопади, мора, океани.

Жуборе, мрморе, гргућу, таласају.

Али, ко може да представи

игру воде тако савршено,

доли сама природа

у свој својој фантазми стварања.

© Зора Митровић

Nastaviti čitanje

НА КРАЈУ – Томислав Милетић

Loading


Томислав Милетић

НА КРАЈУ

Полако истиче све наше време,
примиче крају последња ноћ.
Нестају задње поноћне сене
и тихо гасне животна моћ.

Некима ће нови дан да дође,
свануће опет нове зоре,
теби и мени све ће да прође,
нестаће љубав, снови, морe.

Је ли ти жао што тако беше,
реци бар сада, не лажи, кажи.
Не бацај речи што само теше,
говори истину, себе не лажи.

Ни за чим ја не жалим,
у вечност идем ко шапат кише.
Једна ме жалост ипак прати:
зашто те нисам волео више?

Молитва последња када престане,
док задња свећа буде горела,
кад на тренутак све застане,
ти тада признај: јеси ли ме волела?

Кроз руже ћу ти опроштај дати,
кроз латице њене рећи ћу, тише.
Једна ме жалост у вечност прати:
зашто те нисам волео више?

© Томислав Милетић

Nastaviti čitanje

МАКИ – Миљојко Милојевић Биле

Loading

 


МАКИ

Над Топлицом магле бдију
Тихо шуми река стара
Ја у срцу с пуно жара
Стално мислим на Марију.
Послала ми тужно писмо
Да одавно млади нисмо!

Не плаши се лепа Маки
Ни старења, ни првих бора,
Да остари мора сваки
Ко што свако мрети мора.
Терај бригу на весеље:
Испуњавај страсне жеље!

Сневај Маки снове фине:
Воли, грли, љуби страсно…
Не зна Љубав за године-
Шта је рано, а шта касно…
Јер док Усуд варке снује
Љубав срце подмлађује!

Страсно љуби, грли, воли-
Граби драга капи среће…
Што пропустиш после боли:
Душа хоће али тело не може и неће.
Живот живи док си лепа, слатка,
Свака брига нек ти буде кратка.

Драга моја, најдража на свету,
Не помишљај на старост и боре,
Ливада си у најлепшем цвету
Коју јесен не може да оре.
Бард не мисли о старости и смрти
Ни о чигри што је судба врти!

© Миљојко Милојевић

Октобар 2010.