Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 12.

Loading

ПРЕУЗМИТЕ БЕСПЛАТНО

Download

Поштовани читаоци,

Да манифестација МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК не би остала САГА која се годинама препричава, уприличили смо овај посебан број часописа ПоезијаСРБ у папирном облику. У њему смо, речима и фотографијама, покушали да забележимо све оно што се на манифестацији догађало од 2016. до 2019. године. Свесни, да се у томе готово никад, у потпуности не може успети, поклањамо Вам и дигиталну верзију часописа на линку:

https://www.poezijascg.com/pdf/PoezijaSrbBr12MoravskiCarostavnik2019.pdf

Да би Ваш доживљај био потпунији, препоручујемо да обавезно погледате видео записе приређених програма на следећим линкововима:

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2016
http://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/moravski-carostavnik-2016/

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2017
https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/moravski-carostavnik-2017-bela-voda/

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2018
https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/moravski-carostavnik-2018/

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2019
https://poezija.rs/pesnici/susreti-pesnika/moravski-carostavnik-2019-bela-voda/

Наравно, праву и потпуну атмосферу, којом зрачи МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у Белој Води, можете осетити само учешћем на манифестацији!

Шта је МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК? – Љубодраг Обрадовић

Дружење песника и свих заљубљеника у поезију, науку и уметност, које се догађа на скели укотвљеној на средини Мораве, уз светлост месеца и бакљи и уз музику која тече заједно са реком…

Песници који читају своје стихове, филозофи који казују своје визије о свету који се тако брзо мења, певачи, фрулаши, трубачи, хармоникаши, гуслари, виолинисти… и сви други учесници и гости манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК, добар су знак да она доноси приступ пун лепоте и
садржаја који ће трајати…

И све то се дешава у селу Бела Вода! У музеју клесарства, на Беловодској чесми и на скели на Западној Морави! И у беловодским кафићима, у дружењу учесника до зоре после програма…

Да, све то је јединствена песничко-музичка културна манифестација МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК чији је идејни творац др Велибор Лазаревић, а коју заједнички организују: Вукова задужбина и МЗ Бела Вода, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Друштво српско-руског пријатељства ПРВОСЛАВЉЕ из Крушевца.

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК је свакако књижевна манифестација јединствена у Србији. Јединствена по поезији, филозофији, афоризмима и музици коју овде слушамо. Јединствена је и по амбијенту у коме се догађа.

МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК је лепота поезије и живота, која траје…


Љубодраг Обрадовић

У Белој Води, 08.12.2019. године у кафићу ТИРОЛ одржано је поетско вече у организацији Вукове задужбине из Беле Воде. У првом делу вечери промовисан је Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 12 који је посвећен манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК. О часопису су говорили др Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Мића Живановић и Томислав Димитријевић Томако. Најављен је и излазак часописа за поезију ПоезијаСРБ број 13.

КАД МОРАВА ПЕВА А ПЕСАК ШКРГУЋЕ – др Велибор Лазаревић

Свако се посвети нечему и потроши живот или на мудрости или на лудости!Ми смо своје мисли, своје време и своје таленте посветили култури, уметности (речима, музици, слици…), води и реци Морави овековеченој у програму „Моравски цароставник“ и зато сматрамо да смо били на правој страни.После дванаест година грађења традиције знамо да нисмо погрешили, иако смо за неке „паметне“ били будале и занесењаци, па нас нису ни помагали. Сами смо подносили терет организације и трошкова.

Овај поетско – музички и сценски програм од п очетка је био намењен малом броју учесника и гостију (до педесетак) да се скела на којој се све одиграва не би потопила.

Ко нас је волео као романтичаре био је са нама, сањарима и визионарима бољег света.

За суштину лепог нама је била довољна једна сеоска скела, чамци, Морава, заранци, облачкови који су се спуштали са Гледића, Копаника, Жељина, Гоча и Столова огледајући се у зеленкастој води Мораве урамљеној тамничастим сенкама врбака, топољака и јовишњака.

Наставите са читањем

Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 11.

Loading

Слику на корицама урадио је сликар из Крушевца мр Ратко Тодосијевић Баћо

ПРЕУЗМИТЕ БЕСПЛАТНО

Download


Поштовани читаоци, драги песници, имам за Вас важну и лепу вест! Од данас 16. 8. 2019. године можете купити број 11 *Часописа за поезију – ПоезијаСРБ* у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Часопис је посвећен поезији и у њему објављујемо поред саме поезије и књижевне приказе и критике књига објављених на српском и њему сродним језицима, као и теоретске радове о смислу и суштини поезије, правцима развоја… и још по нешто… Наручите свој примерак часописа…

УМЕСТО УВОДА –  Љубодраг Обрадовић

Овај часопис је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

Ево, и овај број је посебан – једанести. Посебан је, јер после њега долази дванаести број, а сваки нови број, за нас из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ је добар знак, јер сваки нови број означава сам живот. Значи живи смо, пишемо и објављујемо. Мало ли је? Да поновимо, наш часопис је отворен за све песнике из Србије и расејања који пишу на српском језику (или другим ех-ју језицима), који своје поетско дело стварају управо сада, дакле савременим песницима и они су најзаступљенији у овом броју. Овога пута одабрали смо да часопис “отворе” својим стваралаштвом: Марина Адамовић из Ниша (песникиња која у нашем Удружењу има чланску карту број 1.), Андреја Ђ. Врањеш из Сремске Митровице, Сања Петровић из Новог Сада, Лепа Симић из Цириха и Миле Лазаревић из Ћуприје… Сви они, за нас су посебни и зато су у рубрици У ОВОМ БРОЈУ ИЗДВАЈАМО. Наравно, највише простора  у часопису, одвојили смо за поезију бројних песника и песникиња у делу под називом САВРЕМЕНИ ПЕСНИЦИ.

Посебну  пажњу и у овом броју, у делу часописа под називом ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ, посвећујемо и песницима које су својом поезијом заслужили да се увек треба подсећати на њихово дело, то јест, да их никада и у ни у ком случају не смемо заборавити. Мећу бројним таквим песницима су свакако: Душан Матић из Ћуприје, Јован Михајило из Новог Сада и Давор Славнић из Козарске Дубице.

У часопису ћемо и овог пута имати и кутак за ХУМОР И САТИРУ. Па макар то био сасвим мали кутак… У овом броју по први пут имамо и прозни део ПРИЧЕ.

Одлучили смо да од сада више пишемо о бројним активностима Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Зато је ту део КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ.

Наравно и у наредним бројевима часописа ћемо покушати да задржимо ову концепцију о деловима часописа, имајући увек на уму да је наша мисија да добру поезију приближимо читаоцима.

Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо!  Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад.

Наш мејл је: poezijasrb@poezija.rs

Добродошли!

Часопис ПоезијаСРБ број 11 бесплатно можете преузети на линку: Download

ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ПоезијаСРБ број 11 у НАРОДНОМ МУЗЕЈУ КРУШЕВАЦ

Водитељи промоције Драгојло Јовић и Данијела Јевремовић

УМИРЕ ЖИВОТ – Милосав Ђукић Ћука

Loading

 

УМИРЕ ЖИВОТ

Небески јахачи данас се клањају
Васкршњем јутру, небеском сјају
Ројеви пчела воде ме далеко
Тишина туче све мердијане
Знам да те ране још увек боле
Молим те, помози да живот не стане

Склопила недра своја земља јунака
Потоци плача теку
У препуну суза замагљену реку
Над Сеном и Невом
Небески јахачи лете
Умире живот пун туге и сете

Колика туга, да ли ти око види
Саткане жеље свега што живи
Ускоро крећем Титаник да видим
Зову ме планински предели сиви
Док ветар покреће таласе, мора
Нечујно свиће Васкршња зора

© Милосав Ђукић Ћука

Наставите са читањем

СУСРЕТ СА СМРЋУ – Марина Адамовић

Loading

СУСРЕТ СА СМРЋУ

Трипут сам се видела са тобом,
Сањала сам гошћу
У свили боје меда,
Куцнула си,
Ушла
И само такла душу
***
Срце је упамтило – твоје меке прсте
Претесно је у загрљају – који ишчекујеш
***
Сваки дан има очи – боје твоје песме
Сваки дан
***
Наставите са читањем

MOSTARSKA ZAKLETVA – Arijana Hinić

Loading

MOSTARSKA ZAKLETVA

Kaži u šta da ti se zakunem
i zakleću su
u kamen, u stijenu,
u mostove,
u Radobolju hladnu.
Zakleću se u Mahalu,
Carinu, Luku,
zakleću ti se
u sokak, u Šantićev park,
zakleću se da te volim.
Zakleću ti se
u Zvijezdare,
u Rondo,
u Brankovac,
u Musalu,
zakleću se da te želim.

ТАКО ИДЕ ТА ИГРА – мр Спасоје Ж. Миловановић

Loading


ТАКО ИДЕ ТА ИГРА

Била је сенка пролећа
Била је пролећна сенка
Сенка је била пролеће

Тако иде та игра
У којој би да учествујеш

Ти љубоморни
А на шта ли си
то љубоморан
Шта хоћеш
Кажи

Ко ће ме загрејати
Ко ме још воли
Дајте вреле шаке
Дајте ужарене погледе

Хоћеш факир да будеш
Игуман
Секташ
Хоћеш у револуцију
Ратове силне да водиш

Ти си ко створен за еволуцију

Мирно да сањаш
Била је сенка пролећа
Била је пролећна сенка
Сенка је била пролеће

Наставите са читањем

ИСТИНА ТИШИНА – мр Ратко Тодосијевић Баћо

Loading


ИСТИНА ТИШИНА

Покушавам
Да прикријем
Оно што могу.
И што ми
Измиче
Испод ногу.

Док ми се
У глави врзма
Тај чуперак
Пали мисли
И слике.
У ходнику школе
Све више упадам
И провлачим се
Кроз заљубљене
Тунеле.

Наставите са читањем

ЧИКА ТОМИНА БАШТА – Живота Трифуновић

Loading


ЧИКА ТОМИНА БАШТА

Негде испред Рибарске бање,
један пензионер, Тома се звао,
седео у хладовини испод дуда
и са друштвом лепо се одмарао.

У друштву се често и попије,
а уз ракију и мезе дође…
И Тома да учмалост разбије,
у нови подухват пође.

Паде њему на ум идеја
да испод дуда земљу обради,
па да на тој уређеној површини,
паприку и патлиџане засади.

ЖЕЛЕЛА САМ ЖИВОТ – Даница Рајковић

Loading


ЖЕЛЕЛА САМ ЖИВОТ

Желела сам живот без лажи и кајања,
самоћу да оставим  иза себе.
Да потражим прави пут,
у радости да живим поред тебе.

Твоје очи су сијале од среће…
И ја сам понекад летела у облацима…
И увек се враћала теби,
насмејана чистог срца.
Наставите са читањем

СТАРА МАЈКА – Сандра Миладиновић

Loading

   


СТАРА МАЈКА


Када једном одем
Отићи ћу за навек
С болом што сам овде
Оставила душу
Што су нека браћа
На ме дигла камен
Јер сам само Крстом
Ходала кроз пустош!

А како ја волим
Све од нашег соја
Све наше грешнике
Праведнике, редом
И како тек љубим
Кукурузна поља
И праштам јер тако
Носим се са бедом!

А како ја патим
Јер мој народ пати
Јер се гложи навек
Несложан и сетан
У тишини плачем
Причам са костима
Што су наши преци
Просули у етар!