ŽAL ZA MLADOST – Zoran Hristov 2006-07-24 19:00:31 Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 1074 ЖАЛ ЗА МЛАДОСТ Сипајте нам бокал црног вина, нек цигани приђу уз астал. а Коштана нек игра за нас, док певамо за …
Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 1187 POLIGLOTI – Veronika Kostadinova 2006-10-23 09:35:07 POLIGLOTI Prevod na Srpski Pre nego upitaš mene, upitaj prvo sebe. Moja šutnja zvuči sasvim isto ko i tvoja. U glasno izgovorenom je razlika. Ti …
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 930 PREĆI PREKO SVEGA – Zoran Stevanović 2007-06-08 16:12:18 ПРЕЋИ ПРЕКО СВЕГА Сањао сам нас, смешно, а прошло је све, И,.., некада као пре, лепо зар не, Видео сам како ластавице граде …
Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 730 ŽUDNJA – Željko Sulaver 2006-10-08 00:01:17 ŽUDNJA Pošla si ka meni uspravna i smela Da mi nudiš napoj čeznje i gorčine, Vijali su vrazi oko tvoga tela, Već isprobah okus tvoje …
Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 1280 RECI MI … – Dejan Kreculj 2006-09-05 10:35:20 RECI MI … Reci mi zašto su snovi plavi, kao šapa malog plišanog zeke, kao zov ptica iznad reke, i da li će …
AKO ME SRETNEŠ – Zorica Brkić Zoca – Pročitano: 562 Postavljeno – 14. April 2006. g. @ 18:08:13 CEST AKO ME SRETNEŠ Susreti naši u prolazu, poneka reč i ništa više, prepoznati nisi znao, da …
Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 855 VEŠTINA – Marija Veljković 2006-11-14 09:56:56 VEŠTINA Ponekad se upitam da li ti nedostaje moj glas.. Izgubila sam te u vrtlogu obaveza i umornih noći.. i više ne smem da pišem …
NA KRAJU LITICE – Bratislava Maksimović – Pročitano: 712 Postavljeno – 12. March 2006. g. @ 23:32:05 CET Suncokret napisao-la ” NA KRAJU LITICE Tvoj pogled je tako mio, u tvojim se očima mogu ogledati …
NA KRAJU SVETA – Milijan Slavnić – Pročitano: 871 Postavljeno – 03. February 2006. g. @ 16:15:50 CET melee napisao-la ” NA KRAJU SVETA Nemilo pitam došavši s tobom Koliko opsena u tebi vlada Možeš …
јан 29 2021
Још су Моцарт и Шопен
у давна времена
покушавали да звуцима клавира
дочарају врцаву игру воде.
Реке, потоци, водопади, мора, океани.
Жуборе, мрморе, гргућу, таласају.
Али, ко може да представи
игру воде тако савршено,
доли сама природа
у свој својој фантазми стварања.
© Зора Митровић
јан 20 2021
Томислав Милетић
НА КРАЈУ
Полако истиче све наше време,
примиче крају последња ноћ.
Нестају задње поноћне сене
и тихо гасне животна моћ.
Некима ће нови дан да дође,
свануће опет нове зоре,
теби и мени све ће да прође,
нестаће љубав, снови, морe.
Је ли ти жао што тако беше,
реци бар сада, не лажи, кажи.
Не бацај речи што само теше,
говори истину, себе не лажи.
Ни за чим ја не жалим,
у вечност идем ко шапат кише.
Једна ме жалост ипак прати:
зашто те нисам волео више?
Молитва последња када престане,
док задња свећа буде горела,
кад на тренутак све застане,
ти тада признај: јеси ли ме волела?
Кроз руже ћу ти опроштај дати,
кроз латице њене рећи ћу, тише.
Једна ме жалост у вечност прати:
зашто те нисам волео више?
© Томислав Милетић
јан 20 2021
МАКИ
Над Топлицом магле бдију
Тихо шуми река стара
Ја у срцу с пуно жара
Стално мислим на Марију.
Послала ми тужно писмо
Да одавно млади нисмо!
Не плаши се лепа Маки
Ни старења, ни првих бора,
Да остари мора сваки
Ко што свако мрети мора.
Терај бригу на весеље:
Испуњавај страсне жеље!
Сневај Маки снове фине:
Воли, грли, љуби страсно…
Не зна Љубав за године-
Шта је рано, а шта касно…
Јер док Усуд варке снује
Љубав срце подмлађује!
Страсно љуби, грли, воли-
Граби драга капи среће…
Што пропустиш после боли:
Душа хоће али тело не може и неће.
Живот живи док си лепа, слатка,
Свака брига нек ти буде кратка.
Драга моја, најдража на свету,
Не помишљај на старост и боре,
Ливада си у најлепшем цвету
Коју јесен не може да оре.
Бард не мисли о старости и смрти
Ни о чигри што је судба врти!
© Миљојко Милојевић
јан 19 2021
ПЕСМА ДИЈАСПОРИ
Дијаспоро широм света,
дал, Ти тамо нешто смета?
Туђе сунце, друга клима,
свиђа ли се Вама свима?
Дијаспора тугује,
мало се ко радује!
Кад за своје добро чују,
сви се томе радују!
Године су тамо дуге,
имају ли оне туге?
Без родбине и завичаја,
и наших лепих обичаја.
Дијаспора тугује,
мало се ко радује!
Кад за своје добро чују,
сви се томе радују.
Језици су непознати,
морају се савладати.
Неће Вам то лако бити,
морате их научити!
© Живко Беговић
дец 13 2020
Промоција је била у суботу 26. децембар 2020. године у 18:45 сати. Можете је погледати и сада!
На овој страни можете БЕСПЛАТНО преузети све бројеве часописа ПоезијаСРБ
Можете слушати и АУДИО снимак виртуелне промоције часописа ПоезијаСРБ Број 15.
нов 01 2020
Download.. Мејл: poezijasrb@poezija.rs КАД СУ МАЛИ ВЕЛИКИ
Шта рећи кад се зачују речи “Беловодска Розета”, на шта помислити кад се помене “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК”, шта закључити кад се изустити Беловодски музеј вајарста и клесарства?
Ја мислим, закључујем и ево, кажем, да је тако танка нит, а у овом случају готово невидљива, која дели културу једног села, какво је БЕЛА ВОДА, од културе многих развијених градова широм Србије и да су беловођани одавно креирали образац, или клише понашања, за све који мисле да и село има право и на хлеб и на игре.
Али Беловођани имају и Вељу и Божидара и Радета и Љупчета Чугу и Дису… и многе, многе друге, од којих сам ја неке упознао, а многе и нисам, којима не фали ентузијазам да осмисле и одраде овако велике пројекте и да као сунце обасјају Србију незаборавом БЕЛОВОДСКИХ РОЗЕТА и стиховима са скела насред Мораве уз звуке фрула и таласа.
Беловођани имају и пријатеље из Крушевца и широм Србије као што су: Бата, Павле, Вељко, а и сви ми овде присутни, и многи други, који их искрено подржавамо у тој мисији којој су приступили отворена срца и коју свесрдно спроводе већ дуги низ година.
Зато им ја желим да и идеју Музеја вајарстава и клесарства у Белој Води, реализују као и ове друге које су до сада остварили …
И на крају, подстакнут именом села БЕЛА ВОДА, да им и ја придодам још једну идеју, коју они свакако знају, само је још нису преточили у стварност, а то је изградња Фабрике воде, која би брендирала њихову минералну воду, под називом “БЕЛА ВОДА“ и тако им обезбедила кључ за просперитет и економски развој и свог села и његових становника, а и финансијска средства и за РОЗЕТУ… И ЗА ЦАРОСТАВНИК… И ЗА МУЗЕЈ …
СРЕЋНО БИЛО И СВЕ СЕ ОБЕЛОВОДИЛО !
Ех, да!
Зашто сам у уводном чланку описао овај догађај, (www.poezija.in/program-o-beloj-vodi) који се десио 4. јуна 2009. године у Белој сали КЦК у Крушевцу? Безброј је разлога, али два су пресудна:
Таквих је међу песницима највише! И свет је то почео да схвата и прихвата. Ове године је Нобелову награду за књижевност добила америчка песникиња Луиз Глик, што је крунски доказ да све ствари једном долазе на право место! Боље пре, него касније!
Зато је наш лист посебан. Ми сада објављујемо песнике који су у ствари ВЕЛИКИ, само то многи не знају. И тако заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију – ПоезијиСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! И осетићете да се на крилима поезије може летети.
сеп 07 2020
Ево ја сам написао своју песму на тему БАЛЕРИНА и објављујем је овде (уз позив да пишете на поменуту тему), а биће објављена и у часопису ПоезијаСРБ број 15, али није у конкуренцији за награду…
БАЛЕРИНА
Експлозија си бола и боја,
nа платну одсјај среће.
Никад нећеш бити моја,
а живот ми покрећеш.
Позорница твој је свемир!
Блаженства маштом језде,
док у снове уносиш немир
и у срцу палиш све звезде.
Лете идеје сликама у низу,
свест обманама палаца.
Тако си далеко, а тако близу,
само сан те, у јаву не добаца.
Многе очи тајно прате,
игру којом смисао сејеш.
И срећан је свако ко зна те,
спокојну док се смејеш.
јул 23 2020
ПОВЕДИ МЕ
Моја душа иште
мало воде
са планинског
извора доброте,
жубор реке,
песму птица,
жеље неке
од мене сада
тако далеке.
Поведи ме за руку
видиш да се бојим
и да дрхтим
док крај тебе
нема стојим
и по неку сузу
у оку ти бројим.
Поведи ме тамо
где сунце сија,
где ми дашак ветра
на лицу баш прија,
где су ливаде пуне
мразовца најлепшег,
дар лепоте свевишњег.
јул 22 2020
Слику на корицама урадила је сликарка из Крушевца Слађана Бундало
ПРЕУЗМИТЕ БЕСПЛАТНО ЧАСОПИС ПоезијаСРБ број 14.
|
| ПРЕУЗМИТЕ ЧАСОПИС у пдф-у и ако уочите неке грешке и неправилности у Вашим радовима, јавите ми на мејл pesnik@poezija.rs како бих их пре штампања исправио. Часопис иде у штампу 01.08.2020. године. /Уредник Љубодраг Обрадовић/ |
| Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 14, промовисаћемо по ПРВИ ПУТ ВИРТУЕЛНО на сајту www.poezija.rs, а истовремено и на Facebooku и JouTube-u на мојим профилима.
Термин за промоцију је субота 8. август 2020. године у 20:00 сати.
Ако су Ваше песме или афоризми објављени у часопису ПоезијаСРБ број 14. и ако желите да у промоцији часописа активно учествујете потребно је:
Снимак је потребно доставити најкасније до 01.08.2020. године, како бих ја имао довољно времена да измиксујем финални снимак, који ћемо заједно гледати. Молим Вас да при снимању видео снимка телефон буде у хоризонталном положају, како бих могао да све снимке спојим у један финални. Ако буде неких нејасноћа или питања јавите ми се на наведени мејл или ме позовите. Љубодраг Обрадовић
|
јул 22 2020
УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић
У овом уводу издвајам писмо, велике песникиње, пријатеља поезије и нашег верног сарадника, Елеоноре Лутхандер, (рођена у Крушевцу, а живи у Стокхолму – Шведска). Прочитајте шта ми (нам) пише Елеонора:
“Драги Љубо! Честитам ти на новом часопису(број11)! Жао ми је што тада нисам послала прилог, али ћу зато послати за следећи. Задивљује ме твоја енергија и посвећеност поезији. Колико си само људи усрећио и дао им смисао живота! Ти си чудо од човека и песника! Ето, дошле су и награде за твој рад, мада је то по мени требало раније да се деси. Ја ти сада шаљем једну своју песму и нову слику за сајт/блог ако ти се допадне. (Исто и као прилог за нови број часописа). Зове се “Турбуленција” и посвећена је Нобеловцу Петеру Хандкеу, коме је раније уручен један часопис Удружења песника Србије у коме је заступљена и моја песма. Хвала ти и за то. Кристина Лугн, шведска песникиња и чланица Нобеловог комитета, чију сам књигу, збирку поезије “Довиђења и срећно!” превела 2005. године на српски, једногласно је са другим члановима доделила Нобелову награду Хандкеу. Прочитала сам да Петер Хандке има српски пасош и да је не само велики пријатељ Срба већ и ето и српски песник! Предлажем да буде примљен у наше Удружење песника Србије. Ако желиш послаћу ти и Хандкеову “Песму о детињству” као и Кристинину песму посвећену њеној ћерци. Александра је у својој докторској дисертацији писала и о Wim Wendersu са којим је Хандке заједно писао сценарио за филм “Небо над Берлином”. Филм такође почиње Хандкеовим стиховима из “Песме о детињству”. Ето, тако се Хандке непрекидно преплиће са нашим животима. Нека живи Хандке и ми са њим, нека живи поезија и Удружење Песника Србије!
Хвала Елеонори на овом писму од срца. Оно ме подстиче да наставим са радом. Дакле, овај број је, неки кажу, баксузни – тринаести. Али ја се томе радујем, јер после њега долази број 14, а то је знак да настављамо даље, а то и јесте мисија овог часописа, да живи заједно са поезијом, да корача даље, из броја у број, пред нове читаоце! Мото нашег листа био је и остао: Овај лист је посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу! А овај број је посебан и по томе што је мултимедијалан, па се ники садржаји могу и слушати и гледати…
Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо! Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад. Уосталом, наша мисија и јесте да добру поезију приближимо читаоцима. Наш мејл је: poezijasrb@poezija.rs
Будите ин! Узмите ПоезијуСРБ у своје руке !
Промоција Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 13. одржана је 13.12.2019. године у организацији Удружења песника Србије и Културног центра Крушевац у Клубу КЦК, пред бројном публиком. Промоцију су осмислили и водили Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Саша Милетић. У музичком делу програма наступили су: оркестар Душана Дуце Пејчића и вокални солисти Радмила Бајић и Мирослав Мића Живановић. У првом делу промоције који смо посветили Петеру Хандкеу говорили су: Светлана Ђурђевић, др Велибор Лазаревић, Вељко Стамболија, Милан Милетић Мачак познат и као Миле, О Миле и Томислав Димитријевић Томако. Своју поезију говорили су: Горан Арсић, Мирослова Живановић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, мр Ратко Тодосијевић Баћо, Драган Тодосијевић, Милош Ристић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Драгојло Јовић, Дејан Милошевић, Аријана Хинић, Данијела Булатовић, Данијела Јевремовић, Душка Ерић, Даница Рајковић, Драгана Марковић, Дејан Петровић Кенац, Богдан Јевтић, Даница Димитријевић (говорила поезију своје мајке Јасмине), Весна Михајловић и Миломир Терзић. Своје афоризме говорили су: Саша Милетић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Дејан Ристић и Братислав Костадинов.
Почетком децембра 2019. године изашао је из штампе Часопис за поезију ПоезијаСРБ број13 уз пресудну помоћ Града Крушевца. Часопис можете купити већ сада, а стићи ће Вам на кућну адресу у Србији по цени од 400,00 динара, ако се пријавите на мејл: poezijasrb@poezija.rs и ако наведени износ уплатите на жиро рачун Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ број: 310-209359-17 . Часопис је формата А4, а имаће преко 100 страница. Часопис можете добити и ако живите у иностранству, ако га поручите на мејл: poezijasrb@poezija.rs . Орјентациона цена за испоруке у инустранство је од 1.000,00 до 1.500,00 динара, зависно од земље испоруке. О тачној цени за Вас бићете обавештени после Вашег захтева на мејл који наведете у захтеву!
У часопису издвајамо:
Сада, кад је Петер Хандке, аустријски писац, добио Нобелову награду за књижевност за 2019. годину, сви ће схватити колико су град Крушевац и беловођани предвођени др Велибором Лазаревићем били далековиди и на правом путу кад су му 2015. године доделили награду БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА. Наравно, на правом путу је било и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, кад је те топле јулске вечери 2015. године у Белој Води, поклонило Петеру Хандкеу свој Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 3. У поменутом часопису број 3 били су заступљени песници из Шведске, Швајцарске, Републике Српске и Србије (Београда, Шида, Шапца, Крушевца, Бруса, Прокупља, Ниша, Куршумлије, Параћина, Ћуприје, Велике Плане, Панчева, Лесковца, Вршца…).
Светлана Ђурђевић поклања часопис ПоезијаСРБ Петеру Хандкеу
Часопис за пезију ПоезијаСРБ брј 3 који смо поклонили нобеловцу Петеру Хандкеу. Часопис број 3 (и друга наша издања) можете бесплатно преузети на линку https://poezija.rs/pesnici/pdf/Интегрални текст са БЕЛОВОДСКЕ РОЗЕТЕ 2015, објавили смо 19 јула 2015. године на линку: http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=7846 Фотографије са манифестције објавили смо на фејсбуку: https://www.facebook.com/poezijascg/photos/a.10155926077665151/10155926088555151/?type=3&theater
ПоезијаСРБ Број 15.
ЕКСКЛУЗИВНИ
ПоезијаСРБ Број 5./6.
КЊИГЕ
